Београдске општинске новине

Број 22

— 179 —

Год. XX

јега дела вароши, и с поносом носи име Ераљичиног Парка града Гдазгоа. Према огромности и лепоти његовој, он долази чак у јевтино стечене паркове, јер није прогутао већу суму капитала од 58.500 ф . ст. (око милијун и но динара), алн којој до душе треба додати и ону већу суму од 73.000 ф . ст. издату до сада на његов Калтхил , или онај део истог на коме се налазе и многобројне стаклене баште, итд. ну које, као и други неки крајеви истог, доносе и известан приход. После Ираљичиног иарка, Глазго има на северо-источну му крају тако звани: Александра-Парк. — Овоје четврти велики парк варошки, и добијен је 1866 године по сили парламептског решења, које је на тај циљ одобрило било утрошак општинског новца од 40.000 Фуната стерлинга, или милијун динара у злату. Грађанска комисија, којојје тековина парка за овај крај поверена била, откупи најпреједно парче приватне земље од неких осамдееет јутара, по цену од 25.664 ф. ст . а за тим га споји са једним мањим парчетом земље од пет јутара, које је општини поклонио био један њен члан, по имену Александар Денистон. Остатак парламентом одобрене суме комисија уложи у дотеривање откупљенога земљишта за парк, као у просецању лепих стаза и шеталишта, засађивању цвећа и дрвећа, итд. Али се признати мора, да је с тиме ишло тешко; јер је земљиште у овоме парку од неке тврде и ладне иловаче, и као такво, врло неподесно за гајење баштене вегетације; а сем тога, само место је на ударцу јаких ветрова, који натерују силан варошки дим. те, наравно, јако шкоде служби сваког парка. Услед тога, као и због релативно слабије насељености овога краја, Александра парк служи више као излетничко збориште и игралиште наших омладинских клубова и друштава, него ли као парк у правоме смислу те модерне речи. А овоме онет особеном циљу служи — лети свакако у толико лакше, што на северо-западпоме крају свом има и једно лепо и бпстро језерце, у коме се деца могу да кунају, и где оиа то и чине сваког лета слободно и бесилатно, ну и наравно, иод благом заштитом и потребним надзором дотичних органа ошптинских. Најзад, да иоменемо у овој вези и оно знатно веКе језеро у истом нарку. То је оно, у продужењу првог, у коме се и многи лабудови купају, али које је довољно велико да могу по њему и мали чамци да плове и мали мрнари да се веслању уче. Каткин - Брез - Парк. — Овај иарк лежи југоисточно од Глазгоа, на три километра од његова рејона, а два километра од старога градића Гутерглена. Име Каткин, овај парк добија од брда „Каткин", на чијој се романтичној коси налази, икоје (брдо) дели долину Клајда од споредне долине Карта. Површина овога парка веома је неправилног облика, — јер је испресецана и благим и стрмим нагибима земљишта и нљоснатим висоравнима и читавим дубодолинама, — аии се на једној тачци иење до висине од 600 стопа изнад морске површпне, и одатле пружа гледаоцу дивну панораму природне лепоте и пространства слику — и горе и воде, и брда и дола, и села и града. Са ове тачке види се Глазго у свеколику му обиму и домашају градском. Много би се шта дало рећи о овоме парку, — којиуправо иније гга/жварошки колико место за излете изван варошп — али ћемо и

дужносно поменути: да је овај парк арви слободан дар грађанима Глазгоа, као што је до сада и једини парк који је — додајемо и заповедно и тестаментално — одржан у ириродну му плану иразвоју. Бише од тога, овај „парк,, представља иједну историјску вредност, јер је везан за нме, свакако за традицију, несретне Краљице Шкота Марије, и јер крије у своме обиму и место на коме се ова трагична личност историјска одмарала. То је тако звано „ одмориште Краљице Марије узвишена тачка овога брда —до које долазе преко лета силне масе варошких излетнпка — а са које би се могао имати и најлепши могући изглед ианорамски у целој нашој лепој Шкотској. Белимо могао бп се имати, јер се у самој ствари нема. А нема се за то, што је сва та божпја лепота притиснута тешким, густим и скоро вечним димом варошко-Фабричним, н што је сваки онај сретан који доживи на њему какав тренутак иролазне ведрине и чистине. Како му драго, овај је парк племеннти дар нашега вреднога индустријалца и богатога суграђанина нок. Џемса Дика , који га је као своје имање покдонио сведоку своје трговачке среће, граду Глазгоу , но иод тимусловом: „да се ништа на њему не сме дирати — ни додавати ни одузимати него да све мора остати онако како га је Бог дао" и како је, зар, било ире триста година, када је краљица, Марија по њему ходила! Ми имамо у Гдазгоу неколико омањих паркова, на разним тачкама вароши као на ир. Максуел-тсарк на југо-заиадноме крају од21јутра земље; Сирингберн-иарк на северној а густо насељеној страни, са иросгором од 53 1 | 2 јутра земље; Рокил иарк, такође на северној страни вароши, око три километра удаљен од Спрингберна; али ћемо се овде још зауставити на најновијем, као и највећем, парку нашем, на Белахустону. Земљиште овога парка било је некада пмање богате пуииле двеју сестара, Јелисавете и Грације Стивен , које пм је на самрти 1871 завештао богати брат М. Стивен , а који је од своје стране оставио и Глазгоу на доброгворне циљеве једно друго своје имање у вредности од иола милијуна фуната стерлинга или дванаест и по милијуна динара у злагу. Пошто су тутори ове масе ималн ио тестаменту велику власт, то се — по смрти старпје сестре Јелисавете, као и иогодбе са осталим сродницима —- огромно и скуиоцено имање Белахустон од неких 156 јутара земље, уступи оиштиш глазговској завеома скромну суму од 50.000 Фуната стерлинга (милијун и 250.000 динара) но под условом који је садржао и нему вољу првобитног завештача, — „да то пмање има битп употребљено као иссрк варошки, и то парк, ниједан део којега се не сме никоме издавати под кирију, него којп целокупан има чисто и искључиво послужити здрављу и уживању глазговског становништва". Тако је и било, и тако је данас. Како се пак, у време куповине за рачун варошп, (1892) Белахустон налазио баш на самој ивпци варошкога рејона, односно, општине Ланаркшајра , то глазговска општина настане код Парламента, да увуче у свој рејон и ту општину, или боље рећи онај део њен у којп улази и Белахустон-парк, и који део беше износио неких 450 јутара земље. На тај начин дође Глазго до свога данаш-

њега, али не само највећега и најлешпега, него и најпријатнијег и најздравијег парка; јер ноложај и висина Белахустона, поред чаробне панораме на све стране, пружа у летњим и жарким данима благодети и уживања југозападних иоветараца , те у толико и добродошло јсмство свежег и здравог ваздуха. Најзад ћемо још у кратко навести: да, поред овога п већ читавога венг^а од разних паркова, који онасује наш Глазго са краја му на крај — паркова који броје дванајест нациФри, а захваћају скоро хиљаду јутара зелгље — поред њнх, наш Глазго има масу разних „нлацева", и „слободних просторија", у којима многобројио становнигатво налази потребна му даха и одмора, али у . којима нарочиго варошка деца наша имају красна тркалишта и игралишта. Да није, унраво, ових слободних просторија у свакоме куту вароши, овај би наш мравињак од жива света морао гледати и трпети како му се деца по улицама јуре и играју на незгоду и штегу, и своју и свачију. Овако, она се и разливају и слободно развијају по просторијама, којих, и то само већих размера, има у вароши тринајест, но у које не рачунамо зелени просторије оних седам старих гробља варошких, која данас врше тиху службу здравих и пријатних одмбришта, као и тпхих шеталишта, живоме поколењу. Далеко би нас одвело кад би читаоцу ове књпге покушали испричати историју баште, са којом се наш Глазго може доиста подичити, а имепо Ботаничке Баште града Глазгоа. Та је историја и университетска, и трговачка, као што је њена садашност оиштинска. Довољно, да је општина глазговска до ње дошла, пошто ју Финансије нашег университета нису могле издржати, па пошто се под истим теретом сломила и једна велика приватна иницијатива — цредузимачко усталаштво једног нашег Џана Кибла, који ни са свим силним „концертима", „забавама" и т. д. тамо приређиванпма није могао буцет баште у равнотежу довести. Дакле, неуспех у свачијим другим рукама, иста Ботаничка Башта је сјајни успех у рукама наше општине. Јер, она није само оно што је у самоме университетскоме почетку своме била: шкОла за нашу ботаничарску омладину, нити само стаклена градина, у којој расте свака биљка иод небом, него је и пространо и здравоносно, као што је најелегантније уточиште свију нас у свако доба године. Газлика је само та, што се на лепоме и топломе времену ми под ведрим пебом топимо у њеноме миљу, уз слободне звуке најлепше музике; а на ружном (времену) налазимо иста блага и уживања под њеним и красним и пространим и миришљавим кровом!

РЕДОВНИ САСТАНАК 17. маја 1902 г. Цредеедавчо иредеедник општине бвоградеке г. Милован Р. Марккковић. Од одборник* бида: г. г. Урош Благојевић, Ђорђе Н. Петроваћ, М. О. Петрови!!, Коста Д. Главинић, Љ. Н. Хриетић, М. Клидие, Дим. Миленковић, Вучко К. Ђорђевић, Милутин Сгепановић, Љ. Дојчиновић, Ми.тош Валожић, ТЈока Тошаћ, Стојан Иајкић, Н Спаеић, Ж. М. Перић, Лазар М. Матић, Мих. Бобић, Тома Цинцар-Јанковић Р. Драговић. Коста Др. Ривнић Д. Тадић, ХЈг. Јов. Данић и М. Савчић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седниде држане четрнаестог маја тек. године и иримљен без измена.

I I