Београдске општинске новине

Број 1

— 3 —

Год. XXI

Аностола Цветковића, овд. и да је доброг владања и доброг имовног стања Алекса Васи1), овд. каФеџија. III По прочитању акта команданта VII београдске пуковске окружне комапде ОВБр. 3324, — одбор је изјавио мишљење: Да су Семајо Ешкенази, овд. казас и његов син Аврам С. Ешкенази, редов, резервиста I ескадрона дунавске дивизијске коњице средњег имовног стања, и да нрема таквом имовном стању исти Аврам Ешкенази нема могућности да набави и држи јахаћег коња. IV На преддог општинског суда АБр. 10887, — одбор је решио: Да се старо расходовано одело општинских пожарника разда првенствено онштинским кочијашима, а што претече оншт. чистичарима. V Продужена је дебата по иретресу позиције расхода буџета суда београдске општине за 1903 год. на плату општинског пуномоћника. Одборник г. Тома Цинцар .ТанковиЛ у прошлој седници није тврдио, да је пројектовани расход на ову позицију велики, али је тражио да звање општ. пуномоћника буде сталније. Да се општински нуномоћници не мењају често. Да би се то постигло предлагао је, да дужност општ. пуномоћника врши један од кметова правника или других правника општ. чиновника поред редовне му дужности а уз известан хонорар. Уздржаће се од гласања ако општ. суд не изјави, да се посао општ. пуномоћника не може отнрављати на начин како је предлагао. Одборник г. Ђорђе ПешровиЛ налази да је плата онштинског пуномоћника велика према ономе како се послови општ. пуномоћника сада врше. Наводи за пример мишљења општинског пуномоћпика које јо дао по нредметима заузећа

вана, била законита жена његова; јер има мишљења — као што је познато — даје краљ Милутин имао и незаконитих жена. Али ово питање о законитости Милутинових женидаба спада у ред најтежих питања из генеалогије српских владалаца те би се, кад би се о њему расправљало овде, морало отићи сувише далеко. Стога се о томе на овоме месту неће расправљати, већ ћу напоменути само да је сасвим поуздано да је Стевана родила

пише да је Стеван „поЉиз Шшз ге§ш ТТговсп" (Ои Саи^е, Шупсит уе4ив е4 поуит — 1648 — р. 53 е* а. 1.). Стевана ће се, а не Милутпна, тицати и оно место у Растићеву летопису где. се каже: „II аио ге$по (тј. краља Уроша I.) регуеппе а(1 ип вио <1§]шо1о Ше^Шппо, П ђ [иа1е 1а8СЈа1о Н ргорпо поте, 81 1'ес-е сМатаге со1 поте (Н Ого8810 1)1 тетопа с1е1 рас1ге" (Ке8(;ц, Сћготса Кади81па. Е(1. ХосШо. 2а§гађ1ае, 1893 р. 100), ,јер се у Орбина кога је Растић имао пред собом, каже ва Стевана даје, пошто се венчао за крал>а, узео очево име (Е4 рпта сће сотт1псја88е Саг соп(1и181;а (Геаво (српске краљевине), соп81(1егап(1о]сће 1Тго8е вио раДге ега У18и4о 111 тоИа %га,и& (11 1иШ 8ио1, рагие рег Саг81 те^Но уо1еге, тикаге П поте ргорпо, е с1иатаг«1 соп диеПо (1е1 раЗге." ОгћМ, ор. сл1. р. 254). Тако исто пише и Пе.јачевић (Рејасвеујсћ, Нј»(;опа 8егпае 8еи со11оди1а XIII е4с. — 1791 — р. 227, 252, 253, 255, 261 е4с.), а по н>ему Енгел пише „84ерћап еш паШгНсћег 8оћп (1еа Копцј « МПиНп" (Еп§е1, 0-е8с1нсћЈе уон ТТп^агп иш1 ае1пег Нећеп1апс1ег — 1801 — р. 240.) С тим није био начисто ни Руварац кад је писао своју расправу „Краљице и царице српске", јер за Стевана каже: „Ако је он законит син краља Милутина..." („Матица" за 1868 год. стр. 412) Затим је још једном поиовио своју сумњу у законитост Стеванова рођења и рекао да се то питање према сувременим сведоџбама не може олако решити, као што ,је то II. Срећковић — као што ће ее мало даље видети — решио („Вила" за 1865, стр. 467). Мајкову је било јасно да је Стеван незаконит син краља Милутина, а то он тврди по Орбинију (А. Мајков, Историја српскога народа. Превео Ђ. Даничић. Друго издање 1876, стр. 35, нап. 1. и на др. м.). Као и сви досад по-

општ. пута од стране Милорада Јанковића и заузећа општ. земљишта од стране Сретена Ресавца. По та два истоветна предмета општ. пуномоћник дао је два различна мишљења, С тога ће гласгти против ове позиције. Одборник г. Јован Следеревац пристао би да се општ. пуномоћнику плати и 5000 динара кад би општински пуномоћник стално радио на пословима општинским. Међу тим не може да пристане да се општ. пуномоћнику даје плата како је пројектована. Садашњи онштински пуномоћник но нознаје још ни све законе који се на општ. послове односе. За то је доказ процена имања г-ђе Љубице Луковић. Ту пронену општ. одбор није усвојио већ је решио, да се противу исте изјави жалба као несаобразне закону. Жалба | је изјављена Министру граћевина али у жалби нису изложени разлови са којих је процена несаобразпа закону. Тек кад је одбору саопштено решеље Министра грађевина којимјежалба одбачена, одбор је понова решио, да се жалба изјави Државном Савету. Том пршгаком одбор је на његов нредлог цитирао чл. 32. грађев. закона за варош Београд и изложио разлоге са којих су иста процена па и решење Министра граћевина несаобразпи закону. Сем те ствари тако су ишло и многе друге ствари. Наводи у доказ томе како је онштина услед нерала њених пуномоћника изгубила грдно земљиште на Лаудоновом шанцу. Ако се мисли, да се за општинског пуномоћника узме лице ноје ће стално водити старање о општ. пословпма да се они врше како треба гласаће да плата општ. пуномоћника буде 4500 динара. Овако гласаће против предлога буцетске комисије. Одборник г. Соломон Азријел наводи да овде није реч о личностима већ је реч о величини плате општ. пуномоћника. Криви одборнике г.г. Смедеревца и Петровића што нису тражили да се садањи пуномоћник смени, кад су налазили, да он не отправља поверене му послове вако треба, како они тврде. Одборник 1)г. Јован ЋуриЖ, чуди се што се одборник г. Тома Цинцар-Јанковић хоће да уздржи од гласања кад је као члан буџетске комисије потписао овај предлог исте. I прва Милутинова жена, кћи епирскога де- ! ] спота Јована Анђела. Њоме се Милутин оженио око 1273 а отпустио је око 1284. х ) А како је ова Епирка била са Милувином правилно венчана, онда би се тиме могло потпуно доказати да је Стеван Дечански законити син краља Милутина , јер

менути пиеци мислио је и С. Љубић (ЗЈјиМс, Ор18 ји§081ауеп8кШ поуаса — 1875 — етр. 76 и 77) и Херцберг (НегЈгћег^, Ое8с1псћ(;е с1ег ВугапМпег ипс! (1е8 Озташзсћеп Кслсћев 1883 — р. 464). О законитости Стеванова рођења ништа се не говори у „Историји српскога народа" од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића (издање за школу); а о томе П. Срећковић у својој студији „Краљ Дечански" овако каже: „У многим историјама пишу, као и Мајков, да су Константин и Стеван копилад Милутинова, али ,је то проста измишљотина, јер све иаше староставне сувремене књиге веле да су они обојица законити синови Милутинови, као што му је законита и кћер Неда." („Вила" за 1865 год. стр. 245, нап. 1.) Да су и остали историци овако доказивали своје тврђење да је Стеван Дечански законита ро1>ења, не би ми доиста ни на памет пало да о томе наново треба расправљати, — уверен бих био тврдо да је Стеван незакопит син Милутинов ! 5 ) РасЈптеге.9, Ое М1сћае1е Ра1аео1ојго, Е(1. Вопп. Ш> • V р. 350—51 ЈЛет, (1е АпДгошсо Ра1ае1о^о, Ш>. III рсар. 30, 273; ЖеЛерћ. Отедогаз, ВугапИпа 1п84опа, Е(1. Вопп. 1П). IV сар. 9 р. 202—203; МигаШ Сћгопо§гар1пе ћугапНпе II, р. 425.) Разматрао сам изворе који говоре о женидбама краља Милутина, и ресултате које сам на та.ј начин добио изнећу, с погледом на стање тога питања у доданашњој нашој историограФији, на другом месту. Сада ћу само укратко свести оно до чега сам дошао. —• Краљ се Милутин четири пута женио, и то први пут око 1273 узео је кћер епирскога деспота Јована II Анђела Комнена, са којом је био у законитом браку до око 1284 године. Тада је ту своју жену отпустио и оженио се Јелисаветом, ћерком угарскога краља Стевана V, коју око 1287 године отпусти и ожени се ћерком бугарскога цара Ђорђа Тертера; а ову Бугарку преда цару Андронику II 1299 године, када се последњи пут оженио Симонидом, ћерком Андрониковом.

Одборник г. Тома Цинцар ЈанковиК налази' да замерка коју му чини одборник г. Д-р Јован Ђурић не може опстати, јер је он у начелној дебати изложио своје гледиште о приходу и расходу пројекта општинског буџета за 1903 год. Сад налази да би се послови општ, пуномоћника могли вршити стално од кога нравника, које општ. суд има у служби и на тај начин постигла и сталност и уштеда. Ако општ. суд изјави да то није могуће гласаће за пројект. ПредсецавајуКи кмеш изјављујо, да је општини потребно стално стручно спремно лице за вршење правних послова општине. Мисли, да се остали правнпци које општ. суд има у служби не могу на ове послове упућивати због осталих послова које врше. По саслушању тога, — одбор је са 11 против 10 гласова; против гласали одборници г.г. Милован Миленковић, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Михаило М. Ђорћевић, Љуба Дојчиновић, Петар Новаковић, Милан Димић, Ђорће Н. Петровић, Урош Благојевић и Јовап Смедеревац; (уздржао се од гласања г. Димитрије Наумовић), ■— решио:' Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину стави и следећи издатак: I. Плате: 2. Админисхарација. 6. Пуномоћник три хиљаде н шест стотина динара. VI Продужен је претрес у поједнностима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину ставе и следећи издаци: I. Плате: 2. Админисшрација. 7. Архивар две хиљаде сто шесет динара. према Григори, Стеван је рођен око 1275, дакле у време док је Епирка била за краљем Милутином. Али се ипак, што се овога питања тиче, на овоме не може стати, јер не само да данас постоји, већ је и за живота Стеванова — као што је напоменуто — постојало мишљење да је Стеван Дечански незаконит син краља Милутина, и да га је, како вели Буркард родила нека Милутинова наложница. 1 ) Зато ће се сада претресати колико има основа у тврђењу оних извора који кажу да је Стеван незаконита рођења. !) „Ади (краљ Милутин) ни с једном од тих жена — вели Буркард — и не имаде деце, него је имао два сина од две наложнице, од којих једном беше име Константин, а другоме Стеван, који поста отац ономе што сад против-правно држи краљевину Расију (Стевану Дугаану)." „Родишњица" књ. XIV (1895) стр. 25. Како о томе мисле доцнији писци, види стр. 2. нап. 1. У биогра#ији краља Милутина, у родослову, помињу се само двоје деце Милутинове: Ана која је око 1291 године удата за Михаила, деспота видинскога а доцније цара бугарскога, 1323—1330 (Дан., Жив. краљ. стр. 119, 178, 191, 195) и Стеван. Цамблак прича да је Милутин имао два сина, Стевана и Константима, а не помиње ни једно женско дете. Старији српски летописи помињу само Стевана и Константина (§а!'апк, КатаЉу сН-еттћо р18етшсМ јШов1оуапиУ — 1851 — стр. 60, 70; „Споменик" III — 1891: Роди же (Милутин) и снна два: СтеФана кралл Дечанскаго си речБ третшго Оуроша и Константина, 1его же мошти светше лежетБ вирадћ Звечанћ," стр. 98, а тако и даље стр. 100, 103, 105, 125, 131, 139, 146, 150; .Та§ш, Еш Ве14га§ 2иг 8егћ18сћеп АппаШИк, „ Агс М у Шг 81ау. Р1н1о1о§1е," В(1. II — 1877 — р. 82). Руварац је, на основу српских и страних извора нагаао да је Милутин имао четворо деце: Стевана, Ану, Константина и Зорицу , коју је нашао у уго130ру краља Милутина. саКарломде Валоа (Гласник XXVII — 1870 — стр. 322); а усвајајући у неколико кавивање троношког летописа: да се Милутин ув пркос своме брату