Београдске општинске новине

Број 13

- 103 -

Год. XX

по садржини, тодико добра и толико словбнскитатриошична, да в не умем изразити о њој онолику хвалу колико заслужује, и колику осећам. Истина да у њој може имати (као што Фактички има) и по која погрешка ; али та погрешка, како изгледа, није у н.ој од воље, него по незнању, ну које се даљим озбиљним проучавањем тога, за сад још тешкога предмета, и исправити може ; јер ираво звање и чиста воља увек имају способности и снаге, да недостатке, па и предрасуде, уклоне и униште. А редакција, (нека јој је од моје стране велика хвала) признајући и сама, да у овој књизи може имати и недостатака, изразила је и вољу и готовост на исправку свега што је недостатачно, обраћајући се ученим Словенима да своје примедбе редакдији саопште. Покренут овим позивом, ја имам част доставити'редакцији ово неколико редака, ако не, да они овакви какви су у књигу уђу, а оно да редакцији послуже као неки критеријум за оцену чланака ове врсте. Ови редови кратак су изводиз озбиљне студије самога природнога тока ствари о којој говоре. Истина, и редакција ће видети, да је сам начин и пут ове студије по готову нов, али — нека ми је дозвољено казати — и једино иравилан. Дозвољавам, да крајњи резултат овакве студије може испасти и мало другачи ; него како сам га изнео ја; но, мора се признати, да се овако тек студирати мора, па да се добију коректни резултати. Досадањи начинбио је недостатачан и неприродан, па с тога више хипотеза, али хипотеза непотпуна и погрешна, те је и резултат морао изаћи као нова загонетка, која није могла задовољити истину. * * * Међу учевним људима, можда су математичари једини, који на цримедбу лаика, хоће да подвргну новом испитивању неку своју теорију. Јер њихова теорија нв стоји на замисли, као у других, него на ци®ри; а циФра нема осећаја, те ни пристрасности ни предрасуде. Остали учевњаци — по готову сви — само ће селаикунасмејати, баш кад би он и најгенијалнију примедбу учинио. Ово нарочито вреди за оног учевњака, који у науци својој није ништа измислио сам, него цело његово знање, ма колико големо и сјајно било, почива на туђој идеји, или туђем искуству. Ови људи, и кад би у души својој осетили упутност примедбе, тешко се могу одважити да поруше зграду, која им је неки углед створила. У ову врсту учевњака спадали су скоро сви српски фил0л03и. Вама је познато да је основа, да је базис, српској (модерној) филологији рад Шлајхеров и МиклошиКев — ни један од њих Србин; и овај њихов рад прихватио је и на српски језик у целој опширности применио, најпре ДаничиК истина Србин, — али који нити се у српској земљи родио, нити је језик међу Србима учио, него све своје знање о језику прибавио главно у Бечу, од људгс који живе Србе не познаваше (јер појединци и варошани не чине карактеристику народа) и из књига, које нису писали Срби. Даничић се био већ испео на велику висину као филолог , а још није видео ни једнога Србина из НемањиАске државе, није видео ни једно место, ни град ни село, у оној земљи у којој почиње и куда се ширила исшорија Српскога народа. Изучив ировинцијални језик северних покрајина српских, и то из речника Вуковог, који је само северну Србију обухватио, и изучив га на основу науке, коју су по томе провинцијалном језику извели Не- Срби — он је, јадан, замишљао, да се тај језик, који је он изучио, говори и на Косову и у Скопљу и у

Прилипу; а језик, који се налази у повељама српским, — којим су, дакле, говориди Немања и Духиан и Марко — да је то тек сшари језик, који се данас нигде не говори, ну од кога је, можда, постао овај који он зна. Како огромна заблуда! И филолози српски, узев овај језик северних Срба за књижевни, огласише га као прави српски; а језик јужних Срба, оних дакде Србг» који имаше ону историју коју сви држаше за своју, толико из вида изгубише, да се на хоризонту српске Филологије уз брата свога ни појављивао није. Како огроман грех! И тек 1878 године, кад оно на свет изађе Сан-Сшефански уговор, — кад наши филолози видеше, да је тамо у бугарску народност урачуната и сва јужна Србија — тек тад они, у своме ведикоме чуду, пођоше да из ближе свој народ виде; и шек шада је и Даничи& ирви иуш у своме живошу сшуиио ногом на земљу НеманиАских Срба! На повратку свом из Средца у Ниш, Даничић, укорен својим властитим ранијим радом, са сузним очима јавно је исповедио: „ како је много, много душу своју огрешио." Ви већ разумете, зашто вам ја ово спомињем. Али та огромна погрешка, коју је српска Фидологија, а уз њу и цела српска интедигенција, учинила према своме народу и његовој историји, била је по готову неизбежна последица нечега, што је многоме, који је упознао, изгледадо као загонетка, но која се није могла одгоненути, јер — основа иримљене науке бејаше погрешна. Северни језик српски јесте леп и пријатан. Он је и гибак и звучан. Али њиме нису говорили они чија дела ми узимамо за своју исшорију. Јужним језиком српским није опевана дивна еиоиеја српска, али су на њему написани сртски царски закони, и њиме је управљана српска царевина! И ја жалим, здраво много жалим, што не умем да говорим језиком оца мога, и оца његовог, те да језиком, којим је Свеши Сава проклео брата Вукана, прокунем и ону обману нашу, у коју је запливала српска књига у северних Срба. * * * Ја се не бавим фидологијом , него етнограФијом, па због ње и етнодогијом полуострова бадканског — ево већ тридесет година. Почетак је мојој студији бида геограФија, а за тим њен део етнограФија; но при овој ја наиђем на нешто што ме је убезекнуло. Да би га пак схватио и разумео, управо разрешио, ја сам се морао латити нове студије, студије по готову кулшурно исшоријске, и историје сеобе словенских народа, или историје много раније, него којом се бавише, па и то само овлаш, наши историјографи, који цело своје историјско знање о првој судбини свога народа осниваше на једној легенди ПорФирогенитовој. Ну, пре него би вам резудтат те моје студије изнео, морам вам казати, шта је бидо то, на што сам ненадно био наишао у почетку своје студије. Скупљајући и цртајући све оне елементе, који чине етнограФију народа, ја сам упазио, да се, у извесним крајевима српских земаља, народ разликује од других крајева не само оним обичајима, који су последица географијска, као што је на придику главна храна (негде чак Оиггаћ место Магз) или крсв куИе (негде благ као у Швајцарској, негде пак стрм као у Енглеској, и т. д., него има битне разлике и у мелодијама (које нису производ мешавине) има разлике у играма (које нису од другог примљене) па има разлике и у акценшу језика, ад' оном акценту, који чини карактеристику самог језика, и најпосле има разлике и у самоме шииу (у колико

овај може бити раздичан при истој раси, и у кодико га сама кдима не мења). Видев то, ја сам застао. Помислио сам: и ако је ово према досадашњем знању нешто ново и ненадно, ипак мора имати дубљег узрока, него да би се смело преко њега прећи овлашом, или немаром, или игнорисањем. И почнем ту ствар да проучавам из даље и дубље. Пре свега, разлика коју сам упазио, простире се у виду правидног, у темену своме много широкога сриа, у средини чијој налази се она друга раздика. Или да вам то јасније кажем: кад узмете Ђраничево и његове источне покрајине, па нођете ка југу, једном руком водећи преко Левча на водомеђу Мораве и Тоилице, а другом руком на изворе Сшруме и Морице, па тако обухватите Серез и све остало до иза Ђишоља, и савијете ка мору и северу, срп све више сужавајући, и изађете на јадрански архипелагдо Нсшрије — свуда туда видите један народ, по свему што га тим чини, а унутра у празнини, управ у недришту тога српа, имате народ у многоме карактерноме другачи од оног. Видев то, ја сам га разумео као исшоријску ириродносш, јер сам ту разлику узео тумачити оном, на заходу старога века покренутом, сеобом народа. Па, пошто сам прешао брзим прегледом и лаким погледом онај тајанствени покрет индо-јевроискога пдемена са узвишенога висоравња Памирског, и пошто сам повео племена слзвенска ирве Мораве (Мерв) у пределе Аралског и Касииског језера, за тим их одвео на Дон, на Дњеиар, на Бислу , на Одру, на Лабу све до Везера, и са њима, дакле, заузео сву Дакију, сву Панснију, и скоро сву данашњу Германију — јасамонда нажљивије узео на око пресељавање тих Сдовена на подуострово Балканско. Али, пре него их почнемо превозити преко Дунава и Саве, хајде да се вратимо онет за неколико векова натраг, кад су они, из Паноније гдедећи, били још са својом авангардом с оне стране Краиачких Гора (Карпатских планина) на Галичкој висији, и на Дњесшру и на Дњеиру — у опште — у тако званој Сармашији. Дакле, они су дуго били ту, у Сармашији као и у суседној Скишији. Ту је за њих чуо био, па их и спомиње, Иродош, као и Сшравон и Плиније, — али под разним, највише изврнутим, нама данас непознатим, именима. А није било ни дако знати им имена. Пре свега, и име појединог човека — а сваки га мора имати не узима човек сам, него му га надева неко други Тако исто и народ сваки, морао је име добити од некога другог, и — само наравно — од ирвога суседа свог. Ади суседа може бити више, не један, па се често дешавадо, да га је један сусед овако, а други онако, називао. На прилику, Полабски Словени звали су Германе „ Швабама" — по онима који су им најближи билн — а доњо-сармашски Сдовени звали су исте Германе „Њемци", највероватније по реци Њемену. Тако се дешавало, да је један исти народ имао по више имена, а далеки народи та разна имена узимали за имена разних народа. Сам, пак, народ своје је називао најобичније по иределу у коме је: и ми видимо, нарочито код Словена, скоро све сама географијска имена, тако, да бих рекао : да је и име Славен (Славан, Славјан, Славин, Словен, Слович, Словак) географијско, а не долази од славе (Сг1опа) као што се раније држало, нити од „слова и , као што данас држе, и то у толико пре геограФијско, што се тога имена и данашњега дана налази у шоиономашици словенској. Даље, из Сармашије, а са Дњепра (узимамо за центар Кијево) Словени су пошли у главноме на три пута: 1) Левим крилом на Југ, кроз отвор ивмеђу Карпата и Дунава у Дакијску равницу (дакде у данашњу Румунију)-, 2) правце преко планине,