Београдске општинске новине

Број 34

— 240 —

Год. XX

ЛИСТАК

„ТАЈМСОВЕ" УСПОМЕНЕ на ДРУГУ ПОЛОВИНУ ДЕВЕIНАЈЕСТОГА ВЕКА ШЕСТИ ЈУЛИ 1866 С А Д 0 Б А Догађаји од последљих неколико дана тако су крупни и тако чудеснп, да им је домашај готопо немогЈће оценити. Снага једне велике царевине, сила једне од првих војничких држава Јевропе, сломијена је у неколнко крвавпх битака; и Аустрија лежи побеђена пред ногама победиоца, пре него се у царску јој двору и горду јој Вечу хтело и да верује: да је рат озбиља и отпочео. Ми још не знамо праву причу крвавога Кенпгреца. И број падих и рањених и заробљених, и збир топова отетих, и пушака бачених, и батаљона разбијених — да се више никада не скупе, ни под барјак Аустрије стану — све нам је то још непознато. Али и из онога што до сада знамо, слободно можемо закључити: да овакав пораз није снашао ни једиу јевропску силу од времена Вашерлоа на овамо. И Оитка на Солферину је била велика битка и воднка несрећа. Али овога чуда од пораза, од богства и растројсгва, није било. Аустријанци су тада били само тучени до уступања испред непрпјатеља, и они су му оставили десну обалу Минчија. Исход овога судара био је тај: да су Аустри. јанци дошли до уверења, да не могу више повратити себи талијангку Ломбардију; те, кадимје дар Француза понудио мир, они су га и примиди дижући руке од онога што су изгубили. Да је случајно Француска ишла на продужење рата, и тражила што више, Аустријанци су били решени да се бију и бране до краја у талијанскоме Четвороуглу. Са свим други, и дадеко иесретнији по њих је исход бигке на Кенигрецу. Ту је ћесар аустријски ставио на коцку своје првенство у немачкоме „Бунду", и, као нико, игру изгубио. Понављамо, Јевропа не памти оваке депеше са бојнога поља од времена Наполеона Првог. Читаоци наполеонских похода по Јевропи можда су већ и заборавили оне чудесне приче, где се победиоцу предају читаве дивизијо побеђенога, и где за дан надају у ратно ропство по десетине хиљада сломијена ратника. Али, ево где се та псторија на натпе очп понавља; јер се број до сада заробљених Аустријапаца рачуна на двадесеш хиљаца, а за борбу онеснособљених на цвадесеш и пеш хиљчда. За количину топова и друга ратна иљена, вели се да је просто огромна. Мп не знамо коликом је снагом располагао аустријски Фелдмаршал Бенедек у Чешкој; али, ма колико велика да је била, она, после овако страшнога судара, може се сматраги као да више и не постоји. Ово јо признао и сам цар аустријски. И првп дан по поразу, у Бечу је владала неоаисана папика — случај доста природан, кад се узме, са колико је вере и сигурности у успех ушаоу овај рат и двор аустријски п његова престоница. Слично ноуздање као да јо освојило било и оне мање државе Јужае Немачке, које данас оплакују своју политачку пропаст. Како му драго, цар се аустријски брзо решио. Решио се да тража мчр. И он ће га п добити по цену — коју још од победиоца имамо да чујемо

* Река у северној Италији

9869 СЕДАМНАЈЕСТИ НОВЕМВАР ОТЗАРЛБЕ СУЕЦКОГА КАНАЛА Данас се отвара Суецки Канал. П| елузеће на коме су радили и Фараони и Пшоломеји и толики међувремени владари н династије старога века, па комо су извесно покушаје чинили и други трудбенпци далеке прошлости, то је предтзеће ево у наше дане сретно довршено! Цела је истина, да се све до скора у овај успех на многе страно сумњало, да се, нарочито, и много мастила потрошило да се докажо: како тај канал, ако се једном и прокопа, пеће бити тековина трајна, ни инвестиција сигурна. Све то данас пада пред свршеним чином, пред постигнутим подвигом; и, док ови редовп доспу до наших париских комшија, царско -француски брод „ Орао 11 („ГА%1е") нревешће свечано преко прокопанога канала Француску царицу ЈевЏнију. Посло свечаности канал ће се опет затворити, до дана предаје му редовноме шрговачкоме саобраћају. Ми знамо, да за нас, Енглезе, хоће свет да каже: како смо некакви ззкованп поклоници успеха, — како нисмо нп кадри да ценимо ствар и по каквоме другоме мерплу, сем мерила пијачне вредности и звечећег новца — јодпом речју како смо људи који само знамо и хоћемо да знамо за идоале бездушна интереса. Алст, опот за то, ми ево хитамо да иоздравимо џановско дело прокопа Суецкога Канала, и хитамо са тим трибутом правцо заслужним му тзорци>1а пре него се и показало: да лп је то п успех фингнсијске као што је усиех техничке прародо .. Нлта ћемо ми дозволити да се каже, да вредаосг ооога канала лежп само у материјалној употреби његовој. Дедо Лесеасово је велико, па припала слава његова једној Францус<гој, или корист од њега једној Енглеској. Ако ико, Мисир ту треба да види прве хасне од његово среће и напретка. Ми, овде, нећемо ни да се упуштамо у какве трговачке комбпнације. Нећемо чак ни да коментаришсмо практичну страну великога предусећа. Баш на протпв, претпоставпКемо за један тренутак, да се цео овај огромни труд и трошак покаже као узалудан, да сич.и иесак каналске обале и опет притисне воштачко кориго, и поврати пад водом своју стару власт, опот је прокоп Суецкога Канала и чин и подвиг пред којим со мора стати са истинским дивљењем; опет јо он нешто пред чијим се и самим смеоним усталаштвом мора свака права душа најдубље покдонити. Усиех, дакле, или неуспех у машеријалном ногледу, прокоп Суецкога Канада јесте п остаје и чудо и дик1 девешнајесшога века!!

0 Б Ј А В А Суд општине београдске издаваће под закуп нутем јавне усмене лицптације, следећа своја добра и то: I. На дан 2 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне н>иву постојећу код Убанлића винограда, (стари општински сењак). Кауција 50 динара. II. На дан 3 септембра т. г. од 2 до 5 сатп после подне, кућу у Скадарској улици под бр. 15. Кауција 100 динара. III. На дан 4 Септембра т. г. од 2 до 5 сати после нодне земљиште звано „Табак Ибрахимов Чајир." Кауција 100 динара.

IV. На дан 5 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне два дућана у Дубровачкој улпци испод Читаонице. Кауција 120 динара. V. На дан 6 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне њиву испод старе оп штинске кланице. Кауција 80 динара. VI. На дан 7 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне, земљиште код гасног резервоара. Кауција 80 динара. VII. На дан 9 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне, шац у Дубровачкој улици, преко пута каФане зване „бела лађа." Кауција 100 динара. Кауције се полажу при лицигацијп у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредности. Лицитације ове држаће се и то: Нод бр. I, II, IV и VII на лицу места поменутих имања; Под бр. III и V, пред каФаном Ђорђа Дпмитријевића „Наполеона"; а Под бр. VI нред господарском механом. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда оиштинског, сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од суда општине београдске 31 јула 1902 год. АБр. 6855, 6856, 6857, 6858, 6859, 6860 и 6861, у Београду.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске издаваће путем јавне лицитације под закуп своја дза месарска пдаца на Краљевсм тргу под Бр. 1 с горње и под Бр. 2 с доње сгране. Лицитација ова држаће се на дан 27. Августа тек. год. од 3 до 6 саги после подне, у канцеларији економног оделења Суда општинског. Кауција се полаже при лицитацији по 200 динара за сваки плац у готовом новцу или у срп. држ. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у поменутој канцелариј« сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији Од суда ошптине београдске 17 Августа 1902 год. АБр. 6898, у Београду.

ГраЗјанству београдском Познаго је грађанима, да постоји друштво за подизање храма Св. Саве, коме је председннк Његово Високопреосвештенство архијепископ београдскп и Митрополит Српски Господин Инокентије. Да би се остварила узвишена циљ овога друштва суд општине београдске овим чпни апел на београдске грађане, да помогну томе, заузимајући се својски да се путем обавештења образују по варошким одељцима пододборп за прикупљање прилога за ову свету и опште-народну задужбину. Од суда општине београдске, 23 Јануара 1902 г. АБр. 626, Београд.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдаанвс ОИШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штаипарија Д. Днмитријевика, Иван-бегова ул. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЋ, секретар општинс