Београдске општинске новине

Број 33

- 235 -

Год. XX

Чл. 14. Свака месна дружина има свој одбор. Дужност је месном одбору, ,да реч има и делом ради на друштвеном задатку и о томе нодноси извештај окружном одбору на крају свакога полгођа и то у првој половини Јануара и Јула сваке године. Месни одбори имају: нредседника, подпредседника, пословођу, благајника и потребни број чланова, тако да у дружинама до 50 чланова улазе у одбор сем часника још 3 члана, преко 50 до 100 чланова 5, а на сваку даљу стотину или део стотине чланова још по 1. Потребан број чланова бира скупштина, а одбор се сам конституише. Осим тога чланови су одбора: најстарији лекар, председница подружине женског друштва, најстарији свештеник по чину у томе месту и управитељ основне школе. Ни у ком случају број одборника не може прећи 15. Својеконституисаље месни одбори јављају својем окружном одбору ради знања. Месни одбор представник једруштвени у своме месту. Месни одбори стоје у вези са окружним одборима свога округа. Месни одбор за град Београд стоји у непосредној вези са главним одбором. За пуноважне одлуке морају бити на састанцима најмање половина чланова. Месне скупштине друштвене држе се у првој половини Јануара сваке године. На њима председава председник месног одбора, а записник води пословођа. Одлучује се простом већином гласова. На скупу одлучује онолико чланова колико дође. Месним скупштинама подноси одбор извештај о своме раду и о руковању месном благајном. Препис оба извештаја и извештај тројице чланова, који су прегледали рачуне, шаљу се окружном одбору. Скупштина бира ове прегледаче за годину дана у напред. (Свршиће свј

ОТКЛАЊАЊЕ ПРАШИНЕ СА ДРУМОВА Нр, овоме месгу доносимо писмо г. Драгољуба Спасића, инжињера министарства грађевина, упућено г. Миловану Р. Маринковићу, председнику београдске општине под 10 ов. м. којим га извештава о разннм начинима отклањања прашине са друмова. Писмо гласи: „Поштовани Господине Председниче, Обећао сам известити Вас о разним начинима отклањања прашине са друмова, у колнко сам о томе до сад могао да сазнам. Ево шта се о тој ствари пише: Технички часопис Бе Тгапптау у своме броју Од 14 — VI — ов. год. јавља да су у Монаку прскајући друм тером постигнути врло добри резултати. А у Америци, нарочито у Чикагу по истом принципу чињени су покушаји петролеумом и успех је био у сваком погледу потпуно задовољавајући. На другом месту опет читао сам да ће у Француској у сенском департману, окуражени досадањим успесима, чинити упоредне покушаје са тером и петролеумом. А исто тако и упоређењем тера и зејтина од тера, тешког зејтина американског и руског, као и оног, који се добија из нараФинског шкриљца (француски петролеум). И већ пре неки дан приликом трке са аутомобилима од Сен Жермен до Ме-

лена чињен је покушај по предлогу Анри Дајча из МеигШе прскањем шосеа зејтином. Дужина друма, на којој је вршена ова проба била је 750 ш. а ширина 7 ш. Покушај је потпуно оправдао очекивања: на целом друму кола су јурила кроз облак од прашине, док на овој пробној дужини нису остављала за собом ни трага од ње. А 14 августа по нов. прскана је једна партија жоанвиљског друма у Шампињиу по иницијативи Бг. Сги§Ке1шшеШ-а тером и петролеумом. У Италији на једном друму за Равену а где је врло )ак саобраћај чињене су пробе на неколико места, поливајући га катраном (тером), који се добијао при Фабрикацији светлећег гаса. Покушаји су дали врло добре резултате. Друм је престао бити прашљив и блатњав, површина му постаје тврда и глатка, а кишница се са ње брзо слива не расквасујући застор друмова. Трошкови око овог поливања изнели су 7,5 сантима од квадратног метра за прво поливање, док се за доцнија ова сума знатно смањује. У Фабрици се добијао овај тер по 5 динара 100 кгр, па се при овој основној цени може рачунати да би се за 1 Кш1. друма прскања на 4 ш. ширине имало платити 300 динара. Ова сума изгледа прилично велика но кад се узме да је у овоме случају тер прилично скупо плаћен, даље да се ово прскање ни из близа тако често не врши као оно водом, а поред тога потпуно се отклони она прашина, која је тако несносна и опасна, онда ни та сума никако се не може сматрати као претерана. У осталом требало би покушати и код нас на Топчидерском друму и ја мислим, да нећемо бити незадовољни. Толико сам имао за сада о тој ствари да Вам пишем и молим Вас, да примите уверење мога особитог поштовања."

ГРАЂДНСТВУ ГРАДА БЕОГРАДА На основу наређења команданта VII београдске пуковске окружне команде од 3. ов. м. № 7994 суд београдске општине саопштава грађанству града Београда радн знања и управљања наредбу Бр. 56 команданта дунавске дивизијске области за 25 Јули 1902 Београд, која гласи: „Наредба бр. 56 команданта дунавске дивизијске области за 25 Јули 1902 године, Београд. I „Командант VIII пуков. окр. команде атком Ј\а 7460 од 14 ов. м. доставио ми је: да је Постол Обрадовић, кмет општине ливадичке, среза моравског окр. пожаревачког, извршио пренос сточног пасоша за продају једног коња без дозволе команданта пуковске окр. команде тако: дозволио је Животи Степановићу земљоделцу из Ливадице да може продати свог коња који је жигосан са Т и распоређен као обвезник. Пренос пасоша извршио је 16 децембра 1901 године. Узет на одговор по овоме признаје да је пренос пасоша извршио, и свој поступак правда тиме што је знао да Живота није обвезник са коњима већ са воловима. Оваквим својим поступком кмет Постол Обрадовић као општински орган надлежне власти учинио је кривиц^ која је противна распису Господина Министра

војног АР .М 4101 од 8 августа 1901 год. — па с тога га на основу поменутог расписа Господина Министра војног и на основу чл. 72 закона о устројству војске одељка Ш-ћег тач. 7 козним со 200 цинара у новцу у корист „ремонтског Фонда." II Командант VIII пуков. окр. команде актом Лз 7462 од 14. ов. месеца доставио ми је: да су ниже именовани обвезници и то: 1. Жнвота Степановић, земљоделац из села Ливадице среза морав. окр. пожаревачког, и Станимир Радојковић, земљоделац из истог села продали своје коње као обвезници, а нису претходно тражили дозволу од команданга пуков. окр. команде. Тако: 1. Живота Степановић продао је свог коња Милисаву Радојковићу који је жигосан са „Т" и исти узет и распоређен за брдску артилерију. 2. Станимир Радојковић трампио је своју кобилу која је жигосана са жигом „А" и распоређена за артилеријску чету II позива народне војске са Живаном Степановићем. Узети на одговор по овоме признају да су коње продали и свој поступак правдају тиме, што им је општинска власт издала пасош. Оваким својим поступком учинили су кривицу противну распису Господина Министра војног АРН. 4101 од 8 августа 1901 год. — па с тога их на основу поменутог расписа Госнодина Министра војног и на основу чл. 72 закона о устројству војске одељка Ш-ћег тач. 7. казним са ио 100 динара у новцу у корист касе „ремонтског Фонда." III Командант VIII пуков. окр. команде актом № 7462 од 14 ов. м. доставио ми је: да је Стеван Божиновић, кочијаш из Пожаревца, продао два коња, једног са жигом „А" а другог са жигом „К" без одобрења комаданта пук. округа. Узет на одговор по овоме, а из прибављених података види се: да је Стеван Божиновић учинио следеће кривице:, 1. Што је свог коња, који је жигосан са „А" продао Стојану Радосављевићу из села Ливадице, а није тражио дозволу од команданта пуков. окр. команде 2. Што је и другог купљеног коња од Светозара Стојадиновића, кога је за његов рачун купио Јован Драгојевић, земљоделац, и који је жигосан са „К" продао Мили Н. циганину у Пожаревцу, а такође није тражио дозволу од команданта пуков. округа. 3. Што на првом исказу код полицијске власти није одмах јавио име од кога је коња купио него је ову ствар замрсио толико да би траг прикрио и тек доцније на поновном саслушању казао лраву истину. Оваквим својим поступком Стеван је учинио кривице које су по закону кажњиве: па с тога га на основу 62 чд. „правила о снабдевању народне војске са коњима и комором" и на основу расписа Господина Министра војног АР Ј\2 4101 о г 8 августа 1901 године а и на основу чл. 72. закона о устројству војске одељка Ш-ћег тач. 7. казним са 200 динара у иовцу, ј корист „ремонтског Фонда."