Београдске општинске новине

Број 49

— -299 -

Год. XX

Председник је одговорпо, да је суд повећао овај приход, на основу указа којим је објашњен чл. I. привремених правила за напдату трошарине у Београду, по коме се трошарина у Београду има наплаћивати и на вино, које се у Београду производи. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковн(I верује да се оволика трошарина на вино може напдатити, ади се боји, да је општина неће моћи напдатити ако се буде радидо као до сада. Председник ошптине изјављује, да ће је суд моћи наплатити, а уз припомоћ одборника г. Цинцар-Јапковића и остадих. Одборник г. Јован Смедербвац изјављује, да се у Београду у великим кодичинама израђује Фадично вино, које се продаје под право виио. Да је то штетно по здравље грађанства не треба доказивати. У Француској продају се Фадична вина, али су на продавницама истог исхакнути натписи који показују да се у истима продају Фабрична вина. Како се по указу од 19. Фебруара тек. године, којим је објашњен чл. 1. привремених правила за напдату трошарине у Београду тр^шарина вма наплаћивати и на оно вино, које се справља у вароши, то тражи, да се све вино које са у вароши справља попише и трошарина на исто напдати. Сем тога да се издејствује наддежно одобрење, да се Фадична вина опгерете што већом трошаринском таксом, што ће не само бити корисно по здравље грађанства него донети и већи приход од трошарине на вино. Одборнмк г. Ђорђе ПетровиЛ сумња да се трошарина на вино наплаћује како треба, а за то је доказ тај ®акт што је приход од трошарине на млеко много већи од прихода од трошарине на вино и ако је такса трошаринска на вино осам динара а на млеко пет динара од сто литара. Председник општине прима ове напомене с тим да ће извидети, шта се по истом може урадити. Одборнук г. Тома Цинцгр-ЈанковиЛ пита како се води контрода о произведеној ракији у Београду и јесу ди казанице попечаћене од управе трошаринске. Презседник онштине позива управника општ. трошарине да дадео траженом обавештења. Управник опшш. шрошарине, изјављује, да су казанице под присмотром органа државне трошарине због наплате државне трошарине и да сем тога о произвођељу ракије у Београду воде контролу и трошарински органи. Одборник г. Тсма Цинцар-Јанкови^ изјављује, да казанице немају зашто да стоје под присмотром органа државне трошарине, јер држава не наплаћује трошарину на ракију. Констатује Факт да управник трошарине то не зна и тражи, да се за идућу седницу поднесе списак свију казаница у Београду, а сем тога да се све казанице у Београду попечате и да се у истима производи ракија под непосредном контролом трошаринских органа. Одборник г. Богоје ЈовановиЛ изјављује да је управа општинске трошарине донустила г. Никоди Николићу, овд. адвокату, да унесе у варош 2 вагона грожђа и да од истог справи вино и ракију, а да му је наплатила на име трошарине по 2 дин. од сто кида, док каФеџијама напдаћује по шест динара на грожђе, које уносе у варош за справљање вина и ракије. Председник изјављује да ће по тој ствари учинити извиђај и о резудтату истог известити одбор. Одбор је примио к знању ове изјаве и прешао на дневни ред.

IX Продужен је претрес у нојединостима пројекта прихода буџета трошарине београдске општине за 1903 годпну и по прочитању сваке тачне поособ, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годину ставе и ови приходи: 6. Камен: 37. Камени угаљ без разлике 12.000'38. Мрамор у пола израђен и мрамор углађен . . . 2.000'7. Гвсж$9: 39. Гвоздене греде (трегери) сгубови 2.000'3. Станло: 40. Стакло за прозоре у таблама 2.000.9. Колонијзл и јужтго вг!е: 41. Лимунови, поморанџе, нарови, кипре и све остало јужно, воће, ананас итд. 10.000'42. Бадем у кори и без коре, сувогрожђе итд. . . . 1.500'43. Зачинци прости, бибер итд. 3.500'44. „ бољи: мушкатли, орашчићи итд. . 1.800'45. „ најбољи: ваншга, гааФран итд. . 300'46. КаФа без разлике . . . 15.000'47. Сурогати каФе (цигура) . 1.200*48. Чоколаде и сорогати од чоколаде 1.200'49. Шећер без разлике . . 20.00050. Пиринач ....-- 8.000'—

10. Хемијски производи: 51. Хидраулички креч, гинс и цемент

12.000'

11. Уље, маст и масни производи: 52. Зејтин за јело без разлике 11.000'53. Маст свињска, гушћија 1.700'54. Свеће стеаринске, параФинске и церезинке . . 2.000'12. Разно: 55. Лимунада, сода . . . 12.000' 56. Дрвени материјал на кола 1.000'57. Празна или товарна кола до 1 тоне и преко 1 тоне. 70.000.58. Од кола товарних . . 3.000 - 13. Трошаринске казне: 59. Од кријумчара и особља трошаринског .... 5.000*14. Лс .жарина: 60. Трошарин. магацин . . 10.000X На преддог одборника г. Томе Цинцчр-Јанковића, — одбор је решио: Да се увозницима стакла у Београд не даје исто на слободно руковање на кауцију већ да им се на исто наплаћује прописна трошарина, а они на извезене количине да траже повраћај исте подносећи уз то тражење доказе о томе да су дотичне количине стакла извезли ван трошаринског рејона.

РЕДОВНИ САСТАНАК 31 октобра 1902 год. Председав*о председник београдеке општвгне г. Милов. Р. Мирннвомћ. Од одбориика били г. г. Том* Цинцар-Јанковић, Дииггрије Науиоввћ, Јован Смедеревац, Св. Јанковић, А. Н. Крсмановић, Мих. М. Ђорђевић, Милош ВадожиК, Б. С. Живковић, Р. Драговић, Урош Благојевић, М. Штрбић. Ђор^е Н. Петроваћ, С. Азријгл, А. Ј. Аксентијевић, Лазар М. Матић, Петар Новаковић, Даињан Стојковић, Никола И. Дииитријевић, Мллован Миленковић и К. Теодосијевић. ДеловоЈј, Мих. М. Марјановић. I Прочатан је записник одлука седнице држане 30 октобра тек. године и примљен без измена. II Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК изјављује, да је у прошлој седници кад је говорио о начину како да се у будуће прикупља приход општинске трошарине, казао, да је држава издала под закуп прикупљање свога прихода од крчмарине за то што је од исте дажбине нмала врло мали приход због злоупотреба и што је покушада, да види хоће ли имати већи приход од исте, ако прикупљање истог изда под закуп. Кад га је издала под закуп видела је кано га приватни прикупља и како је он усдед таквог прикупљања повећаи, па је посде извесног времена одступила од тога начина прикупљања и поново га првкунљала сама, усдед чегајеимала много већи приход. Дакле са тих би раздога и општина ваљала да изда нод закуп прикупљање прпхода општинске трошарине или да вапдату истог врши среством кога новчаног завода, ради уверења, да ли ће на тај начин ова њена установа дати више прихода и ради изналаска бољег начина за прикунљање тога свога прихода. Па кад би општина на' тај начин стекла искуства, она би исти приход могла после понова сама да прикупља, користећи се стеченим искуством. Одбор је нримио к знању ову изјаву одборника г. Цанцар-Јанковића. III По прочитању решења општинског суда од данашњега АБр. 10205 о одређеној цени хлебу за прву половину месеца новембра тек. године, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. IV Одборник г. Соломон Азријел излаже како је текла ствар по предмету измене тари®е за подвоз хране на жељезничким пругама: Велика Пдана — Следерево — Велика Пдана — Београд, шта је одбор до сада урадио као и шта је председништво одговоридо на ранија питања одборника по исгој ствари па пита понова предсеништво како иста ствар стоји. Предсецник изјављује, да поред онога шта је по овој ствари раније одбору саопштио има да саопшти и то: да је пре три дана био код Господина Председника Министарског савета Господина Министра грађевина и да је са истим говорио и о тој ствари. Да га је том приликом молио да се по поменутој ствари донесе једном одлука, представизши му, колике су незгоде Београду услед ове промене тариФе нанесене и како услед тога Смодерево није бозна колико добило, док ће Београд услед тога претрпети огромне штете. Да му је Господцн Председник Министарског Савета, Господин Министар Грађевина том приликом изјавио, да се тариФски одбор до данас није могао састати ради доношења своје суме по представци представништва београдске општине, трговачког удружења и Извозне Банке