Београдске општинске новине

Број 1

— 5 —

Год. XXI

пдата надзорнику општинских добара буде 3000 динара да гласа „за," а које за то дабуде 2000 динара да гласа „против". По извршеном поимепичном гласању нађено је: да су гдасали „за" 8 и то одборници г. г. Тома Цинцар-Јанковнћ, Дим. Наумовић, Мидов. Миденковић, Дамњан Стојковић, Дим. Тадић, Милан Капетановић, К. Теодосијевић и Михаило Штрбић а против 14 и то: одборници г. г. Бг Јован Ђурић, Св. Јанковић, Никода И. Димитријевић, Мих. М. Ђорђевић, Љуба Дојчиновић, Петар Новаковић, Милан Димић, Аксентије Аксентијевић, Ђорђе Н. Петровић, Соломон Азријел, Адодф Шток, Урош Бдагојевић, Божа С. Живковић и Јован Смедеревац Према оваком исходу гласања, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске олопштине за 1903 годину стави и следећи издатак: 8. Економат. 29. Надзорник општинских добара две хиљаде динара. X Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке аачке по особ одбор је решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годииу ставе и ови издатди: 8. Економат. 30. Писар хиљаду четири стотине и четрдесет динара. 9. Санитет. 31. ШеФ лекара 4000 динара. 32. 6 квартовних лекара 15.000 динара; 33. Марвени лекари 4000 динара. XI Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда беогадске општине З а 1903 годину и .прочитана 34. позиција истог

која гласи: осам бабица по 600 динара 4800 динара. Одборник г. Тома Цинцар-ЈаиковиЛ налази да је овај број бабица за Београд мали. Предлаже да се број бабица општинских повећа на осам и да се позиција на плату бабица повећа још са 1200 динара. Одборници г. г. Јован Смедеревац и Урош Благојевић примиће овај предлогодборника г.Цинцар-Јанковпћа ако ше® општ. лекара изјави, да је потреба, да се број општинских бабица повећа по истом. Председавајући кмет позива шеа>а општ. декара, да се изјасни, да ди је потреба да се број општ. бабица повећа по нредлогу одборника г. Цинцар-Јанковића. Ше® опшг. декара изјавио је, да не стоји потреба повећавања броја општ. бабица са раздога тога што бабица у кварту варошком има на годину један порођај да изврши, а бабицау кварту теразијском има да изврши у две године један порођај. Да би ваљадо одредити општинским бабицама које имају квартове, у којима има више сиротиње мање рејоне, а оним бабицама, које су у крајевима где има мање сиротиње веће рејоне и на тај начин избећи повећање броја бабпца а задовољити потребу. По саслушању тога, — одбор је усвојивши ово гледиште ше®а општпнеких лекара решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 доднну стави и следећи издатак: 9. Санитеш. 34. 8 бабица по 600 динара 4800 динара. Да се распоред општинских бабица учини тако како извесни крајевивароши не би трпели оскудицу у истима. XII Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину ставе и следећи издатци.

9. Санитет. динара 35. Писар ...... 1200'36. ДезинФектор .... 1200' 37. 3 помоћника дезинФектора по 960 динара . . . 2880 - 10. Чистачи. 38. Старешина чистача . . 1200 - 39. Прикупљач таксе . . 1080 - 40. 44 чистача по 720 . . 31.68041. 21 возар по 720 . . 15.120' 42. Надзорник пггала итрена 1200'11. Сташистика. 43. Статистичар .... 2400'44. Писар за уверења . . 2400'45. „ „ војне ствари 2400 46. 3 писара 3840'12 Кланица. 47. Надзорник кланице . . 2500'48. 2 настојника по 1200 . 2400' 49. 6 контролора .... 6600'50. Контролор мрвеногтрга 1200'51. Служитељи кланице . . 3000' XIII Одборник г. Јован Смедеревац излаже какви се људи данас налазе у чистичарској колони Даље, да се некн од чистичара употребљавају на другу службу. Сем тога излаже како чистичари раде без икаквог реда. Како дангубе чекајући на кола. Излаже у опште све мане код ове општинске установе и мисди да би се иста установа могда реорганасати, кад би се за чишћење улица потражили здрави енажни људи из новоослобођених крајева. Сем тога пабраја које се улице чисте па наводи, да је одобрени кредит на ову установу велики, ако се њени послови буду вршили као до сада. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић изјављује, да је он ово питање које сада покреће одборник г. Смедеревац покренуо пре извесног времена и да је услед тога образована комисија за проучење питања о одржавању чистоће у вароши. Да су у тој комисији шеФ општ. декара, он и одборник г. Ђорђе Н. Петровић. Да су акта тога предмета на проучавању код ше®а лекара и да ће комисија ускоро нри-

јевим сином Чоком, да би се спасао од Ногаја који у то доба беше притискао Бугарску. Стога је веома вероватпо да ова женидба Милутинова има везе и са одласком Стевановим у Татаре; јер, самим тим што је Милутин постао пашеног Чоку, не би се могао с те стране постићи мир, само ако не би било како наглашено да ће пород Милутинов од те жене имати најпрече право на српски нресто. А да би се то могло и извршити, Ногај је могао тражити да се Стеван, као законити наследник уклони из Србије, како не би сметао Ногајевим рођацима. — Значајно је што је Милутин наставио пријатељство са Ногајем и онда, када је овај био у завади и борби са Токтајем, а могао је тада и себе опростити страха од његових чета и помоћи своме тасту Тертеру, да се и ои ослободи Ногајеве врховне власти. Та Милутинова неутралност најлакше се објашњава тиме што је имао у рукама Ногајевим сина, свога наследника. Али ако би се могло рећи да је то све било зато што међу Татарима није био само Стеван него и доста друге знатне властеле, или, што би, напослетку Стеван био Милутину мио — као што каже Миха Мадије 1 ) — и ако је незаконит, били га он могао оженити царском ћерком, по-

] ) П 81ерћапиз Шшз Ке§18 ХЈгозеи паШгаИч, аћ ооДет Ке&е тпМит (1Ш&ећа(;т- и( 1е{*Шти8 Шш8 е4с." М1сћа Ма<Цин, Шз(;опа, — 8сћ\\-ап(14пег, 8спр4огез, III, р. 643.

ставити за управника у Зети и огласиги га краљем, што се јамачно није слагало са Милутиновим уговором са Драгутином, о чему ће доцније бити више говора? Били се Милутин ради незаконита детета излагао опасности да против себе изазове брата? Напослетку да ли би, иначе охола и силна, зетска властела примила себи за поглавара незаконита краљевића ? Да је Стеван пезаконити син краља Милутина, да он зато није могао имати најпрече право на српски престо, кад не би било поменута уговора Милутинова са Драгутином, властела га доиста не би истакла себи за вођу у буни против краља Милутина у почетку 1314 године. Она би се до краја држала или законита наследника Драгутина и његове лозе, или би — кад већ Драгутин није са протестом хтео ићи дотле да постигне и оно што је властела желела — подигла кога Немањића из других линија, којих је свакојако тада било, и који би, природно, имали јачега права на престо него ли незаконита деца Милутпнова. 1 ) Свега тога није било, јер су вла-

') Да и не узимачо на ум да је још тада било потомака другога сина Немањина, Вукана, а у доба у које је била буна Стевана Дечанскога и доцније борба око престола након смрти крал,а Милутииа, живео је Вратко, потомак те лозе. МопитепЈа Ка§икта, V, р. 375.; ИРуварад, „Вукан, најстарији син СтвФана Немање и Вукановићи" „Годишњица X (1888) стр. 1—9; Љ. Ковачевић, „Вук Бранковић" (1888) стр. 12; „Споменик" III (1890) 126, 139.

стела српска и духовништво сматрали да је Стеван законити наследник, који би кад Милутин буде збачен — имао да заузме престо. Да је Стеван незаконита рођења чиме би се могао правдати поступак српскога свештенства, када се оно живо заузело да се Стеван врати из Цариграда? Јер није само да се ту заузео, можда већ и тада, лични пријатељ Стеванов, хиландарски игуман Данило, него се зањ заложио и сам лични пријатељ и штићеник Милутинов, архијепископ Никодим, поглавар српске цркве, а то значи српска црква. Свима би њима било зазорно и незгодно заузимати се за једно незаконито дете, па све да ту но среди стоји само милосрђе. А познато је да је средњевековна црква, и католичка и православна, имала на уму прво своје интересе, па би било тешко замислити да би она потпомагала коју властеоску странку која би против законита краља истицала његово незаконито дете. (Наставиће се)