Београдске општинске новине

Број 14

- 106 —

Год. XX

МИ АЛЕКСАНДАР I по мнлости божјој и вољн народној Краљ Србије ПРОГЛАШУЈЕМО И ОБЈАВЉУЈЕМО СВИМА И СВАКОМЕ ДА ЈЕ НАРОДНО ПРЕДСТАВНИШТВО УСВОЈИЛО И ДА СМО МИ ПОТВРДИДИ И ПОТВРЋУЈЕМО ЗАКОН 0 ОПШТИНАМА који гласи: I Опште одредбе Члан 1. Општину чине они српски држављани, који стално живе у варошима, варошицама и селима. Члан 2. Општине су основне управне и судске јединице. Члан 3. Онштине су у својим уну грашњим општинским пословима самоуправне, а као делови државне целине подлеже надзору државних власти по одредбама овога закона. Члан 4. Општина има двојаких: сеоских и варошких. У ове последње спадају и општине варошица. Прописи овог закона односе се на све општине подједнако, осим где је то изриком у овом закону друкчије наређено. Члан 5. Свака општина има свој простор на који се простире љена власт, и тај се простор зове општински атар. Члан 6. Свака општина мора имати најмање 200 пунолетних грађана. Ну изузетно у местима где има незгода, које отежавају или прекидају редован еаобраћај, онштине могу бити и испод 200 пунолетних грађана. Члан 7. Села, која немају 200 пунолетних грађана, морају спајањем са суседним селима образовати општину, осим случаја предвиђеног у другом одел^ку члана 6. овог закона. При саставу општина ни једно се село или варош не може цепати. Она села која уђу у састав варошке општине не морају нодносити терете, које подносе по закону вароши и варошице за своје засебне варошке потребе. Члан 8. Две или више оштина могу се спојити и саставити једну општину, а тако исто и поједина села одвојиги од једне општине и спојити са другом, кад саме општине или села то затраже. У том случају морају се општине или села најпре између себе ногодити, како да у будуке притежавају и уживају општинска добра и капитал, ако га имају, па по том ову своју жељу изјављују, преко својих општинских судова, а по саслушању збора у смислу V одељка овог закона, непосредно надзорној државној власти, која ће у року за десет дана предмет доставити министру унутрашњих дела, а овај поступити по члану 10. овог закона. Ако се села не погоде, како ће да уживају сеоска добра и капитал, уживаће свако своју имовину као засебну својину. Члан 9. Два или више села, која су у заједници сачињавала једну општину, могу се по жељи својих чланова раздвојити у засебне општине на онај исти начин, који је изложен у члану 8. овог закона. Али се у том случају морају та села, пре него што се раздвоје, прво сагласити како ће као нове општине стајати међу собом, што ее тиче општинске имовине, дуга, општинског атара и уживања општинских добара. Ако се општине ј

не могу у овоме да еложе, ствар ће се предати на решење избраном суду. Члан 10. 0 оснивању нове и укидању које од досадашњих општина решава Државни Савет. Одвајање појединих села и заселака од једне општине и придодавање другој, одобрава министар унутрашњих дела, пошто се испуне услови члана 8. и 9. овог закона. Ово оснивање, укидање или одвајање одобрава Краљ указом на предлог министра унутрашњих дела, и обзнањује се у службеним новинама. Члан 11. Ако се између две или више општина догоди распра о атару, надлежна полицијска власт по саслушању дотичних страна и своме извиђају, решава ствар и привремено одређује границе атару. Противу овога решења има места жалби министру унутрашњих дела. Његово решење не подлежи ничијем разматрању, а границе појединих општинских атара остају онако, како је тим решењем наређено све дотле, докле ову ствар коначно не реши избрани суд. У решењу надзорне власти мора се означити и рок, до кога се мора саставити избрани суд ради решења овог спора, али тај рок не може бити дужи од 2 месеца ни краћи од двадесет дана. Овако се поступа и у распрама око атара између појединих села и заселака. Члан 12. Две или више општина, могу се удружити ради подмирења неких заједничких потреба, или за извршење неког нарочитог заједничког носла. Члан 13. Свака општина дужна је имати своју зграду за судницу, која мора бити близу друма или места где је живљи саобраћај, а ако је могућно и на средокраћи општине. Ни у ком пак случају не може бити општинска судница ван села. Члан 14. Зграда за општинску судницу мора бити засебна и имати најмање две собе и чекаоницу. Осим овога дужна је општина имати и зграду за затвор притвореника са две собе. Ове зграде у сеоским општинама, а тако и у варошким до 500 пунолетних грађана, не морају бити од тврдог материјала. Општине које имају своје зграде за суднице, дужне су удесити их по прописима овога закона. II Чланови општина и њихова права и дужности Члан 15. Сваки српски пунолетни грађанин, по самом закону, члан је оне општине којој припада варош, варошица или село у коме је рођен, ако ту стално етанује, или где као стално настањен постане пунолетан. Члан 16. Сваки српски грађанин може се из своје општине иселити и постати члан друге општине. За члана друге општине мора бити примљен: 1. ако му није решењем или пресудом надлежне власти забрањено живети у дотичној општини; 2. ако може себе и своју породицу издржавати својом зарадом; 3. ако је добррг владања. Узима се да нису доброг владања: а) они који су били осуђивани судом за проста из користољубља учињена злочинства или преступе, док не поврате грађанску част; и б) они који се налазе под судским ислеђењем због горе именованих дела, док се не оправдају. Они који су за време малолетства осуђивани за дела под а. и б. не узимају се да су рђавог владања. Члан 17. Државни чиновници, свештеници оба реда, учитељи и неуказни службеници државни по закону су чланови општине где служе. Члан 18. Они који буду примљени у срнеко поданство, по закону постају чланови у општини где положе заклетву, или где изјаве да желе живети. Члан 19. Чланови онштине имају права на општинску потпору у случају осиромашења, изнемоглости и болести, ако су у њој провели стално најмање нет година. Члан 20. Дужности су чланова општине: а) да плаћају општински прирез и подносе друге терете, који су потребни за одржавање и напредовање општине; и б) да у случају потребе лично раде на општинским пословима, где је потребан већи број људи и подвозних средстава, да дају у томе случају личну замену или да дају за то новчану накнаду по одређеној такси. III Гласачки списак Члан 21. Општински ће суд, до 6. децембра сваке године, начинити и јавно у судници на углед изложити списак свију својих грађана, који нраво гласања на збору имају. Овај ће списак суд у току године допуњивати и исправљати, и сваки може противу овога списка чинити примедбе општинском суду, а противу решења општинског суда жалбе се подносе првостепеном суду, а у Београду првостепеном суду града Београда, чије је решење извршно и за општински суд обавезно. На захтев суд је дужан сваком гласачу у свако доба, у време канцедаријско, дати списак гласача на преглед, допустивши му и препис, ако то затражи. За оверавање нреписа бирачког списка општински ће суд наплаћивати 20 пара динарских у корист своје касе. На десет дана пред општински збор председник и деловођа општинског суда дужни су саставити и у судници на углед изложити азбучни списак, верно изведен из списка састављеног по првом ставу овога члана, свих грађана своје општине који ће на дан општинског збора имати право гласања. Члан 22. У азбучном списку уписиваће се гласачи азбучним редом. У њему се мора уписати име и ирезиме, занимање и место становања сваког гласача. На закључку азбучног списка означиће се писменима број његових страна и број гласача. Затим ће азбучни списак бити утврђен печатом општинског суда и потписом председника и деловође. Члан 23. Потребне податке за састав гласачког списка дужне су давати општинском суду све власти на његов захтев. Члан 24. Азбучни списак може се све до на један дан пред општински збор мењати и попуњавати, према томе да ли ко за то време задобије или изгуби право гласања. Члан 25. Од дана када је азбучни списак изложен у општинској судници па до рока одређенога чланом 24. овога закона, сваки грађанин дотичне општине има право азбучни списак прегледати ;