Београдске општинске новине

Број 20

— 166 —

Год. XX

жалби општ. суда на процену имања г-ђе Љу<шце Луковић и општинског, одговори председ никанапитање господе одборнике, — одбор је решио: Да ставе на дневни ред за идућу седницу.

ВУЛКАНСКЕ ТРАГЕДИЈЕ НА АНТШШМА II Побуђени жалосним трајањем вулканске трагедије, која на несретним Аншилима америчким све веће размере узима, све црње несреће предсказује, па и саму коначну пропаст Маршиника и суседних му острва у изглед ставља, ми пружамо данас својим читаоцима неке од појединости ужасне катастроФе, под истом рубриком, под којом смо у прошломе броју донели „Сшандардову и слику ерупције, и коментар учена му писца. Те појединости — и по службеним извештајима енглескога министарства колонија, и по новинарским извештајима највећих париских н њујоршких листова — гласе : Гувернер британског острва Барбадос у Западној Инђији јавља ово под депешом од ШЗ-ог маја ове године : „Овога часастижемој секретар саМартиника, и исприча ми следеће појединости о тамошњој несрећи. Врх Мон-Пеле почео је димити се још 3-ћег ов. м. (п. н.), али је показао своју вулканску озбиљност тек 6-ог ов. м. Сутра дан седмога, стигне у Сен Пијер и®ранцуски му гувернер (Муте) и настаде уверавати свет, како нема опасности и како се ничега не треба бојати. Али, осмога у јутру, око седам и по часова, покуља страхотна маса из кратера, праћена још страшиијом ексилозијом, као и горевином материје која је заударала на запаљени восак печатеки. За тили часак све се то нросу на несретну варош, и уништи и куће и лађе и све живо у обиму од неких шездесет квадратних миља. Погинуо је и гувернер и жена му, а, колико се до сада зна, нико из вароши није главе ни изнео. Из развалина вири само тороњ од општинског здања, и на њему још сахаш показује седам часова и педесет минута! На све стране леже погорели лешеви; а сав евет из северне половине острва бежи са голом душомнајуг, у Фор-л,в-Франс. Француска убојна лађа, Оише, крстари око обале, прихваћа бегунце, и добацује храну. Али ће требати и лекарске помоћи.... Овом нриликом додајем да је на ово наше острво (Барбадос) пало са Свешога ВиКеншија ваљда два милијуна шоне вулканска пепела". * * * По једној делеши из Фор-де-Франса, коју Лондонском „Сшандарду и саопштава његов иариски дописник под2/15-им Мајем, сам очевидац ужасне Сен-пјерске катастро®е, по имену Херне Руж, — који се за своју срећуналазиона вртарску му добру седам километара удаљеном од вароши, — овако описује њенток: „Последња и кобна ерупција из МонПелеа избила је тако напрасно и поразно, да није било времена да се ико у близини епасе. Прво је избила из кратера једна огромна маса иаре, и без сумње отровних гасова, која је све у вароши погушила. Затимје дошла вашра која је све спржила, и киша од врелог камења која је грдан простор засула. У једном тренутку учини ми се да се Мон-Пеле на неких седам тачака ошвори, и да из свих седам иламен посукта. У томе часу осетих да ме ужасни вулкан, као магнеш, ееби вуче, док је он у самој ствари над несретним градом сав свој гњев бљувао"

* * * „Овога часа вратих се са источне обале острва" —јавља се своме министру енглески гувернер колоније Светог Вићентија Сер Роберш Левелин— „и сматрам за дужност да вас о следећем одмах известим: Сва источна обала острва између Славујеве сшене и Ђурђевог града (Џорџтауна), вулкански опустошена као Сен-Пијер. Рачунам да је главом платило свих 1600 душа, али се прави број жртава неће никад знати. Изгинули су сви дотични иланшери и њихове Фамилије, а све су плантаже поништене. До сада нађено је хиљаду лешева, а сто и шездесет рањеника однето у болницу џорџтаунску. Од ових, шесш само ако оздраве. Ужасне појединоети не дају се ни описати. Ја сам наредио обалску нам пароброду „Свешом Луки " да однесе храну, па и воду, етрадалницима на источном крају; и он је, до сада, сретно пружио помоћ двема хиљадама душа. Даље сам тражио од гувернера (острва) Тринидада, да ми пошље у помоћ једног свог лекара, а сам сам одкомандовао једног из Гренаде. Убојни брод наш „ Неуморни и („Индифеашгебл") овде је на руци. Све су се околне колоније британске страдалницима племенито одазвале; сви видимо колика је несрећа, и сви смо запели да се један другом у невољи нађемо. Ваља ми још и ово додати, да су најбоље иланшаже наших урођеника Кариба пропале, и да им је сва стока изгинула." * * * Али најстрашнију слику ове вулканске трагедије као да доноси сам највећи и највреднији лист амерички, „ Њујоршки Хералд и , јер он у броју свом од 17-ог ов. м. по новом доноси ову и оваку депешу са енглеског острва Свешог ВиКеншија. „На дан петог овог месеца, језеро на староме кратеру Суфријеру поче се јако таласати. А већ сутра дан око 2 часа по подне осети се јак земљотрес, праћен ужасном риком пробљувалог вулкана. У седам часова' у вече изби из кратера један огроман колут дима, апосле тога, па све до ноноћи, остаде тако пушећи се. Рано сутра дан, а то је у среду, одјекнуше неколико страшних експлозија, после којих, око седам часова, опет изби из вулкана маса густе паре. Најзад, око три часа по подне, и баш као после каквих порођајних мука, планина избаци из себе грдну масу лаве, која страхотно потече низ брдо, ширином реке од читавог километра. За исто време иламен је лизао целим венцем кратерским, праћен грозном тутњавом и ломљавом. И ово је чудо трајало целу ноћ од среде, и цео четвртак, до петка у јутру. Грмљавина вулканска чула I се по целоме Караибском мору! Најзад се мало, али и за мало, смири — да опет отпочне, са новом и гором ерупцијом. Ова нова страхота поче са једним црно-густим колутом од дима, пуним свакојаке материје, који достиже невероватну висину од, ваљда, петнајест километара, и направи од бела дана на овом острву најцрњу поноћну помрчину. Задах сумиора обузе све, еитна прашина поче падати — да у брзо уступи меето читавој киши од варница, од изгоретина, и врелог камења. Муње су севале из вулкана, као из громоносног облака, и парале помрчало небо, земља се тресла под свачијим ногама, а лава је, риком својом, уносила страх и трепет у сваку живу душу. У овоме часу, кад вам ово јављам, уништен је сав живот на плантажама Валибона и Ричмонда, а оно прво место (Валибон) чак је и иошонуло у море! Исто тако цео округ урођеничких Кариба покривен је лавом и пепелом, у дебљини од чешири стопе! Сва је вегетација ту уништена, све реке пресушиле! Богати плантери и све њихове Фамилије изгинуле су: или од громова, или

од рушевина својих кућа, својих тековина. Ја не смем ни да вам причам како изгледају лешеви људи који су у овој вулканској неерећи гроб евој нашли". ❖ * * Најзад, Рајшеров биро, шаље из Фор-деФранса, односно из Лор-Касшрија, ове кратке, али и граФичне, депеше — под 1/13-им Мајем: „Од ономадне, вулкан Суфријер прОрадио је као никад. Из њега куља лава, или боље рећи река од блата и од камења, за читав километар широка. На саму варош Кингсшон, дакле на неких двадесет километара даљине, падало је камење, као гушче јаје, а земљу је покрио слој од пепела два палца дебео. На Јамајци је до сада пропало јер је ватром сагорело — неких седам великих плантажа, а по поузданим извешћима на острву се до сада осетила два јака земљотреса. Ви ћете по пријему ове депеше знати, да линијеи каблтелегра® прекинут". Из Лор-Касшрија депешагласи: „Суфријер још бесни над Светим Вићентијем. Овде се чује грмљавина вулканских екеплозија, према којима ништа није ни топовска рика најтежег калибра, а одјекује на даљину од сшошине километара! Одмах за експлозијама дижу се у вис џиновски стубови дима, по читаве километре високи, док некакве грдосне лошае од свакојаких боја избијају бесно из кратера. Муње севају снагоми постојанством која осветљава целу северну половину острва, и даје нам слику неке небесне ватре, која нам се злослутно примиче. Верујте, апсолутно је, немогуће приступити спрженоме крају острва — ни водом ни сувим, — иаје тако исто немогуће про ценити колико једобра, колико ли свеша, ту пропало". ПОШУМЉАВАЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈЕНСКОГ И ЕСТЈЕТИЧНОГ ГЛЕДИШТА) (ОБРШЕТАК I (6) Замисао о иошумљавашу околине Београда свесрдно је ирихвашио наги вреднии заузимљиеи иреуседник оишшиие г. Милован Марин - )ви%, и одмах се решио, да у томе погледу учини све што може, и колико му и време и ерества у овај мах дозвољавају. У том циљу он се обратио нашем младом „планинеком друштву," с молбом, да оно узме у своје руке извршење радова око пошумљавања околине београдске, а општина да за то даде сва потребна срества. „Срп. планинско друштво", коме је између осталога и циљ: да помаже све државне и друге установе, које би у вези с овим друштвом радиле на подизању и улепшавању српских шума, и развијаљу мале планинске радиности, и које има у својој средини и стручних лица за то, драговољно се одазвало жељи заслужнога председника општине, и одмах предузело све потребне мере, да се на време земљиште за сађење Нрипреми, и материјал спреми. Ужи одбор „Срп. планинског друштва", изиђе на лице места у околину Београда у намери дапрегледа терен, испита и проучи земљиште, и према томе, да утврди начин пошумљавања. На основу свестраног исиитивања би решено, да се са пошумљавањем отпочне на месту зв. „Карабурма а (б.кајабурма) а настави „Лаудановим шанцем " почевши од Дунава у правцу ка западу. Имајући у виду састав и особине земљишта, положај и конФигурацију терена, експозицију и правац владајућих ветрова, и најпосле време и расположима сресгва, а нарочито материјал —саднице, — као члан управног одбора „Срн. план. друштва" поднео сам друштву реФераг о начину