Београдске општинске новине

Број 14

— 118 !—

Год. XX

Што се тиче саобраћаја на прузи Калимегдан Светосавски дом, друштвоје умолидосуд, да подејствује на надлежном месту да се допусти саобраћај на истој прузи, ношто је лице, које је сматрало, — да је саобраћајем на истој прузи оштећено повело спор код надлежног суда за накнаду, где ће се решити је ли управуили не. Општински ће суд узети'-у оцену то тражење друштва и даље учикити шта је потребно. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ово саопштење председника општине. IV Председник извештава одбор, да је на дневном реду претрес у појединостама пројекта Ш-ћег дела уредбе о трошарини града Београда тариФе, по којој ће се наплаћивати трошарина у општини града Београда, којом се тариФомима заменити садања трошаринска тари®а. Чита члан 1. пројекта који гласи: 1. I. Људсва храна. А. Вашшовански ироизводц. 1. Воће свеже обично од 100 кгр. два динара; 2. Грожђе свеже „ „ два динара. 3. Диње и лубенице „ „ „ један динар; 4. Остало поврће (зелен) сваке врсте, од сто килограма један динар; 5. Вариво, као : сочиво,, грашак, пасуљ, боб и т. д. у зрну или у мехунама од. сто килограма два динара; 6. Воће осушено обично, изузимајући суве. шљиве; ораси и лешници обични од сто килограма три динара; По саслушању тога, а после дебате, у којој су учествовали цредседник општине и одборници г. г. Милан 0. Ј1етровић, ТомаЦинцар-Јанковић, Милутин Степановић, Димитрије Тадић, Соломон Азријед и РадеиЈсо Драговић, председник је став.ћао на гласање тачку по тачку црочитаног члана 1. пројекта тари®е. По извршеном гласању , устајањем и седењем, — одбор је решио: Да прве четири тачке чл. 1. III ћег делд, уредбр о трошаринц града Београда тариФе, цо којој ке се надлаНинати трошарана у оггштини града Бебграда, кој ом се тариФОм има заменити садања трошарииска тариФа гласе: УРЕЕЕЊЕ 0 ТРОШАРИНИ ГРАДА БЕОГРАДА 1П-ЋИ ДЕО ТариФа по којбј "ће се наплађивати трошарина у општини града Београда • 1 ' ; ' ' .•!' ) 1 •, , Ч • ■ > )<'Ц . У) г.,, -Л'л-. ■-:■ ЛЛ. 1, ► ■ . I. Људска храна. , , | ■ А. Баиитвански ироизводи. 1. Воће свеже обично од 100 кгр. два'динара; 2. Грожђи спеже ' „ 1 „ два ДАцара; 3. Диње и лубонице ,/ „ ио.та динара'; 4. Остало поврће (зелен) сваке врсте од 100 килограма један динар. ' Овде је прекинуто дал.е претресање с тим да се'Т" идућој седници продужи. у 1 т у у >ф''чт .т УФ V т џ : 4 џ 4 ■'? т ■нтно- каижЕзвни ш :: Ј ОДГОВОР ИА ПИФАБЕ КО СУ Ти МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ? <Отворено пжсмо редакцијж „Руско-СЈ(авјанскаго Дадендара" за 1890 год.)

' ■''■•■ (Насхавак)- ^ ; . ■ ;■ I г.. ■■у.м . ,'■, * Позаато је. да су нови аародв' потели 1 да долазе на балкавскО подоетрово још у почетку

П -гог века; али, у великоЈ маси ;Н01Ј,а је почела да ремети стање у дареввни, спомињомо: 1) У половини IV века под царем Теодо-. сијем. Овај првц додазак, овако у великоме, Византинци су встина обележили под именом„Гота", ади — као што и вајвеће византинисте јевропске, Хоиф и Херцберг сведоче — од шаца у византијској царевини почињу словенски називи рекама брдима ит.д. дакде, са „Готима" биди су и Словени. Нарочито не треба заборавити, да су се, поред „висиготског старешине „Ашаулфа" најсдавније вође у „Острогота" зваде: „ Тодомир", „Белимир", „Видемир. а Ови Словени, под заставом (можда и именом) Гота, дошди су на полострово из Дакије, преко доњег Дунава, и заузели дакде, „доњу Мизију" (данас подунавску Бугарску) продирући поступице у „Тракију" (данас „Румелију") 2) У половини У-ог века, дакде после 100 година, наваљују на византијску царевину, такође овако у маси, и по свој прилици много већој него пре, опет нови народи; али сада под именом „Хуна," који „насељавају огромне иросшорије у царевини својим „Славинима." Ова је навала дошла преко средњег Дунава, дакле из Ланоније (данас Угарске) и нрема томе заузела поглавито горњу Мизију (данашњу Србију) са Аврелијанском Дакијом (на истоку до Искре, на југу до Струме) — другим речма — Трибалију и Дарданију (од Дунава до Велеса) одакле су нагртали на Струму и Марицу, и у Македонију. 3) У подовини VI века, дакле онет после 100 година, стиже на византијску царевину нова најезда у маси неизбројној под именом „Авара," који заузимају, опет велике, просторије од царевине и насељавају цео „ Илмрик " својим народом п Славинима, и поред и посред раније већ наСтањених „Славина". И ова је најезда дошда из Паноније, али у гдавноме преко Саве; а Ћ Илирик " у то време био је западна страна полострова на југ до Епира, на који су ови „Сдавини" такођер у току времена насртали. 4) У половини VII века, дакле опет после 100 година, стиже на границу царевчне византијске, а кроз Плнонију, опет једна маса народа, кОју Порфирогениш (300 година посде тога) назВва"„ Срб'љи и Хрв&ти ". И овн су дошли у гдав номе преко Саве, јер еу заузеди и насечпли, како њИхов легенда1р каже, Хрвашску, Босну, Херцеговину — у опште северозаНадни део полострова. Према овоме, Трибалију, Дарданију, Македонију, а можда и питому Зету, нису Населили ти „Срби ПорФирогенитови," који, прошав кроз Славине Панонске и кроз Славине идиричке, поглавито се овде међ бве и настанили, у неколико њих разредивши, потискујући их (<нто је сасвим нриродно), 1 све више на југ. Не узимајући у обзир раније доласке Словена у мањој раЗмери, што је морадо Са свим пр&родно бити, него само ове навале, које сам спбменуо по записима сувременим и кошњих византиских писаца, излазиЈ да су ови Сдовени, у Току од 300 година, населили већ скоро цело полострово, дог.ирући, потискиврни једнидругим, у источној половини полострова до близу Цариграда, а у западној, не само у Јеладу, него дедимице и у Педопони тако, да су визаншинци већ крајем VII-ог века жалили се, говорећи;„Да им се сва земља већ пославинила. и Ако узмете пред-а-се карту, ви ћете одмах и без по муке увидети ириродносш овога • ■*! '• • • ! јЈ. . пресељавања: и из Сарматије у Дакију, Панонију В Германију, п пбсле одавде на полострово Идирско. ПорФирогенит је гшсао на 300 гОдина иосле последње овде споменуте сеобе, ала ж знатно пре њега већ се нечује име „Славина." Па шта је бидо с њиме? Куда се деде онолики силан народ, који је за Ашиле, сина „ Башоми-

ровог, а и за Ђојана цара Аварскога, испунио земље византијске? Ваљда не изгибоше сви, ваљда не помреше сви? И нвсу изгинуди, ниги, су помрли, ти сидни „Словени." Они сујошшешу, , они држе Трибалју, Дарданију, Макецонију-, они су и у јужном Приморју и питомој Зеши-, они су на обали јадранскога мора и на островима његовим, а дубоко се пустили и по Тесалији, Епиру и Јелади, па их има нешто и у Педопонису; али, — они су иоданици византијски, Ромеји, и — према староседеоцима и господарима својима они су — иросшаци. Сшанимо шу! Нећемо да спомињемн раније придике, које су биле индивидуадне (Јусшиниан, Василије Макецонац) или социјалне (Самуидо) но не и нацијоналне; ади крајем ХП-ог века образује се независна држава од шог новог народа, ну — изван граница у које је ПорФирогенит своје „Србе* сместио, и шворац, као и сваки пошоњи владалац, ше државе, зове се Краљ Срблем! Ово не треба изгубити из вида, али — треба га и мало боље проучити! Међу тим, и скоро у исто време, образује се самостадна држава и у онм земљама, које су но ПорФирогениту населили били „ Србљи ," ну — њихов краљ зове се Краљ Босни, ЗахумскоЈ ит.д. само не „српски." Од куда шо? Ево како ваља разумети. Онај први краљ био је краљ своме народу, па је то и споменуо, да се не би мислидо да је он краљ Грцима, јер се земља још рачунала као „грчка;" а овај краљ, и ако је и његов народ српски, звао се по обласши, те да се не би мислило да је он краљ онима Србима тамо. Исши ц случај који имамо сада у п Србији а и у „Црној Гори. а Дакле: И они раније дошли, које су Византи нци забележили под именом Славина, а према себи звали их иросисацима, били су Србљи, јвр вво њихов Краљ тако их назива; а и ови доцније дошлв, такођер су Србљи, јер ПорФирогеНит то изриком каже. Ну, обоји ови Србљи нису били, нити су могли бити, једнаки. Они раније дошли, стигли су на полострово (са Хунима и Аварима) на двеста и сто година пре; па, одвојени од остале браће, која су на старијем огњишту остала, — или и она, али на другу коју страну ударила — а дошав у додир са народом са свим друге крви и језика, моради су и језик свој и обичаје своје одржати чистије, или са много мањом изменом, него други; а ови доцнији, пошто су за сто и двеста година дудсе остали у ранијој домовини, ако су од суседа својих штогод и примили, морало је бити другаче него код оних првих, а њихов дужи останак са браћом или сродним пдеменом, морао им је и језик и остало у другом правцу развити, него у ових одвојених и удаљених. Ово могло би се и фидологијом доказати, ако се језик раније дошдих — назовимо их Трибалски — упореди са језиком пољским; јер су они преко Пољске и Кариаша, а кроз Дукљу и Мораву у Панонију дошли; језик пак кашње дошлих (назовимо их Порфирогенишови), да се упореди са језиком чешким, јер су они са Лабе и немачке границе овамо дошли. Отуда и јесте акценат код шрибалских Срба обично на иредиоследњем сдогу речи, а код Порфирогенишових на ирвом. У нрвих, мелодија говора у главном се иење, а у других пада\ тамо је јамб и аншидакшил, овде шрохеј и дакшил гдавни ритам. Они Трибалски Срби, које су Хуни и Авари довели, и њима испунили пределе визацтијској царевини, по сведоџбн самих византијских писаца све до бедог (егејског) мора и Грчке они су собом донеди и називе (имена) рекџ, брда, 1И места из своје старе у нову домовину,