Београдске општинске новине

Б рој 13

- 99 —

Год. XX

имено, на један шилинг од Фунте стерлинга годишље кирије. Тако исто, ограннчена је била глазговска општина на један шилинг и два пена од Фунте киријске за крајеве изван рејона ошптинског. Према овоме, аи доста природно, постојала је бојазан, да такса за воду не испадне и сувише скупа и тешка за становнике на северној страни. Али је искуство ноказало, да је тај страх био неоснован. Јер, докје на јужној страни такса за воду, од 1856 на до 1862, била један шилинг, за исто време на северној страни она нијепрелазила суму од једнога шилинга и два гсена на фунту годишње кирије. Цела је иетина, да је у 1862 па до 1864 та такса била подигнута на један шилинг и четири пена, али од тада је она стално ишла на ниже. Тако је у години 1865—66 изравната са таксом јужне стране, и сведена на њен један шилинг. После тога није више ни прављена разлика у таксирању једне или друге стране; него је у 1870—71 обема заједно спуштена такса на девет пена; од 1871 па све до 1886—-87 на осам; од 1887 до 1890 на седам, а у 1890—91 на само шест иена од укупне годишње кирије. Спуштање исте таксе извођено је и према крајевима изван варошкога рејона, али не у истој мери. Јер, у години 1867—68 тим је крајевима откинут од таксе само један пен, што значи, да су и даље плаћали по један шилинг и један пен, од Фунте киријске. За тим им је у 1870—71 сведено на један шилинг; у години 1874 на једанаест пена, ау 1890—91 на десет пена, на којој тачци такса за ванрејонске крајеве и сада стоји. Али, како је од то доба, ушло у рејон варошки знатан број ванрејонских општина, и како је тим уласком и дотично становништво стекло иста општинска права са средином варошком, то је, нарочитим законом од 1891 године, и за њ сведена такса за воду на четира иена од Фунте годишње кирије. Наравно, све је ово такса за тако звану куЛевну, или чисто домаИу, потребу; али радо додајемо, да она обухвата и воду за кућевна куиатила и нужнике, па и за сваку здравствену згоду и направу у приватноме дому. Најзад, постоји за сопственике имања у градскоме рејону једнатакса од једнога шилинга на сваку Фунту годишње вредности свију таквих имања, а та је такса ударена као прилог благодетноме добитку воде са извора ЈХак-Катрајна. И историја наплате за воду од метра, као и других особених наплата, јесте историја поступних или сталних редукција. Тако у години 1861—62, цена за метарску воду колебала се: од једнога шилинга за 1000 галона, па до четири пена од 1000 галона за оне који тромесечно потроше четири милијуна галона. Од 1862 падо1864 цене су се кретале између девет и четири и З ј 4 пена — минимална цена на годину износећи, — као. и пре — иет Фуната стерлинга. У години 1871—72 максимална цена износила је шест пена, од 1000 галона а минимална четири и 3 | 4 пена, односно, четири фунте на годину. Од 1872 па до 1875 наплаћивало се две Фунте од 100.000 галона, а минимална годишња наплата износила четири Фунте. Године 1875—76 овај је минимум сведен и на три Фунте годишње. Од 1876 па до 1877 метарска цена била је 1 ф . 17 ш. 6 п. за 100.000 галона воде, а годишњи минимун 3 ф. ст . За тим, у 1877 години, па све до 1890, метарска цена билаје 1 ф . 13 ш. 4 п. за 100.000 галона,

или 4 пена од 1000 галона; док је минимум годишњи остао на 3 ф. ст. Али и тај минимум сведен је у 1890—91 години на 2 ф. ст. — на којој мери и данас стоји. Што се варошких хотела, рестаурација, крчама и томе подобно тиче, за њих је такса за воду сведена, са 1 ш. 2 п. на 8 пена од киријске Фунте. Годишња такса за појење коња оборена је са 4 шилинга на 2 ш. а за краве са три на два шилинга, од грла. Најзад, вреди да констатујемо, да све добротвворне установе града Глазгоа добијају воду бесилатно. Исто тако не плаћају таксу за воду ни општинска куиатила, ни општинске перионице. Даље, Управа водовода даје бесплатно сву воду потребну за поливање улица, испирање општинских канала, гашење пожара и т. д. а онштина опет, у размену, ослобађа управу водовода од свакога приреза на водоводне цеви и т. д. на који би, као полицијска власт, имала права за полицијске и јавно кулучне циљеве. Уштеда, која је на овај начин ностигнута у корист потрошача глазговске воде, износи једну господарску суму! („а рппсе1у зит"), Тако, ухваћен је рачун, да је на самој куЛевној потрошњи до Маја ове 1896 године, остало у џеповима глазговског грађанства свих 650.000 Фуната стерлтгага или шеснаест милијуна и 250.000 динара у злату. Паралелно томе, остало је потрошачима метарске воде свих 490.000 ф . стерлинга (12 милијуна 250,000 динара у злату), а индустријалцима око 120.000 ф . ст. (или три милијуна динара). Целокуина, дакле, уштеда по овим разним партијама износи, као што нагласисмо, господарску суму, од 1,200 000 Фуната стерлинга, или тридесет милијуна динара у злату. Да су, збиља, остале оне ирве таксе за воду — а оне нису биле ни мало претеране — Глазго би до сад исплатио цео свој ирви водовод са Лак-Катрајна, и не би на тој величанственој грађевпни имао данас ни паре дуга. Али да кажемо једну реч и о буџету наше Уираве водовода. Дакле, Управа водовода града Глазгоа постоји од 1856 године, а њен први буџет датира од исте, односно од 1856 —57 године. Тада је он износио 68,606 ф . ст. (око милијун и по динара) а двадесет година доцније односно у 187 6—77 — он се и удвостручло, јер је скоро достигао округлу цифру од 120.000 Фунти стерлинга. У буџетској години 1895—96 он је износио 147.800 ф . ст. без оних 36.000 ф. ст. који иду у резервни фонд . Дабогме, да главни део ове замашне суме буџетске иде на интерес и отплату општинскога водоводнога дуга јер овај ануитет износи свих 96,700 ф . стерлинга. На плату водоводног особља иде сума од 22.000 ф . стерлинга (550.000 динара), а на инџинире, благајнике, колекторе и друге ситније чиновнике 8200 ф . ст. (двеста хиљада динара). Најзад, на водоводни и канцеларијски материјал, на таксе и наплате и на остале, предвиђене и непредвиђене, потребе: 21.000 ф . ст. ( или преко поламилијуна динара). Пошто Управа водовода има неку годишњу штетуод^ЗО ф . ст. на речноме водоводу, а тако исто и плаћање за резервни фонд у суми од 1612 ф . ст. то је она преко године и у дефициту са пешх2440 ф . стерлинга (61.000 динара). У осталом, једно стоји непоречно, а имено: да у цетој Уједињеној Краљевини Велике Британије и Шкотске — ако игде у свету — нема града, тако великога , који

био би и тако сретан са изобиљем, са здрављем, па и са јевтиноИом своје пијаће воде. Благослови њени још се не дају избројати, као што се материјалне користи њене по домаћу индустрију и ошпте благостање народно још не дају оценити. Да ништа друго у рачун не узимамо, нека нам је слободно ову главу своје књиге завршити ирозаичним питањем: која је то варош у свету, која има, тако рећи, неограничену количину најбоље воде на своме расположењу ио цену од једнога гиилинга (шест гроша) на годину — с главе на главу?

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 1. марта 1902 г. Председавао председннк београдске општине г. Милован Р. Маранковкћ. Присуствовао члан суда г. Драгутан Симаћ. Од одборника били: г.г. Ђ. Н. Соколовић, Ж. М. Перик, Бого.је Јовановић, Стојан Пајкић, II. Павловић, Р. Драговић, Васа Николић, Лазар М. Матић, С. Азријед, Тома Циндар-Јаиковаћ, Урош Благојевић, Мих Бобдћ, Др. Радовановић, Млад. Наколић и П^тар Новаковић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочнтан је зашгсник одлука седнице држане 26 Фебруара тек. године. Одборник г. Раденко ДраговиЛ примећује, да у истом није записано, да је он, говорећи о неправилном поступању управе трошаринске, рекао: да управа трошаринска не наплаћује трошаринску таксу на местима где треба да је наплаћује већ је наплаћује на савској обали на песак, као и да је казао да је одбор ранијим својим решењем обуставио наплату те таксе. По саслушању тога, — одбор је примио записник одлука седнице држане 26 Фвбруара тек. године са овом примедбом одборника г. Драговића. II Одборник г. ЈТера ЛавловиИ наводи даје сваком познато, да је противу неправилности безименог друштва трамваји града Београда бидо и сувише жалби, а друштво ни до данас ипак те неправилности није отклонидо. Пре извесног времена бидо је депо времо и поменуто друштво бидо је пустидо за Топчидер у с-аобраћај отворене трамваје. У" последњем полукупеу, где по пропису може бити 8 путника пуштено Јв 18 путника, услед чега се из истог купеја није просто могдо изаћи. Ово су видеди одборник г. Ивко Ивковић и адвокат г. Васа Симић. Тражи да председништво учини потребан корак код поменутог друштва, те да се у трамваје пушта само онодико публике, колико је прописано, а не више, те да ое свет у трамвајима гњави и гуши. Председник је изјавио, да ће по овој представци г. Павловића предузети потребне мере те да се ове неправилности друштва у будуће но дешпвају. По сасдушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Павдовића и нредселника општине. III Одборник г. Пера ПавловиЛ наводи, да је пре некодико дана ишао у Топчидер са својом ћерчидом која иде у II разред основне школе. Кад се је отуда враћао трамвајем кондуктер му је тражио да пдати за исту целу карту и ако дете није више од метра. Наје хтео да му плати целу карту док није дошао контродор Урош Петровић; кад је овај дошао и казао датреба платити целу карту пдатио је и ако је сматрао а и данас сматра да органи трамвајеког друштва