Београдске општинске новине

Број 38

- 254 -

Год. XX

XI По прочитању представке Коете Живковића, вишег инжвњера жељезничке дирекције, АБр. 5705, којим нуди на откуп општини своје имање, које се има сећи за отварање нове улице, која има везати таковску са скопљанском удицом, а после дуже дебате, — одбор је решио: Д а се решавање по овоме предмету одложи за идућу седницу.

РЕДОВНИ САСТАНАК 4 септембра 1902 год. Предоедавао председник београдске општине г. Милован Р. Маринковић. Од одборника били г. г. К. Теодоеијевић, Јанаћ Константиновић, С. Азријел, Аксентије Ј. Акеентијевић, М. Штрбић, Јован МакеимовиЦ Милош Валожић, Никола И. Димитријевић, Дамљан Стојковић, Мнх. М. Ђорђевић, А. Н. Крсмановић, Милов. Миленковић, Д. ТЈ. Миловановић, Јов. Смедеревац, К. Н. Ла8аревић, Урош Благојевић. Б. С. Живковић, Бг. Јован Ђурић, Д. Тадић, Р. Драговић, Ђор})0 Н. Петровић, М. Капетановић, Петар Новаковић, Г)г. Марко Леко, Милан Димић, Т. ЦинцарЈашсовић, М. Клидис, Свет. Јанковић, Лавар М. Матић, Др. М. Радовановић и Коста Др. Ривнић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане другог септембра тек. године и примљен без измена. П Предсецник саопштава одбору, да у данашњу седницу нису догали нити су се оправдали одборници: г. г. Адолф Шток, Богоје Јовановић и Љубомир Дојчиновић. Одбор је примио к знању ово саопштење председника општине. III По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 8095 и 8096, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и сиротног имовног стања Стеван Грбић, глумац и да је доброг владања и доброг имовног стања: Јосиф Јовановић, бив. трговад.

IV Лредседник износи одбору на мишљење молбе : Мих. Л. Ђурића председ. беогр. трг. удружења и Панте М. Стојановића, стар. еснаоа кројачког, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст.Бр. 3116, 3136 и 3137, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. V На предлог општинског суда АБр. 7907 од 28 тек. мес., — одбор је решио: Да се у општини београдској установи кривично одељење за извиђање иступа које по закону о ошптинама од 21 марта тек. године има да извиђа и суди општ. суд. За вршење ових послова установљавају се звања: секретар са две хиљаде динара на годину и писар са 1200 динара на годину кривичног одељења. Да санитетко-полицијску ревизију по вароши врше одборници које општ. суд за то буде одређивао са лекаром. За ове изласке одборници ће имати по пет динара дневно на име хонорара. Одобрава се општинском суду да може у овој години до конца исте на терет општ. готовине по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити три хиљаде динара на плату особља овог одељења и хонорар одборницима, који буду вршили санитетско-полицијску ревизију. VI На предлог грађев. одељења АБр. 7982, одбор је решио: Одобрава се општ. суду, да може у овој години на терет вишка трошаринског прихода, по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити поред раније одобрене суме још суму од хиљаду двеста четрдесет и седам динара и четрнаест пара динарских за израду куће за смештај ново набав-

ИЗ СИРОТШСКЕ КВДГЕ ГРАДА БЕОГРАДА * * * 13 августа ове године добије стараоц ово писмо. П. Г. У стишкој улици бр. 24 наишао сам данас на један, хришћанског сажалења достојан случај. Једној сиротици болује већ десет месеци ћерчица Љубица, и она је, лечећије, све што је имала распродала. Дете је на умору, она га не може оставити да надничи а никаквих прихода нема, нити има шта продати. Молим Вас, пошљите кога да се о овоме увери и пошљите јој макар најмању помоћ, да не скапава од глади, док дете још живи. Сматрао сам, Господине, за дужност да Вас, као стараоца београдске сиротиње о овоме известим, и да вас замолим, за хришћанско милосрђе. С поштовањем М. П., свештеник Чим је ово писмо добивено, старалац је сматрао за дужност да одмах сам лично у горњу кућу оде. Ова жена са овим болесним дететом становала је у једној непатосаној кујни, у соби је други становао. У кујни беше само један креветац на ногарима на којима дете лежаше, једна стара столица, и више ништа, права беда! Муж ове жене, занатом молер, отишао је пре 2—3 месеца у Шабац на рад; неколико пута, вели жена, јављао ми се и слао трошка, а у

последње време ни о њему ништа не чујем; мора да се и он разболео.... Старалац учини помоћ... а после неколико дана Љубица умре, па је и овде општина морала учинити помоћ.... Ето, нашта се троше они прилози што падну о концерту на Калимегдану.... па мислимо да ће бити право, да ви, што сте дошли да се празником и недељом прошетате Калимегданом, приложите коју лепту и на овакову сиротињу!.... * * * Има, господине, један таљигаш који хоће код вас, рече Милан, општински служитељ. — Пусти га! Улази у канцеларију један средовечан човек; плав и обичног раста. — Шта желиш, брате, упитах га ја. — Господине, тешку ти муку мучим па сам ево дошао до тебе, да ме посаветујеш, и да ми помогнеш у овој мојој муци, рече он. — Па шта је брате, казуј, рекох ја, — Пре три месеца умрла ми је жена и оставила двоје деце: једно мушко иједно женско. Мушком је 12, а женском 10 година ■ обоје су свршили основну школу. Мушкарац ми је добар и сад сам га писао у гимназију, али не знам шта да радим са женским дететом; оно ми ништа не ваља ; једва је свршила основну школу, а сад неће ни на занат ни у службу. Ако је оставим код куће, не нађем је кад дођем; молио сам неке пријатеље да је ма и џабе приме, само ако могу да је поправе, али забадава неће ни тамо да остане; па и ако остане, направи триста чуда, да је се на посдетку ратоспљају, па је затооте-

љене црпке за општ. водовод, а за исплату више израђеног посла на истој згради који је констатовала колаудирајућа комисија. Да одборрик г. Јован Смедеревац према своме пристанку извиди у чему се тај вишак израђеног посла састоји, па да 0 томе реФерише одбору у идућој седници. VII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 8058 о држаној лицитацији за издавање под закуп општ. њиве код Убанлићевог винограда, — одбор је решио: Да се ошптинска њива код Убанлићевог винограда изда под закуп за време од првог новембра 1902 године па до првог новембра 1905 годнне Јеротију Марковићу, овд. каФеџији, по годишњу закупну цену од сто и два динара под прописаним погодбама и условима, да се закуп исте раскине, ако општина исто земљиште коме прода или га с киме трампи. VIII По прочитању извешћа економног одељења А ЈУ2 8058 о држаној лицитацији за издавање под закуп општ. куће у Скадарској улици бр. 15, — одбор је решио: Да се општинска кућа у Скадарској улици бр. 15 изда под закуп за време од 1 новембра 1902 године па до првог новембра 1905 године Владимиру Миловановићу, овд. спекуланту по годишњу закупну цену од хиљаду четири стотине и четрдесет динара и пет пара дин. на годину под прописаним условима и погодбом, да се закуп раскине, ако општина кућу буде због регулације рушила или је коме прода или ју с киме трампи. ј.! ■ Г || Ј||р||рјр^ .1 , Председник извештава одбор, да је одборник г. Михаило Бобић који је члан школског одбора премештен у Смедерево, и да се на њерају; измисли ти та што ни усну ниси сањао и просто не знам шта да радим с њом, просто ми дође да је убијем.... — А што, брате, да је убијеш, него гледај лепо, полако, па је исправљај. — Ама не може, господине, да се поправи. Ево, да ти причам само чуда ради један догађај, па ћеш видета каква је. Пре месец дана имао сам да одвезем неке ствари у Ваљево; при поласку оставим их код мог пашенога; мушкарац је као што рекох добар, али она, господине, чим сам ја отишао на пут, зађе по комшилуку и стане причати како сам јој ја брата обесио, како је он умро у болници, а како сам ја утеко у свет и како власт не може да ме нађе; па је молила неке да јој уделе, да не умре од глади, а друге, да је приме под своје. Људи поверовали и ко зна шта би било, да није мој пашеног напослетку обавестио свет..,. и ето, због оваких ствари навешће ме на зло, па сам дошао, да вас молим, да је ви примите и пошљете у Сиротињски Дом, те ако могне, да се тамо поправи; иначе не знам, шта да радим с њом?! — Ја знам, да ти је тешко брате, јер сам и сам своју децу чувао без жене, али ти се у овом случају не може помоћи, јер ми децу код жива оца не можемо примити на издржавање, а после се ни у Дому не би се много помогао, јер Дом сиротне деце није Дом за поправку деце, већ више за склониште нејачи и на овоме се сврши наш разговор. Ово није једини случај са оваквом децом, зато би за Београд бидо и нужно и потребно, да се што пре установи и подигне школа за поправку деце.