Београдске општинске новине

Број 18

— 148 —

Год. XX

У оним општинама где има више писара, један је од њихнајстарији и зове се општ. деловођа. Последица је ове разлике не само у томе, што се деловођа по чл. 113. редовно и са својим потписом јавља као одговорни пословни орган за све деловодство и писмоводство општинске власти, него мора имати и нарочите услове, које предвиђа чл. 112. закона, нити ко може бити општински деловођа који нема тих услова. У општинама, које не би држале више од једног иисара, овај је уједно и деловођа. Чим нове управе општинске буду конституисане, начелство односно среске власти наредиће, да сваки општински суд има деловођу који би имао законске квалиФикације. Надзорна власт у сваком случају водиће ра-гуна и нарочито контролисати да ли општина има деловођу, који има прописане законске услове, и где год констатује да нема или да је исти без прописане квалиФикације, наредиће ошптинском суду да га отпусти, а одговорне органе општинске власти, узеће на одговор, за неправилно вршење законских прописа. Како се чл. 114. закона нарочито предвиђа; да се пензионари могу примити за општинске деловође или благајнике, без ичијег одобрења, то бп било саветно, да се општинске власти у свом и својих грађана интересу у првом реду користе оним људима, који дају највише изгледа, да се многобројни „важни послови који припадају општинским властима правилно и на време ураде, чиме ће се вероватно и непосредно представници општинске власти сачувати од погрешака и одговорности у многим случајевима, а и грађани ће наћи брзу и правилну заштиту општинске власти у свима случајевима због којих се буду обраћали својој општинској власти како се не би излагали трошковима за жалбе код државних власти и то махом за ствари, које у главном зависе само од доброг разумевања и брзе радње општинске власти. Уверен, да начелство и среске власти, и без мојих нарочитих напомена, појимају колику важност имају деловође општинских власти, а нарочито у онштинама сеоским, желети је, да у даљим приликама, саветима и обавештењима дејствују на општинске управе, ца при избору деловођа, обраћају што је могућно већу пажњу, јер је то и за оиштинску власт, а у првом реду за председника и кметове однајвеће користи. Поред општинског деловође, чл. 110. закона предвиђа још и благајника ошптинског и то тако, да свака општина која има преко 500 пунолетних грађана мораимати свог нарочитог благајника, а у мањим општинама ову дужност вршиће један кмет. С обзиром на многобројне послове, који општинској власти припадају у рачунским и буџетским пословимапо члану 126. до члана 140. закона, а нарочито због сталне потребе, да општински рачуни треба да буду у свако доба прегледани и пречишћени како би се, на време, уочила свака неправилност и штета по општину, а и због велике одговорности, која би могла пасти на општинску управу за неправилне издатке и у опште за неправилно рачуноводство, општински одбор сваке ошнтине треба да обрати нарочиту пажњу, да за благајника бира човека вична рачунским пословима и несумњиве савесности и преданости служби. Само исправним вршењем благајничких дужности и председник и одборници

оиштински могу бити поуздано заштићени од могуће законске одговорности и накнаде штете, која би произашла услед неправилног и неуредног вођења рачуна и прегледа истих, као што се то јасно види из члана 1 35, 136, 137, 138, 139, и 140 закона о општинама. Кад год председник и благајник општински не би за свако тромесечје саставили рачун, или рачуни не би за свако тромесечје били прегледани на време, надзорна власт, у првом случају, наредиће одбору да у смислу 2. алинеје члана 136. тражи стручно лице од Главне Контроле за састав рачуна, а у другом случају, обратиће се сама Главној Контроли и тражити, да одреди једно лице, које ће изршити преглед рачуна, као што то наређује члан 137. закона. У вези с овим обраћа се пажња начелству, среским и општинским властима да по члану 174. и 175. закона све несклопљене рачуне из прошлих година „морају одговорни рачунополагачи склопити и одбору на одобрење поднети" па их свршене на разгруписаие ошптине поделити у року од два месеца од дана од кад је овај закон ступио у живот. Користећи се дојакошњим искуством о заплетима и штетама, које су долазиле отуда, што општииски рачуни нису на време или нису правилно скљопљени, нека надзорна власт редовну пажњу обраћа на тачно и благовремено вршење свију дужности, које се односе на састав и преглед рачуна. А да би се онемогућило удешавање да се рачуни и новчани документи ирикривају, треба енергично настати, да се свака ошнтина и пре истека шестомесечног рока из члана 177, благовремено снабде касом, како би се могло извршити и наређење из члана 140, по коме се сви новчани акти, документи и таиије од ошитинског имања морају чувати у ошптинској каси. Поред осталих, важних погодаба, да општинска власт можена време да извршује наредбе државне власти и да у опште своје иослове израђује правилно, потребно је, да се експедиција акта из општинских канцеларија и у опште сталнавеза са државном надзорном влашћу што јаче осигура. Ради тога закон о општинама предвидео је у одељку под IX установу општинске поште и у том погледу по члану 122, 123, 124 и 125 наређено је, да свака општина где нема државне општинске станице, мора имати општинске писмоноше, коњанике или пешаке, како је где потреба и преко ових одржавати везу са најближом поштанском станицом. Истина, по члану 125. закона ближа правила о овој установи, прописаће у роћу од 6 месеца министар грађевина договорно са министром унутрашњих дела, те ће се доцније, кад та правила буду израђена и објављена и приступити нарочито организацији ове установе, али је још садапотребно да дотичне општинске власти имају служитеље писмоноше. По члану 141. врховна власт над општинама је министар унутрашњих дела, а непосредна надзорна власт над општинама окружних вароши је окружно начелство, а над општинама по срезовима срески начелник. Ово право надзора државне власти по члану 142. простире се на све иослове ошнтинске власти, које се тичу среза, округа и државе; и на тачно вршењесвију законских прописа и законских наредаба државних власти, у колико их општинске власти

имају да примењују по овом и другим законима. За успешну примену таквог права, надзорна власт може не само кажњавати органе општинске власти у смислу одељка под XII. а по одредбама чл. 158. до 168. закључно, него може по чл. 146. на рачун одговорног лица упутити у општину свога "иновника, да дотични посао уради. Наредбе тога чиновника, за тај случај обавезне су за општину. Надзорна власт, треба при том да има на уму, да је овакво изашиљање чиновника везано за хитне случајеве, који не трпе одлагања, и који се тичу државних послова или интереса, а нарочито реда и личне и имовне безбедности. Такво поступање не само што ће обезбедити, да се послови државни и наредбе државне власти које се тичу јавног реда и безбедности, стално и на време и правилноврше, него ће још и примерно утицати на органе општинске власти, кад знају да им увек кад год се таковој дужности не одазову, предстоји излазак чиновника о њиховом трогаку. Наравно, да у тој општини, у којој би се овакви случајеви више пута десили, треба сматрати дотичне органе ошитинске као неисправне и неупотребљиве и за њихово смењивање треба предузети мере, које је закон за ту циљ прописао. Кад се пак употребом блажијих законски мера утврди, да извесни органи општинских не одговарају својим дужностима тако, да би били од штете за државне или онштинске интересе, ако би и на својим иоложајима остали, или да раде на супрот државним интересима, надзорна власт по члану 147. закона дужна је одмах известити о томе министра унутрашњих дела, и од њега захтевати да се привремени председник и кметови уклони са звања. Кад министар реши, да се поменути општински органи уклоне, надзорна власт извршиће одмах решење и једновремено позвати општински одбор да из своје средине у смислу 2-ге алинеје чл. 147. изабере заменика. Ако ли би пак из законих разлога поједине или све општинске одборнике требало сменити, надзорна власт треба увек о томе да пошље нарочиту мотивисану представку министру унутрашњих дела. Ако збор, из ма ког узрока, не би хтео бирати председника, онда по чл. 151. закона до новог избора дужност председника врши један од одборника кога општински одбор изабере, а ако се не би хтео примити те дужности, онда по годинама најстарији одборник; и тек ако се и овај не би хтео примити вршења председничке дужности, или одбор не би хтео да избере одборника, који би вршио дужност председника или кмета, надзорна власт одређује лице из дотичне општине, које ће вршити дужност, но наравно, са свима својствима, који се законом о општинама траже за положај општинског председника. Нека начелство и среске власти не губе из вида, да је право надзора, које им по овом закону припада најважније јемство за правилну примену закона о ошптинама. На ту цељ начелство и среске власти имају довољно ослонца и моћи у чл. 142., да се правом надзора у пуној мери користе. Јер, по чл. 145. појам надлежности надзорне власти иде не само до Формалног контролисања, да ли се они послови који по члану 142 подлеже надзору исправно и на време врше, него садржи и право, да у свима службеним односима те врсте упућује општинску