Београдске општинске новине
Број 35
— 242 —
Год. XX
чава одборника г. Петровића у чињењу ових представака, већ је само изјавио своје мишљење како би исте ваљало давати, да би се брже свршавади предмети, који су на дневном реду. Одборник г. Раценко Драговић и сам није за обилажење дневног реда, ади се мора допустити, да се чине предлози и нитања, јер су то врло важне ствари. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се од сада док се предмети који су на данашњем дневном реду не посвршавају држе одборске седниде сваки други дан почев у 5 часова по подне. IV По прочитању решења општинског суда од 14 августа тек. год. АБр. 7437 о одређеној цени хлебу за другу половину месеца августа тек. године, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење општ. суда. V По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АВр. 7468, 7469, 7508, 7541, 7549 и 7595, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и снротног имовног стања: Прока Чекеревац, овд. сензал, Петар Марјановић, овд., Марија жена Петра Марјановића, овд,, да су му непознати: Павле Николић, тишлерски калФа, Христина Бутковић, овд., Димитрије Вуловић, каменорезац, Магдалена жена Ђорђа Радојевића, разносача новина, Љубомир Нешковић, зидарски раденик, Спасоје Николић, млекаџијски момак, Маринко Ђорђевић, опанчар, Драгић Вукосављевић и Владимир Иетровић, опанчарске калФе, да су доброг владања и средњег имовног стања: Ђорђе Стојановић, служитељ, Коста Марјановић, рабаџија, Видоје Алексић, овд. ковач, Аврам Трајковић, овд. млекаџија и Ћирил Милић, суплент гимназије, и да је П0Г0В0Р СИРОТИЊСКОЈ кмзи ГРАДА ВЕОГРАДА
* * * Издата је строга наредба да сваки само лично може доћи да прима издржање. Једнога дана у месецу Фебруару о. г. долази један дечко и доноси књигу бр. 147 да прими милостињу. По народности дечко овај беше Јеврејин. Зашто си ти, пријатељу, дошао? — упитах га ја. — Да примим милостињу за матер, — одговори он. — А зашто мати нијо дошла сама? зар не зна она да свако мора лично доћи да прими милостињу? — Ама, господине, моја је мати болесна, па не може да дође. — А је ли много болесна? упитах„ — Није много, али лежи одговори он. — Онда ћемо сад послати за њу кола, па нека дође на колима, — рекох ја. — Али, господине, не може она никако да дође, — одговори он. — А зашто никако? — упитах ја зачуђено. — Па она је умрла. — Ето ти га сад! Па ти рече да је само мало болесна?.. А кад је умрла? — Па одавно. — Па кад то одавно? — Па има два три месеца — одговори он. — Па то значи, да си ти тако млад, здрав и читав, примао милостињу за мршву матер?...
доброг владања и доброг имовног стања Драгутин Тодоровић, овд. каФеџија. VI Прецседник износи одбору на мишљење молбе: Васе П. Поповића, жељез. службеника и Косте Марковића, тргов. помоћника, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Сг.Бр. 2782 и 2799, — одбор је изј?вио мишљење: Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. VII По прочитању акта грађев. одељења АВр. 7335, — одбор је решио: Одобрава се Миливоју Јовановићу, општ. инжињеру, тридесетодневно осуство од дужности, ради поправке здравља, које ће му се рачунати од дана кад га буде употребио. VIII Предсецник извештава одбор, да је општ. суд за набаву две хиљаде и осам стотина кубних метара дрва за општ. потребу расписао био ОФерталну лицитацију. Да су општинском суду на дан 16 ов. м. ноднели о®ерте г. г. Лука Ћеловић и Мирковић и Лучић, овд. дрвар. трговци, којима нуде општини горњу количнау дрва нрве класе по следећим ценама и то: г. Лука Ђедовић по осам динара од кубног метра а ако општина не би наплатила трошарину онда у толико јевтиније; а Мирковић и Лучић по седам динара и шесет пара дин. у сребру од кубног метра нод прописаним условима. По саслушању тога и по расмотрењу односних акта АВр. 7511, — одбор је решио: Да се лиФеровање две хиљаде и осам стотина кубних метара дрва букових прве класе за огрев основних школа, општинских и трошаринских канцеларија и осталих општинских одељења уступи Мирковићу Е, богме, то више неће бити. И — одузмем му књижицу. На жалост ово није био и једини случај. Једна друга личност, — и она јеврејеке народности, — уписата је била под бр. 76, и долазила у Фебруару о. г. да промени стару књигу за нову. Старе књиге биле су без бројева, али^ да бих ја лакше нашао име примаоца милостиње, направио сам одговарајући регисшар. Када ми дакле ова личност дође, да јој књигу заменим, ја претурих сав регистар, али имена нигде не наћох. — Пачијаје ово књига? Ове личности нема нигде у списку — рекох ја; она и не прима издржање од општине. — Па она и не прима издржавање, господине, него ја, — одговори он. — Па ко ти је онда ово? упитах ја. — Мајка, одговори он, — Па нека дође она, па ћемо видети, одговорих ја. — Али она не може да дође; јер ј е, право да кажем, умрла! — Дакле и она умрла. — А колико има како је умрла? — Па има две године. — Наопако! И ти си од то доба једнако примао издржање; за мртву матер? упитах ја. Па и ја сам болестан, господине, и зато су ми давали да примам место матере. — Болеспи иду у болницу, а не примају издржање за мртве — одговорих ја; и узех му књижицу.
и Лучићу, овд. трговцима, по цену од седам динара и шесет нара динарских у сребру од кубног метра под прописаним условима чија тачка четврта да гласи: Дрва морају бити здрава, млада у облицама највише једна петина а остало у цепаницама. Да не смеју бити тања од дванаест ни дебља од двадесет сантиметра у пречнику; да су сечена зими у 1901)1902 години, да не смеју бити трула, водоплавна и чворновата (пањеви). Морају бити правилно сложена између коља — без крстова — тако да сура од суре мора бити удаљена ("г) пола метра, да би се између њих могло проћи ради комисијског прегледа и мерења.
ПОД НАЈВШНОМ ЗАШТИТОМ ЊИХОВИХ ВЕ/1ИЧАНСТАВА КРАЉА АДЕКСАН ДРА I. И КРАЉИЦ Е ДРАГЕ_ ПРОГРАМ РАДА ДР7ШТВА ЗА Ч7ВАБЕ НАРОДНОГА ЗДРАВЉА У програм друштва улазе, као битна, ова четири поља за рад: 1. иоиравка здравствених ирилика у народу; 2. сузбијање ааратих болесши; 3. негавање иородиља и мале деце, и 4. иоуке о ирвој иомоКи и о нег^вању 6 лесника. А. Поправка здравствених прилика. Радећи на поправци здравствених прилика у народу, друштво мора имати на уму: 1. стан, 2. воду, 3. храну, 4. одело и телесну чистоту и 5. физичко васпитање омладине. I. Стан. Радом на поправци станова имају се уредити две ствари: а. да се поправљају садашњи станови, и б. да се свет правилно упућује, како да подиже нове станове. После је овај „болесник" тражио да се даде њему издржавање материно; али је као симуланш одбијен, и данас продаје шгачице улицом — уверен сам — на већу корнст и себи и друштву. * * * Око подовине марта месеца прочулосевећ свуда, да је постављен нов сгараоц за сиротињу. И тако ја постадох важна. хришћанска личност; јер ми се почеше обраћатп и за малу децу оишшинску: да их дајем на негу и чување. Тако, једног дана, дође мени један човек, и рече ми: — Господине, моја је жена скоро родила, а ја сам човек сиромах, па бихвасмолио да ми дате једно општинско дете на чување. И жао ми јо и мило ми је што сад нема; али, чим се које дете нађе, даћу ти га, брате, па га добро чувај Но сах ми само кажи где седиш и како ти је име: те да те нађем, кад ми затребаш. Он ми рече где седи и ја забележих. И мишљах да је с тим свршено, кад он опет поче да моди и да богоради: да никако не чиним друкче, већ да му дам дете. — Па даћу вам, рекао сам, даћу вам прво дете које се буде нашло. А сад збогом, јер имам много посла, рекох ја. — Збогом, рече он, и показа ми два прста. Имаћеш два лептирка, господине, ако ми даш дете, рече он нри поласку. Шта ведиш? — упитах га ја. — Рекох, имаћете одмене зато два лептира, а то су две банке, ако ми дате дете, — одговори он — објашњавајући ми.