Београдске општинске новине

Број 32

— 232 —

Год. XX

ПОД НАЈВИШОМ ЗАШТИТОМ ЊИХОВИХ ВЕЛИЧАНСТАВА КРАМ ШШНДРД I. 2КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ДРУШТВО ЗА ЧУВАЊЕ НАРОДНОГА ЗДРАВЉА

ПРОГЛАС

ПРИТ^-ТЕЈБИМА. ЗДР^ВЉА У надељу 19 маја ове године састао се у дворннци Велике Школе у Београду најодабранији свет де се посаветује о томе: на који начин да се помогне нашему народу, те да очува оно што је свакоме човеку најмилије и најскупоценвје, а то је здравље. Опште је познато, да се човек сећа вредности свога здравља тек онда, кад га почне да губи. Исто је тако знано како се у нас недовољна пажња обракала том најважнијем чиниоцу народнога опстанка. Све што је до сада за народно здравље у нае урађено, урадили су само они, којн су својом службеном дужношћу били позвати да раде на томе. Државни санитет једини јеулазио у ову мучну борбу, и он је чинио колико је, по свом службеном положају, могао да чини. Признати се мора, да је овај рад био недовољан и без онога успеха какав би нас могао задовољити. Тако је то морало да буде. Јер на једној страни биле су хиљаде и хиљаде предрасуда и дубоко укорењених штетних обичаја, на другој поједини лекари, којих је број и данас мален, те да могу прихватити борбу против толиких предрасуда и злих навика, а камо ли са свима се успешно борити и победити. Шта је могао учинити један човек у читавоме срезу, па ма тај човек био силан и плодан у своме послу исвојој преданости служби. Он се осећа незгодно, готово очајнички, што мора да доказује сво.јој околини тако просту ствар: да је здравље битна основица за свестраии напредак и човека појединце и друштва у држави. Српски чувар народнога здравља био је „ сламка међу вихорове". Оставити да ово стање и даље траје, значило би напустити најбитније интересе нашега народа, значило би допустити да предрасуде, незнање и нехат руше оно што је основа за целокупни државни и друштвени живот једнога народа, значило би не водити рачуна о будућности народа, јер здравље једнога народа основа је за целокупнн његов просветни и материјални напредак. Полазећи с основе да је здравље највеће богагство, као што у истини јесте, конФеренција, сазвата у дворници Велике Школе, с одушевљењем прихватила је мисао да је време и неодложна потреба да се у нас оснује нарочито друштво, коме ће бити задатак да ради на чувању и неговању народнога здравља, да живом речју, писменом поуком и угледним примером показује народу чега му се треба чувати и шта му треба радити па да разумније, корисније и задовољније поживи. Друоггво би тако исто оснивало, као савремене задужбине, корисне установе по здравље народно и притицало би у помоћ знањем, новцем и душевношћу онде где се појави трајна или прека напаст здрављу народноме. После овако једнодушне одлуке приступило се одмах и остварењу замисли од које се тако плодан и користан рад очекује. Одмах је изабрат главни одбор од 25 чланова, и њему је стављено у задатак, да оживи замисао о оснивању Друштва за чување народнога здравља. Изабрати чланови главнога Одбора свршилн су све претходне нослове. Онн су утврдили друшгвена правила, спремили све што треба, те да се, помоћу Божијом. може приступити послу, који треба нашем народу да буде од највеће користи. И ми данас овим долазимо свима пријатељима народне будућности, свима онима који верују да је само здрав и чио народ кадар за велике националне и културне задатке, свима који воле своју отаџбину, свнма који у здравоме подмлатку гледају велику отаџбину своју, да сви приђу колу људи, којису решени да свом душом, по сво.јој скромној могућности, учине што за чување и неговање народнога здравља. Посао је велики, тежак али и врло племенит. Зар има шго благородније и узвишеније но учинити колико ко може те да својему ближњему помогне да очува оно што му је најдрагоценије: здравље. „Од ове љубави веће нема: да ко душу своју положи за пријатеље своје", записано је тако још у светој књизи слова Божијег. А кад су ти пријатељи цео народ, који представља оно што је Србину најсветнје и што управо чини Србина срећним и великим, тада се тек може проценити огроман задатак и необична корист од овога друштва. Колико је свети, велики и огроман задатак, који је себи ставило ово друштво, нека буде доказ и то што су Њихова Величанства наш узвишени Господар и Краљ Александар I и наша племенита Краљица Драга с висине престола повели први коло за рад на овом народноме задагку и с пуно љубави узели под своју моћну заштиту Друштво за чување народнога здравља. И Господар и светла Краљица с одушевљењем ушли су у круг људи, који су решени да помогну народноме здрављу, а то ће рећи да учине колико год могу да Србија буде силна и јака. И наш витешки Краљ опет је засведочио колико Му је Србија на срцу. Вођен срећном звездом Обреновића, главни Одбор верује, да ће наћп у десетине хиљада добрих људи одзива за посао који се ево у име Господа започиње. Главни је Одбор решен да предано и с пожртвовањем служи мисли коју су му оета»:или у аманет онако одлични људи, Срби и патриоте иародне. Он ће радити колико год може и по своме најбољему знању, веруј^ћн да ће Господ благословити овакав рад за народ. Први. посао би био да се на основу правила, која су објављена у новинама, и која су разаслата многима, свуда изврши упис у чланство и образују месне дружине. Иницијативу за те послове треба да узму лекари, свештеиици, проФе >ри, учитељи, и други просвећени синови народни: трговци, занатлије и тежаци, сви који воле свој народ и који верују дана^табудућност зависи од тога колико ће народ бити здрав. Они треба да сложно образују привремени Одбор и да сазову конФеренције и зборове народне, и да на њима подесним начином објасне преку потребу, задатак, начин рада и организацију друштвену л да изврше образовање месне дружине. Тако се месне дружине могу образовати у селима кад има 10 чланова, у варошицама 20, у варошима 50 чланова. Тланови редовни плаћају на годину пола динара, помажући 5 динара, утемељачи 100, добротвори 500, а народни добротвори 5000 динара. С оваким условима, главни се Одбор нада да неће бити засеока у целој отаџбини који неће имати месну дружину. То захтевају најбитнији иитереси свакога места. Чим се која дружина образује, треба о томе одмах известити главни Одбор, и он ће са своје стране учинити што год може, те да свако место, које има дружину, осетн корист од таквога предузећа, а кад то буде, познаће се и на свестраном напретку народном целокупне отаџбине наше. С том вером главни Одбор и упућује овај позив, очекујући да ће му се делом одазвати многобројни редови Срба и Српкиња. Бдагајник Почасни председник Никола СпасиЉ Архијвгшскои београдски и Мишроиолит Председник # Посдовође: Србије ДР 1 ^их. Марковић Др. Мих. Величкови* ИНПКГНТИ1Р Потпредседници : Др. Рад. Вукадиновић " пи " Ј Др. М. Мшпгћеви-ћ ^о ^иТоТћ Чланови Главног Одбора: ДР- Ник. Ј. ПетровиЉ Ђвнерал Драгуткн Франасови*, Катарина Поповићка, Живан Живановиђ, Др. Милан Јовановић — Батут, Др. Јов. Данић, Милаван Маринкови*, Коста ГлавиниК Др. Вој. Суботић старији, Прота Ник. Божић, Никола Трифуновић, "Бура ВајФврт, Љуб. Крсмановић, Др. Коста Николић, Ствв. ЋурчиЋ, Др. Ник. Вучетић, Др. Вл ад . Поповић и Др. Слоб. Рибникар. УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдаеник ОПШТПНА БЕОГРАДСКА Штампарија Д. ДииитријевиКа, Иван-бегов* у.т. бр. 1. Одговорнн уреднак МИХ. М. МАРЈАНОВИЋ, секретар ошотане