Београдске општинске новине

Број и

— 190 —

Год. XX

новници и остала лица, која при војсци служе а нису оФицири и војници сталног кадра, могу се користити правом учешћа и решавања на општинским зборовима, али они који су уједно и резервни оФицири, не могу ово учешће примати у униФорми. (Распис г. мин. унутрашњих дела од 20 маја 1902 год. НН. 12558). Немају права гласања на општинском збору: 1. који су осуђени због злочинства, док не поврате грађанску част; 2. који су осуђени на затвор са губитком грађанске части за време док им је она цресудом одузета; 3. који се налазе под ислеђењем за дела под 1. и 2. наведена; 4. који се налазе под стециштем, док се оно са њихова имања не скине; 5. који су под старатељством; 6. који су под полицијским надзором; 7. који нису платили свој порез и прирез за прошлу годину (чл. 32 пом. закона). Збор ће се држати у згради општинског суда, Узун Миркова бр. 1. Збор се отвара у 8 часова пре подне а бирачи могу долазити на збор од 8 часова пре подне па до 12 часова у подне и од 2 часа па до 5 часова по подне, у које ће време гласачки одбор, ма да сви бирачи нису дошли, наредити да се затвори двориште зграде општинског суда и да се не пуштају на глаеање који пооле долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још нису гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гла* сање свршено. У смиелу чл. 181 закона о оцштинама одбор београдске ошптине изабрао је за председ* ника гласачког одбора овога збора одборника г. Димитрија Тадића, овд. адвоката, а за чланове гласачког одбора грађане: г.г. Саву Константиновића, т;рговца, Гаврила Раденковића, бакалина, Ристу Параноса, трговца и Јанаћка Јанковића, трговца. Извештавајући о овоме београдеке грађане, Суд београдске општине позива их да на овај збор дођу и употребе своје грађанско право. @д суда београдспе општине 5 јуна 1902 год. Л^вр. 5383, у *веограду. Председник Деловођ, београдске општине, Мих. М. Марјанобић Милоб. Маринпобић

СВЕЧАНА ПРЕДАЈА СВАДБЕНОГА ДАРА Као што је читаоцима „Општинских Новина", без сумње, из других и ранијвх престоначких листова познато, на дан 10-ог јуна ове године, извршена је на савскоме пристану свечана, иредаја свадбенога дара општине београдске Њиховим Величанствима Ираљу Аленсандру и Нраљици Драги. Тај се дар, као што се такође зна, састоји из једне модерне и елегантне речне јахте, успешно израђене у дунавској пристаништној радионици суседне нам краљевине румунске, у Турну Северину. Сама свечаност предајеобављена јеуз свештено чинодејство Његовога Високопреосвештенства г. Митронолита Инокенгаија, као и у присуству свију министара и многобројних војних и цивилних великодостојника Србије. Том је приликом и председник општине београдске г. Милован Р. Маринковић, у име Београђана, пропратио овај топли дар српске престонице Краљевским Супружницима, поздравив Њихова Величанства следећим усрдним говором: Ваи/а Величанства, Светли Ираљу, Премилостива и Светла Нраљице, Оно, што је пре непуне две године електризовало све Србе и народ у Србији, електризовало је првенствено Београђане. Из љубави и оданости својему Краљу и својој Краљици Српкињи, Београђани су желели видљивим знаком да потврде своја осећања, желели су да приликом свадбе Ваших Величанстава, по народном обичају, припомогну да се у дому Ваших Величанставаосећа сталнорадост и задовољство.

Уз цветак узабран из српскога врта и перивоја, Светли Краљу, Београђани су сретни што могу да ставе на расположење Теби и Твојој верној сапутници данас као свадбени дар јахту, која носи узвишено име Светле Краљице, молећи вајпонизније Ваша Величанства да је изволите примити. Мили Нраљу, Добра Нраљице, Представништво Београда, Ваше престонице, сретно је што извршује данас тај мио и радостан чин, и у исто време жели: да се .јахтом послуже Ваша Величанства пловећи по плавом и тихом Дунаву српском, пловећи по брзој Сави, у срећи и задовољству потпуном. Предајући Вашим Величанствима овај свадбени дар, кличем из све душе: Живео Краљ Александар! Живела Краљица-Српкиња Драга!.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 31. маја 1902 г. Цредседавао ваступник председника општине београдске члан суда г. Владимир Лацковић. Од одборника бми: г. г. Лазар М. Матић, С.Ј. Азријел, Коста Д. Главивић, Г Б. Ди митријееић, Тих. Ј. Марковић, Милан О. Петровић Др. М. Радовановић, Др. Марко Леко, Љуба Н. Хрисгић, Младен Николић, Петар Новаковић, Др. Јован Ђурић, Тома Цннцар-Јанковић, Јован Смедеревац, А. Н. Крсмановић, Милутин Степановић, Живојин М. Перић, Урош Благојевић, Љуба Дојчиновић, Ђока Тошић, Пера Павловић, М. Клидис., Р. Драговић и Мих. Бобић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је заиисник одлука седницв држане седамнаестог маја тек. године. Одборник г. Милушин СшеиановиК, наводи, да је у истом заииснику а уодлуци Књ. бр. 440

иогрешно заиисано, да је он наводио, како је раније решено да се „Грантовац" откупиитражио, да се „Грантовац" откуни. У место тога треба да стоји да је он наводио, да је раније решено да се „Грантовац" процени и тражио, да се „Грантовац" процени. А да ли ће се исти и огкуиити то ћа одбор имати тек да реши пошто му се процена саопшти. Тражи да се ова исправка унесе у прочитани записник. Одборник г. Милан О. ЛешровиД, изјављује да у прочитани записник није унесено његово тражење, да комисија која буде изналазида землижте за поднзање зграде за савиначку основну шкоду оцени земљиште и зграде првог укопног друштва. Тражи да се прочитани записник у смисду предњег допуни. По саслушању тога, — одбор је решио : Да се прими прочитани записник са овнм изменама и допунама које су тражили одборници г. г, Степановић и Петровић.

II Одборник г. Пера ПавловиЛ наводи, да је приликом смрти пок. Косте Таушановића одбор из своје средине одредио ужи одбор, који је у Инђији дочекао посмртне остатке пок. Таушановића и доиратио их до Београда. Да је овај ужи одбор имао то извршити о трошку општине али да члановима тог ужег одбора до данас није накнађен из општинске касе трошак којисутом придиком имали. Тражи да се реши да се члановима тог ужег одбора накнади из општинск е касе трошак који су учинили том приликом. Одборник Милушин СшеиановиЛ, као чдан поменутОг ужег одбора изјављује, да не тражи да му се трошкови које је поменутом придиком учинио накнаде из општ. касе.