Београдске општинске новине

Б рој 21

— 174 —

Год. XX

општ. лекара, да му се ставе у свако доба на расаоложење општинска кола, или да му се одреди месечнн хонорар или да се за палилулски кварт постави још један лекар за вршење службе у истом кварту; предлог суда за расходовање утрошених а не расходованих сума од стране Управе трошаринске у годинама: 1893, 1894 и 1895; одговор председника на питање одборника г. Пере Ђорђевића: мисли ли председништво радити шта на подизању споменика пок. Косте Хранисављевића, добротвора општине београдске; предлог Управе трошаринске о начину наплате онштинске трошарине на артикле који се у вароши производе; извешће грађевинског оделења по жалби Браће Р. Гођевца за земљиште код Фабрике монопола дувана; предлог суда за расходовање извесне суме коју је Управа трошарине ранијих година неумесно исплатилаи оиштинског потраживања одЂокеХ. Живковића б. кмета од деФицита; извешће Управе трошаринске по предмету повраћаја трошариневојним командама; предлог одборника г. К. Главинића, да се набавепортрета свију општ. добротвора и да се истанаместеу општинској дворници; одобрење кредита за исплату лоза Јакова Б. Аврамовића, старинара, који је био у 1897 години дао у кауцију Љуби Ристићу, бив. економу; саопштење редпења г. мин. грађевина по жалби оишт. суда на процену имања г-ђе Љубице Луковић, и општинског; молба Друштва за подизање храма Светоме Сави за помоћ; молба Милоша Милошевића због накнаде штете; одобрење кредита за нроширење пропуста преко Мокролушког потока и решење коме да се у израду устуии исти посао; предлог суда за одобрење да се калдрмише Охридска улица; молба Милана Живковића, пензионара, због начина исплате имања које му се експропише; пзвешће комисије за изналазак земљишта за премештај општинског сењака; саопштење процеие имања: Бранибора Димића, Мих Никетића и К. Скендеровића; молба грађана Космајске улице, да им се допусти да о своме трошку израде канал у истој улици под погодбама у истој молби изложеним; одговори председника на питања господе одборника, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ПРАВИ ГУБИТЦИ У РАТОВИМА Тим поводом, шго се у енглеској јавности чула тешка тужба, да је овај сада веК хвала Богу, и миром закљученм рат — у Јужној АФрици стао Енглеску несразмерно више жртава но и један до сада вођени рат у Јевропи, руски дописник лондонског „ Сшандарда " хита да у пиему свои из Одесе од 4ј 16-ог ов. м. разбије ту заблуду. И у томе као да му је веома добродошла најноваја службена статистнка руска, о губитцима из поеледњег рата с Турцима 1877-78, а која је сад баш угледала света, као згодком приликом ирославе двадесетпетогодшпњице истог. Дакле, пре свега, констатујући и овде старо нравило, да, у сваком рагу, проиадне много више људн од болести и болештина, него ли од ватреног илн ладног оружја, он цитираове главне руске статисти чке цифре. Русија је, вели, кренула на Турке у години 1877 две војске: једну у Јевропи преко Дунава, а другу у Азаји преко Кавказа. Укупно узете, ове војске бројале су преко пола милијуна (505,000) бораца, и изгубиле су на чисго болесничкој постељп: — дунавска војска 51,000 људи, а кавкаска 37,000 или заједно 88,000 људи. — Понављамо, само од болести. Од

рана у боју задобивених, умрло је у истим болницама: код дунавске војске, 16,000 а код кавкаске 12,000 , пли свега 28,000. Особено бојевих губитака, руска је војска имала највише под Плеточ; јер ту је она у првоме јуришу на дотична утврђења турска изгубила 2800 људи; у дру гом 7000; у трећем 14,000, а у четвртом и последњем — овде под гвозденом руком ФортиФикатора Тодлебена, — 5000 људи. Свега, дакле, и само иод Плевном, 31,000 људи. „Цела је истина" — вели даље „Стандардов" дописник — „да смо ми Енглези до сада у рату нам с Бурима изгубили многе хиљаде људи. Али, прво, и ми смо, као п цео други свет, изгубили много већи процент у болници, него ли на бојноме пољу; а друго, наш је рат и напор претурио две и по године, док руско-турски рат није трајао ни целу годину. Стоји до душе и то, да је руска војска противу Турака била два пута колико ова наша данашња у Јужној Африци; али је јача лекарска помоћ, и богатија нега наша учинила, те смо ми и сразмерно јеФтиније прошли него ли Руси."

0 Б Ј А В А На основу решења г. Министра Грађевина од 4 маја т. г., Бр. 2455, држаће се ОФертална лицитација за нивелисање, калдрмисање и каналисање Св. Никољског (ЖИТНОГ) трга у канцеларпји грађевинског одељења општинског на дан 2 јула ове год. од 11 сати пре подне до 12, када ће се и закључити. Предрачунска је цена 93.721.88 дин. Кауција је према закону о јавним грађевинама 10.000 дпнара и то у готовом, вредећпм државним папприма или интабулацији. План и предрачун и остала техничка и погодбена докуменга, изложена су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позивају се предузимачи, који право имају, да пом. дана дођу и лицитирају, пошто предходно положе благајни општинској кауцију и реверс од исте покажу при лицитацији. Из канцеларије грађевинског одељења ошнтине вароши Београда, 20. маја 1902. год. ГЛа 1313.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске, издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп своје земљчшге постојеће изиеђу имања Његовог Величанства Краља Александра I, и имања Хаџи Томиног, које се протеже од Хаџи Томине зграде у којој је цреварница па до акционарске кланице. Земљиште ово издаје се под закуп за попашу а за време ово летње сезоне. Лицитација ће се држати на дан 27 маја тек. год. од 3 до 6 сати после подне у канцеларији економног оделења Суда општинског. Ближи условп могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана од 8 до 12 сати пре подне и при лицптациј и. Од суда општине београдске, 18 маја 1902 год. АБр. 4730, у Београду.

0 Б Ј А В А При VII пешадиском пуку ради се историја VII пешадиског пука Његовог Велнчанства Краља Александра Г ог у коју би требала да уђу и имена свију лица из Београда, која су у минулвм: првом 1876-77 год; другом 1877-78 и српско-бугарском рату 1885-1886 године, погннулн, рањенп или одликовани; јер су једни крвљу а други самопрегоревањем припомогли да се извојује независност и ослобођење наше државе; те да им се ода достојна пошта. Да би се по захтеву команданта VII пешадиског пука Краља Александра Г ог Бр. 2435 могли за ову циљ прибавити нужни податци; позпвају се сва она лица: која су участвовала у нашим ратовима у VII пешадиском пуку а који су рањени или одликовани да одмах дођу у суд ошнтине града Београда — војно одељење најдаље до 27 овог месеца, како би се потребна податци прибавили; за она лица пак која су у рату погинула, нестала или од добивених рана умрла, да дође ма ко од њихове родбине, те да се од њих податци прикупе. Ово важи само за оне који су служили у пешадији. Од суда општине града Београда, 15 маја 1902 год. ОВБр. 1257, у Београду. 0 Б 3 Н^ А Н А Суд општине београдске обзнањује да је рок за обнављање турнуса гробова за одрасле у парцелама 20 и 21 а за децу у парцели 11 православне вере истекао и да је прекопавање истих гробова отпочело. Скреће се пажња Фамилијама сарањених у поменутим парцелама да што пре обнове турнусе, како им се гробови не би прекопали. Обнова турниса и плаћање одржавања гробова врши се сваког дана на каси општинске благајнице. Од општине београдске 11 маја 1902 год. Београд. 0 Б Ј А В А Суд општиие београдске на основу наређења министарства Народне Привреде од 4. ов. м. ПБр. 842 спроведеног му претписом Управе града Београда од 7. ов. м. Бр. 12624 овим саопштава свима имаоцима винограда и појединог чокоћа у атару општине београдске, који су према чл. 2. правилника о сузбијању пламењаче, обавезни извршити прскање лозе по пропису, да према одлуци конФеренције руковалаца лозних расадника која једржана 14 септембра пр. г. у Александровцу (Привредни Гласник 1902 г. св. за октобар и новембар, стр. 45) за прскање винограда проаив пламењаче (пероноспоре) треба употребити ове размере плавог камена и креча (живог, негашеног) у справљању бордовске чорбе: За ирво ирскање: 3 | 4 килограма плавог камена и 3 | 4 килограма креча у 100 литара воде. За друго ирскање: један килограм плавог камена и 1 килограм креча; За треКе, четвршо и остало ирскање: по потреби ^ килограм плавог камена и 1 х | а килограм креча. Ако се употребљава гашени креч ондаовога треба узимати двогубуколичину. Од суда београдске општине 11 маја 1902 г. АБр. 4561, Београд.