Београдске општинске новине

Број 29

— 219 —

Год. XX

геометар са платомод 1800 динаранагодину; решењем опгат. суда од 22 јуна тек. године АБр. 5917 Милорад НедељковиЛ, свршени реалад, за општ. цртача са платом од 720 динара на годину; решењем општ. суда од 6 јуна тек. године АБр. 5414 Сима Павловиб, бив. трг. за помо^ника старешине станице Управе општ. трогпарине са платом од 1080 динара на годину; регаењем опгат. суда од 10 ов. м. АБр. 6458 Милан Сшанковић, магаински бравар за контролора Управе водовода са платом од 1200 динара на годину; регаењем суда од 15 ов. м. АБр. 6613 Љубомир Нешић, ковач, за кочијаша поткивача са платом од 840 динара на годину; решењем председника општине од 12 јуна тек. године АБр. 5685 Милош АлексиИ, за возара чистичара са платом од 720 динара на годину и Сшеван РадојичиЛ за чистичара са платом од 720 дпнара на годину; регаењем председникаошптинеод 27 јуна тек. године АБр. 6037 Војислав УрошевиК, овд. служитељ, за чистичара са платом од 720 динара на годину; решењем нредседника опшгине од 4ов. м. АБр. 6183 Тодор ЈуришиК , бив. Фијакерист, за кочијаша са платом од720 динара на годину; решењем општ. суда од 8. ов. м. АБр. 6390 Младен ПавковиК. бив. кочијаш, за возара чистичара са платом од 720 динара нагодину; решењем председника општине од 5. јуна тек. године АБр.5330 Војислав П. СтаменковиЛ, Алекса МаргииновиЛ,Нестор ДимитријевиК,ДушапПавлови&, Милија ЋурчиК и Богдан СолдатовиИ за позорнике пешаке Управе општ. трошарине са платом од по 720 динара на годину; решењем председника опгатине од 6 јуна тек. године АБр. 5393 Станко Вучи&евиЛ за позорника пегаака Управе ошпт. трошарине са платом од 720 динара на годину. Одпуштени. Решењем општ. суда од 29 маја тек. године АБр. 5151 Пука Ристи%, помоћник старешине и Љубомир БујотевиЛ, Алекса ОбреновиК и Таса ПетровиЛ, позорница Управе општ. трошарине; решењем председника општине од 26 јуна тек. године АБр. 5885 Миливој СтојисиљевиЛ, себе и за нас, депу, у 12 динара. Но, она нас је све разјурила; најстарију ћерку продала је једном господину за пет банака, и она сад негде служи; и мене је дала у службу, и моју зараду узима; брата је послала код родбине у Обреновац, а оно двоје малих (једно од 3 и 5 година) дала је једној баби на негу и чување и за њих плаћа 8 динара. — Па шта ради ваша мати, сама, кад вас је тако све растерала? — Живи с разним људима. Прво је живела с неким наредником, а сад с Пајом столаром!.... — А имате ли ви још кога? — Имам, господине, деду, материног оца. Он ово све зна, али се прави свему невешт. — Кога још имате? — Имамо ујака, материног брата, али он има љуту жену, па несме да нам ништа учини, а после и он је сиромах. За то сам дошла код вас, да нас ви помогнете колико можете. — Добро дијете, гледаћемо да учинимо што год се може. — Девојчица оде * Једнога дана, од једнога кварта београдског — добиЈе суд општински овакав акт: „Ноћас је ухваћена у скитњи Марија Миловановић која неуме или неће да каже ко су јој родитељи, већ прича којешта чему јој се не

позорник Управе општ. трошарине; решењем председника општине од 6 јуна тек. године АБр. 5395 Панта МарјаноеиК, чистичар; решењем председника опгатине од 25 јуна тек. године АБр. 5913 Милован ИвошевиЛ чистичар; регаењем председника опгатине од 27 јуна тек. године АБр. 6053 Војин ИгњатовиЛ, кочијага; регаењем председника од 11 ов. м. АБр. 6251 Влацимчр МиловановиЛ, позорник. Упражњено место. Регаењем председника општине од 6 јуна тек. године АБр. 5393 упражњено је место Алекси МартиновиЛу, позорнику Управе општ. трошарине. Л И СТАК

„ТАЈМСОВЕ" УСПОМЕНЕ НА ДРУГУ ПОЛОВИНУ ДЕВЕТНАЈЕСТОГД ВЕКА АПРИЛ 20 1853 Ф ГЛЕДСТОНОВ ПРВИБУЏЕТ* Благосдови које издиванаднама овогодишњи буџет државни, тако су многоврсни и многобројни, да чисто морамо да се хзатамо за главу ,па да се питамо: да ли овај човек, овај наш нови министар Финансија (г. Гледстон) са некаквом, само њему својсшвеном , мајсторијом — не вади нама паре из једнога џепа, а меће их у други?! Јер, по што нас је у сред Парламента уверио, да нам се не треба бог-зна-каквој олакшици терета надати, он нас Формално иоплавља доброчинствима свога буџета; и, као какав мађионичар, извлачи масу сува злата из некаквога старога шешира, или из некакве старе, у чају прекуване, џезве! Право да кажемо, ми чисто стрепимо за иравога * Ради оријснта ције ваших мдаЈјих читалаца имамо да приметимо: да је елавви Гледстон — доцније и највећи пријател. срискога народа — почео своју службено -уржавничку каријеру као мипистар финансија у хабинету Ј -орда Абердина, у очи Кримекога рата; а остао 1-ајбољи енглески министар Финансијаи после пошто се уадигао на висину ирвога државника своје отаџбине, а ушао и у ред светлих оеликана човечанства.

може веровати, — зато се спроводи општ. суду на даљи поступак." Ко прочита овај акт, мисдиће, да је Марија нека одрасла женска; али у ствари то је било дете од 8—10 година. Кад сам је ја почео питати за име одговори ми: — Мени је име Драгиња Милошевиб, отац ми је Ранко Милошевић, бив. жандар. Он лежи болестан у болници има два месеца, а мати ми је давно умрла. Имам још једну сестру Мару, која учи први разред основне школе и седи код бабе. —- Па што и ти ниси код бабе, него се скиташ по улицама? — Мене је отац дао под своје Марији Костић на Дорћолу, па ме је она тукла и зато сам побегла. Па што ниси отишла баби, већ се скиташ по улицама? Била је ноћ, па нисам могла да ногодим где седи баба — Добро. Дај Цветко кога од момака, или патролџија, да одведе ово дете његовој тгомајци на Дорћолу. И онда седох да се упитам: зашто нијо по лиција ову ствар озбиљно истрагала, него је овако површно испитано дете општини послала? Ади питање је питање, и ми га овде само у најбољој намери враћамо полицији с молбом: да размисди, да ли је овакав њен рад упутан, и

платца ових нових пореза, и мањих и већих, и све нам се чини, да се нека пдатачка жртва крије иза ове нове завесе буџотске. Ади, пређимо на ствар. Дакде, пдаћаћемо, плаћаћемо и даље, стару порезу нашу на приход (Тпсоше Тах) али нас је г. Гледстон за дивно чудо убедио: да ће та пореза у будупе бити све мања и мања, докде је и са свим нестане. Али то није све. Смаљиће се и државна шрошарина на чај; и она, кад је буде, неће бити на годину мања од фунте стерлинга за четири одрасле муштерије. Па и ираљин рачун, тај вечити бич свију нас смртпих, и жењених и нежењених, и богатих и и сиротих, сад ће се скресати; јер је г. Гледстон смањио царпну па саиун! Чак ће се наше бело рубље избавити тираније „штирка" и „вошплава", јер је г. Гледстен отворџо, колико и широм, врата наше Енглеске свакоме ваљаноме мплу из Париза или Неапоља. Још мало, на ће желесна чисшоша бити тако ј евтинаустанова народна, да нам је нећебитинужнои нарочито придиковати нашој сиротињи и голотињи — велимо још мало — јер смо до сада умеди бити пријатељи те чистоте народне само на језику, а не и кад се тиче буџешских изцора. Још нешто. По г. Гледстону, добро би било ; паметно би било, свакоме од нас осигурати свој живот код каквога доброг осигуравајућег друштва. Ади, ако смо шанки, па ме можемо да се осигурамо на већу суму од пеш сшошина фунаша сшерлипга, онда нам г. Гледстон ставља у изгдед уштеду на државној такси од две Фунте стерлинга. Па онда, сви ми, ка' љуци, имамо сваки час придике и да дајемо и да тражимо ириананице на по коју суму. Не ведимо, да нас има и једнога који би, не дај боже, ту државу икада преварио; али тек, колико да наша чиста савест ге би дошда у искушење, кад ваља бирати између суме пена и суме шилинга за марку, г. Гдедстон јеузаконио марку од само једнога пена! Али још иисмо готови јер се г. Гдедстон побринуо и за наше адвокаше. Тако, на прииер, ако таква једна пореска глава (адвокат) живи у вароши — бићи поштеђен овим буџетом за шри Фунте стерливга; а ако ли је сеоски адвокат, онда само за две; и онда му остаје на вољу да употреби ону диФеренцију на повећање својих „придога на сиротињу," или на појачање своје библиошеке! Најзад, али не и да ли она оваким површним радом доприноси колико треба да се једно ведико зло у нашем друштву и у своје време искорењује?!.. Има један господин, што жели код вас, рече Цветко. — Пусти га! — У канцедарију ступи један дугачак, црномањаст човек, око својих 35 година. — Помоз Бог, господине! — Бог помогао, — одговорих ја. — Модим вас, да ли прима мидостињу из општине некаква Милица Поповићка? упита он. — Да видимо, рекох ја. Узмем регистар и нађем да прима 10 динара месечно, и тако му и рекох. — А како може она, господине, да прима милостињу од опттине, кад она има 30 диаара пензије од државе? — Ја не знам да она има пензију, — одговорих. Свакако, у „сиротињској листи" њеној то не стоји. — Али она прима, прима, господине! понови он. — А шта вам је ова Милица? упитах ја непознатог ми господина. — Па то ми је мати! (Ја се згранух) Јест, она прима и пензију и мидостињу, па то све даје једном чиновнику овде у општини с којим заједно седи већ неколико година. — Добро, добро, одговорих ја, учинићу шта треба по вашем захтеву. Чиновник у општини о коме је овде реч, зет је тужене и овога господина, који тужи своју матер ! (Наетавике се)