Београдске општинске новине

хзро! 48

- 294 -

Год. XX

местима, док не наступе узроци за уклањање истих из чл. 142. овог закона, а у године службе по овоме закону рачунаће им се две трећине дотле ненрекидно проведених година у служби београдске онштине. По овоме закону извршиће се и то: а. Први избор скупштине у року од осам месеци од дана кад овај закон добије обавезну силу. б. Први избори председника, потпредседника, чланова Управе, кметова, одборника и њихових заменика прве недеље по Светом Николи 1903 године. в. Први избори чланова Варошког Савета до 10 јуна 1904 године. Чл. 176. Закон овај важи од дана кад га Краљ потпише а обавезну силу добива кзд се обнародује у службеним новинама и од тада престаје важити за београдску општину закон о општинама од 21. марта 1902 године, у колико се не односи на општинске часнике, а у колико се њих тиче од дана кад се исти по овоме закону изберу и У дужност уведу.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВКИ САСТАНАК 25 октобра 1902 год. Председавао председник београдске општине г. Милов. Р. Миранковић. Од одборника били г. г. М. Клидис, Урош Благојевић, Т. Ц.-Јанковић, Дим. Нзумовић, Св. Јанковић, Дамњан Стпјковић, Никола И. Димитријнвић, Мих. М. Ђорђевић, Јован Смедрревац, Милош Валожић, Милован Миленкпвић, Б. С. Живковић, Р. Драговић, Петар Новаковић, Тодор Ј. Михаиловић, К. Теолосијевић, Ђорђе Н. Петровић, Ј. Константиновић, С. М. Веселиновић и Лазар М. Матић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. (СВГШЕТАК) IV Код позације прихода „од говеђе аренде, " одборник г. Јован Смедеревац, сравњујући исту са позицијом „од свињске аренде" и сравњујући таксе које се на име ових аренда наплаћују долази до закључка, да се у Београду троши исто тодико свињског меса колико и говеђег, а то по његовом мишљењу не може бити никако. Неоспорно је да се у Беог^раду троши више говеђег него свињског меса. Кад предње стоји онда је више него сигурно, да се у Београду троши много укријумчареног говеђег меса. Меса од говеди која су кришом заклата, а на која није плаћена прописна такса — аренда — за клање. По правилима за слободно клање ко коље за своју домаћу потребу говече испод 80 кграма не плаћа аренду. Али правилима нкје ограничено колико једно лице може у једној години заклати таквих говеда за своју личну потребу. А кад то стоји, онда под видом клања за личну потребу може бити кријумчарења. С тога би ваљало изменити правила за слободно клање стоке у Београду и одредити број стоке колико једно лице у једној години може заклати за своју потребу. Сем тога тражи, да контрола буде јача у будуће. Сада од б контролора, два раде на кланицн, један је слаб, а то значи да су на служби за контролисање клања у целом Београду свега њих тројица, а да је то слаба контрола, то не треба нарочито доказивати. Даље ко хоће да коље пријави општини у општ. суду број грла и плати на исту таксу. Отера стоку на кланицу и ако му тај број не буде довољан органи на кланици не допуштлју му да закоље више и азо би им он тамо платио аренду.

С тога је за то, ла се општински орган, који сада наплаћује ову аренду у општ. суду, преместн на клапицу да тамо ову наплаћује, а да општину осигура довољном кауцијом. Сем тога приметио је, да се не воци никаква статистика о броју говеда, која имају поједини у вароши, као ни о броју која се у варош дотера, нити се пак води статистика о томе за шта се у варош догерана стока употреби. Сем тога није тачно опредељено шта имају да раде при томе кланичии а шга трошарински органи. Тражи да се све то извиди и уради шта је потребно, те да се овај опшг. приход што боље осигура од кријумчарења. ОдбОЈтик г. Тома Цинцар-Јанковиб налази да је ово што је изнео предговорник врло важно. Слаже се са његовим надзорима и тражи што јачу контролу. Одборнук г. Раденко ДраговиИ налази, да је клање стоке у Београду нрилачно доведено у ред, само би требало што боље распоредити дужности трошаринских и кланичних органа, односно онределити шта ко од њих има за стоку да наплаћује. Одборник г. Манојло Елидис надази, да је погрешно мишљење, да се свињског меса троши скоро колико и говеђег. Да то пак не стоји доказ је то, што се на оишт. кланицама ретко кад закоље говече теже од 150 кила, а аренда је на говеда иста, ма колике тсжане било говече. Што се тиче контроле, налази да је она доста јака. Даље налази да је она у толико јача, што се аренда наплаћује у оншт. суду а не на кланици. Јер онај општ. орган на кланици контролише онога који наплаћује ову аренду у општини, а њих обојица контролишу се извешћима кланичног друштва о заклатој стоци у општинској кланици. Што се тиче кријумчарења на други начин и тамо има контролора, а међу тим су и казне за кријумчарење знатне. Одборник г. Ђорђе Пегаровић налази да садања снољна контрола није довољна нити ће бити даље довољна, ако се не буде водила статистика говеди, која се у вароши налази, и оне која у варош улази. Касапи који имају радње на крајевима вароши закољу на кланици но једно грло и плате на исто аренду, а у шталама механским имају по неколико грла, која кришом кољу. С тога тражи да се води строга статистика о улазу стоке у варош. Шго се тиче клања за приватну потребу оно је и сувише мало и од њега не треба имати бојазни. Прегледом стања на марвеномом тргу нађено је, да је уједном пасошу било 16 грла стоке, да је на трошаринску с ганицу ушло једно, а да је на марвеном тргу плаћено на 8. Ово не разуме како је могло бити. Оцборник з. Јован Смедеревац налази, да је говор одборника г. Кладиса исправан, али скреће пажњу на то, да у Београду има рабаџија и кравара, који имају стоку и који је могу на кријумчарски начин клати. Председник изјављује да прима ове напомене господе одборнака и да ће општ. суд извидети и учинити све шта је потребно да се према њима заштите општ. интереси. По саслушању тога одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. г Смедеревца, ЦинцарЈанковића, Драговића, Клидиса и Петровића и председника општине. V Продужен је претрес у појединостима пројекта прихода I буџета суда београдске општине за 1903 години и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио:

Да се у буџет београдске општине за 1903 годину, у I буџст суда београдске опгатине за 1903 годину, ставе и ови приходи: 7. Мерина : 114. Са царинарнице .... 25000'115. „ кантара општинских . 35000*^ 8 Калд:марина: 116. Оа царинарннце . . . 150.000' V Одборник г. Тома Цинц^р-ЈанковиЛ иаводи, да је пржава 1899 годане узела била у своју корист приход од калдричрине који је дотле скупљан у корист опшгине у којој је дотична царинарница, па пгга више држава је и нешто до тада скупљеног прихода од калдрмарине утрошила на своје потребе. У години 1901 опет је тај приход уступљен општинама али су нравилима о тршеењу тога прихода општино одвећ ограничене у располагању истим нриходом. То важи и за нашу општину. Ми можемо слободно не рачунати на овај приход, ако у идућој години не приступимо нрављењу кеја, на шта се овај приход првенствсно има трошитп. Пр<дседник је изјавио, да је носао на изради планова за кеј већ при крају и да се нада, да ће грађење кеја ноеигурно бити одобрено ове зиме. По саслушању тога, - одбор је примио к знању ово изјаве одборника г. Цинцар-Јанковића и председнака онштине. VII Продужен је нретрес у појединостима проприхода I буџета суда београдске општине за 1903 год. и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у I буџет суда београдске општине за 1903 ставе и ови приходи: 9. Пијачарина: 117. Са Краљевог трга . . . 30000 118 „ Пристаништа . . . 3500'119. „ Зеленог венца . . . 1418 - 120. „ Цветног трга . . . 4000* 121. „ Марвеног „ . . . . 7000VIII Одборннк г. Раценко Драговић изјављује да је приход од пијачарине са Краљевог трга мади. Председник општине објашњава, да је то услед тога, што се пијаца употребљава овако као сада. Налази да би приход био већи, кад би се пијаца употребљавада по квадратури и за извесно време на дан. Одборник г. Манојло Клидис наводи, да је у Хамбургу иијаца отворена као наша, али да је асФалтом израђена у поља за сваког продавца и сваки се у своме пољу креће. Кад не можемо имати затворену пијацу, могли би нашу пијацу овако уредити. Одборник з. Раденко ДраговиЛ је такође за уређење ове пнјаце, јер овакво стање не може остати. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиИ изјављује, да би прикуиљање пијачних такса требадо издати под закуп. Са тим закупцем ваљало би закључити такав уговор, по коме би му ваљадо ставити у дужност да пијаце уреди. Оцборник е. Јован Смедеревац налази да би нијачарину ваљадо исплаћивати уједно са трошарином при уносу у варош артикала, који се на пијацама за животне намирнице продају На тај би се начин овај приход тачније напдаћивао,