Београдске општинске новине

Број 17

— 138 —

Год. XX

али се временом показала потреба за њено проширење и дограђивање; и тако сад та наша пијаца или „базар" покрива земљиште од 7 879 квадратних јарда. Зграда је подељена у 68 партија дућанских, а коштала је заједно с плацем, 60,000 Фуната стерлинга, или милијун и по динара у злату. У последње време, и послови и закупништво ове пијаце јако су се изменили; а обрт њен узео је огромне размере. Оно, већ, ни у првим данима својима, нису тезге ове пијаце биле ограничене на пиљаре воћа и зелени. Ту су се одмах наместили били и градинари, и брашнари, и јајари и живинари, и продавци сира и дивљачи , па чак и „антиквари", или књижари који су трговали са књигама из друге руке. Најзад, ту су у почетку били нашли места и дућанџиј е са дечијим играчкама, па чак и нека врста ситничара које би назвали „сваштарима "/ Факт и околност, да се свавелика трговина у дневним намирницама и земаљским производима сабила и начичкала око овога пијачнога центра, показује и колики је утицај имао и има овај централни трг наше вароши на сав дотичнн крај. Али је она „сваштарска" трговина у последње време са те пијаце са свим уклоњена; и само је још пијаца, за сиреве, али и она у засебноме одељењу, остала под истим кровом — са воћем и поврћем. Даље, ма да је ова пијаца, од постанка свога па до данас, просторно утростручена, опет она није норасла у сразмери градскога становништва; док је међу тим и несравњиво изостала иза одговарајућега раст-а иоврЛарске, воЛарске и цвеЛарске трговине. Ми од тада имамо и једну са свим нову трговину, која је узела и огромне размере, и која је, сваком сезоном, и богатија у разноврсности своје робе. Јер, угодини 1817, на пример, нашје Глазго искључно зависио од околних му воћњака и баштована. Обична зелен и ситно воће добивано је из оближњих и малених градина, док су крушке и јабуке биле, скоро, једине воћке које су за пијачну продају гајене. Пиљари су тада били врло ситни трговци; воће није ни било никаква озбиљна роба трговачка; а мучно да је тада у целоме Глазгоу ико икоме продао, или ико и од кога купио, један једити цвет. Али, од кад парна пловидба у великоме доведе наш Глазго у непосредни додир са целим прекоморским светом, од кад .се и бољи путеви и нове жељезнице изградише и усавршише, — од тада наступи чудесна промена: и у навикама и у укусу светском, и у трговачкоме промету и обрту. Ми смо, Енглези, постали сад читав воИарски народ, свакако народ који силно воће једе, а то смо постали извесно за то, што је и воће постало при ступније и за потрошњу прикладније. На данашњу трпезу нашу долазе, али не само красни плодови жарког Екватора, него и богате воћкеиз најудаљенијих крајева света — као на пример, дивн ејабуке из далеке нам Тасманије аустралске. Нити разноврсност баштованске зелени данас изостаје иза све веће тражње. На против, мучно да има питоме биљке на земљи, а укусне воћке на грани, коју добре муштерије неће наћи на овој нашој глазговској пијаци. И та и таква трговина са иностранством имала је свога џиновскога дејства и на наше домаЛе воћарство и баштованство. Тако, на пример, ви ћете данас наћи огромна иоља иза вароши засађена воћком и зеленом, док се све до скора све то добијало из баштице око

кућице. Чак се на хектаре нижу баште стаклене, које се успешно паште, да вам у сред зиме даду летњу воИку, као год и летње цвеће. Не може, дакле, бити никакво чудо, ако се, и онако већ проширена, пијаца наша показује данас мала и тескобна. У истини, довољно је десити се на њој у извесне јутарње часове, па да се, готово, и страда од навале и галаме светске. А та је опет невоља довела и до једног новог добра: отворила одмах у непосредној близини пијачној масу огромних радња воћарских и пиљарских, које корисно одвлаче себи добар део оне иначе несавладне гомиле. Рекосмо већ, мало пре, да се и размери пијачнога обрта са временом много изменили. Тако, на пример, још на њој има доста ситничара; али они стално опадају и крупним закупцима, и велико- обртнш^има места уступају. Па, како је и међу овим великозакупцима пијачних места настала силна утакмица, то се није само њихов број свео на скоро монополску циФру од двајестак јаких лицитаната, него је, у току последњих десет година, порастао дотичан ириход општински од 2000 Фуната стерлинга на иреко 3300 Фуната стерлинга. За сама се места пијачна плаћа кирија месечно, и то у наиред; алије Одбор општински задржао себи право, да, кад год хоће, да може да замени кирију — таксом на дотичну робу пијачну. (Наотавиће се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 9. априла 1902 г. Нредеедаиао председник општане београдске г. Милован Р. Маринковић. Од одборника били: г. г. Г Б. Соколовић, Ђока Тошић, Ж. М. Перић, Милутин Степановић А. Н. Крсмановић, Богоје Јовановић, Мих. Вобић, Стојан Најкић, Лавар М. Матић, Васа Николић, Урош Благојевић, Ђорђе Н. Петровић, Младен Ииколић, Бг. Радовановић, Љ. Христић, Нетар Новаковић, М. Штрбић. Р. Драговић Милош Валожић, М. Ј. Божић, Тома Цинцар-Јанковић' Коста Д. Главинић и М. О. Петровић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 2. априла т. г. и примљен без измене. II Председник извештава одбор, да у данашњу седницу нису могјш доћи одборници г. г. Вучко К. Ђорђевић, због слабости у породици, Тодор Михаиловић и Пера Ђорђевић због тога што су заузети послом у сенату и Димитрије Миленковић, Димитрије Тадић и Милан Капетановић због тога што су заузети хитним приватним својим послом. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ово саопштење председника општине, извинивши изостанке напред именоване г. г. одборника. III Одборник г. Љуба Н. ХрисшиИ наводи, да су општински органи прошлога празника наплаћивали таксу за седење на клупама у парку Калимегданском. Пита председништво: како је то могло бити, кад се нигде у свету иста такса на кдупе не наплаћује, већ само за седење на столицама. Председник изјављује да се поменута такса не наплаћује на клупе, али да је тога дана то морало бити с тога, што су столице које су у кругу парка калимегданског биле, морале да се повуку услед тога, што су билерђаво о®арбане и заменити клупама на које је такса тога |дана наплаћивана.

Пошто су столице по том оправљене, то се такса у будуће неће наплаћивати на клупе. По саслушању тога, —- одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Христића и председника општине. IV Одборник г. Раденко ДраговиА, пита председништво: ко је наредио да се нрода општински камен, који се налази на савској обали у бари Венецији код пумпе Браће Поповића. Председник је изјавио, да тај камен није општински, већ г. Јована Шелинга, овд. предузимача, који за исти камен није хтео да плати кирију за запремљено земљиште, услег чега га је општински суд изложио продаји ради наплате ове кирије. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Р. Драговића и председника општине. V Одборник г. Раденко ДраговиЛ пита председништво: је ли учињен извиђај попредставци одборника г. Лазара М. Матића односно одношења камена општинског са Зеленог венца у Босанску улицу бр. 80, и ако је учињен извиђај, до каквог се је резултата дошло. Председник је одговорио, да јепо поменутој ствари наређено извиђање, али да исто још није окончано. Кад ово извиђање буде довршено, известиће одбор о резултату до кога се истом буде дошло. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Драговића и председника општине. VI Одборник г. Раденко ДраговаЛ примећује, да је крајње време да ее води рачун о нивелисању варошких улица. Наводи: да се о томе до сада па ни данас, како му изгледа, не води никакав рачун. Тако на пр. из улица на Варошкапији које се нивелишу односи се земља и баца у Саву, док би иста могла да се употреби корисно за насипање баре Венеције. Председник је изјавио, да је од земље о којој је реч, само један извесан део изнет на савску обалу до града ради насипања исте, и да је наређено да се остала земља избацује у бару Венецију. Ни она земља која је изнесена на савску обалу није узалуд тамо однесена, већ ради насипања обале. Према томе отпада бојазан одборника г. Драговића, да општинска управаније исту земљу користила како треба. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Драговића и председника општине. VII По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 3435,3488,3517,3518,3548,3561, 3621 и иследног судије првост. суда за вар. Београд АБр. 3571, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су доброг владања и доброг имовног стања: Јован Антонијевић, овд. јувелир, и Хектор Жоње, овд. индустријалац; да су доброг владања и сиротног стања : Јоца Пе.јић, овд. зидар, Ђорђе Петровић, овд. калдрмџија, НедељкоНедељковић,практикант Управе водовода, да су доброг владања и средњег имовног стања: Алекса Робичек, овд. благајник и Вељко Стојанонови!), шеФ жељезничке станице и дасу му непознати: Милоје Милојевић, абаџија и Стеван Милованчевић, бив. трговац.