Београдске општинске новине

Број ЈЗ

— 15 —

Год. XXI

камење величине 12x18x16 као и м&ње 8x16X16. Делити камење у погледу величине Формата на што мање врста пробитачно је са економског и Финансијског гледиштта јер у колико има мањи број рачних Формата у толико се више може очекивати развитак камене индустрије и нижа цена камена. На дену камена може повољно утицати и поруџбина потребног камена за 2—3 године у напред. А у већини случајева цена камену скаче са повећавањем ширине његове; с тога се препоручује узимати што уже камење, а у улицама са падом то је и неопходно потребно. Ту се препоручује да ширину камена не треба упети већу од 8 см.; у опште можемо рећи да од 15 см. не треба никако већу ширину узимати. Граничне вредности су за дужину и висину 24 односно 18 — 20 см.; преко ових димензија не треба прелазити. Редови калдрме да се постављају стално управно на осу улице. На раскрсницама управљати се према саобраћају, тако да и овде редови и калдрме леже управно према правцу јачег саобраћаја. При грађењу калдрме треба камење усађивати у нарочиту подлогу која испуњава т. зв. постељу коловоза. Површина постеље да има исти облик, којисе усвоји за горњу површину калдрме. Дубина постеље удешава се тако, да од горње површине калдрме до дна подлоге има 40—45 см. Подлога да буде од крупнијег шљунка или ломљеног камена у слоју 20—25 см. а преко истог треба разастрети слој оштрог песка у висини 10 см. доста је и 5 см. У овај слој усађује се камен калдрме. То се камење не полаже одмах на висину, коју треба доцније у коловозу да заузме, већ за 4—6 см. више, те да се после сабијањем маљевима догера на прописну коту. Камење треба усађивати гато боље једно уз друго са што ужим Напослетку, да је Стеван Дечански незаконит син краља Милутина, и да, као незаконито дете, нијемогао Милутину бити законити наследник, како би се могло објаснити то што је Стеван, поред свега тога, остао краљем? А што је најзначајније, како би се могло објаснити то што се и његов пород, уз пркос другим законитим наследницима — којих је, поменуто је, несумњиво тада било —, одржао на престолу све док са царем Урошем није изумро. Нема сумње, ова су Факта веома значајна, и не би ништа могла доказивати једино ако би насупрот њима стојала тврђења извора првога реда, али таких података нема. Свему овоме ваља додати прво речи самога Стевана, како он говори о себи и о своме рођењу, па онда и речи самога краља, Милутина чији смисао доста поткрепљује до сад изнесене доказе. У својој дечанској повељи говори Стеван: „...азћ гр&нњнн и недостоинн рабг, Христоу, СтеФанБ, кралв... правноукв светаго С ^месона Немане, и вноукБ СтеФана прввовћнБчаНБнаго крала и сбш светаго и крешжаго и прћвнсокаго кралн вбс&хб срб6бскнхб и поморскБ1Хг-. земБЛБ, СтеФана Оуроша, сннб и насл ^дбникб светаго кор®не ихб, в^тбвб и СОТраСЛБ (бдинородна родителго моемоу светомоу, вбзлго6л !€Н б вт> срБДБци 1бго паче вБсего живота 1его, подб-

саставцима, а ове испунити оштрим песком — или — што је још боље — асФалтом. 2. Еалдрма оц ломљеног камена. За ову врсту калдрме имали би да додамо ранијем извештају још само ово: избор Формата ваља оставити цредузимачу са једним ограничењем да, ако је камен чвршћи горња површина има најмање 144 кв. см., а ако је мекши, то опет сваки камен има горњу површину најмање 160 кв. см. велику. Висина чвршћег камена најмање 15, а мекшег најмање 18 см. Доња површина најмање % од горњег. 3. Пресовани асфалт. И о овом начину патосања поменута комисија од 1889 гоц. изнела је своје мишљење а ми ћемо овде исто само да допунимо са обзиром на искуство, које је од тога доба до данас у овоме погледу сгечено. Пре употребе асФалта за патосање улица потребно је прво да се реши питање, да ли су падови улица такви да ће постављање асФалтских коловоза бити могуће. Као што је искуством доказано асФалтом могу се патосати само оне улице чнји подужни падови достижу максимални нагиб 1:70. Но и ако у којој вароши и има улица, које би овај захтев задовољавале, но њихов број према целокупном броју улица — био би незнатан, то се у таквом случају не може препоручити патосање тих улица асФалтом и то са ових разлога: а) Теглећа стока може да се навикне на сигурно кретање по асФалтском коловозу, само тада, ако је број таквих улица већи тако, да се стока што више креће по асФалтској површини. У варошима где је број оваквих улица мали, стока чешће пада; ово нарочито вреди за коње, јер се исти увек са већом брзином крећу а отуда је падање опасније. б) Како се улице каменом калдрмисане теже одржавају у чистоћи због великога броја саставака у које запада порБ и кр^шостБ старости 16го..." 1 Доиста било би од Стевана врло дрско назвати се јединим изданком (вћтовБ и о >траслБ) корена Немањина , кад то у истини не би био, већ кад би био незаконита рода. 2 У чувеној својој новељи манастиру свете Богородице Ртачке говори краљ Милутин: „ТБМБже и азБ, рабБ твои СтеФанБ ОурошБ, самодрБжаввнни кралБ срвбБСКИ и поморскн,... припадаго кб пр^чистима ногама твоима, милости просе и прогцеше гр -ћхомБ моимб , гр ^шБнаго раба твошго, и сб рабомБ твоимб а сб снномб моимб СтеФаИОМБ и 0)тб ВБСћХБ врагБ НаШИХБ ви1 М1к1<и1Сћ, Мопитеп(;а 8егМса, стр. 89. Упоредн речи Миха Мадија: „84срћапиз Штз ге§18 Цгоаеп паћшгИа ађ ео(1ет Ке§ет тиНит (1Ш§ећа1;иг и41е§Штиз Шшз..." Зећетапа^пег, вспрЈогез, III, р. 643. 2 Доиста се овом месту из Стеванове хриеовуље може изнети двојака аамерка. Може се рећи, да је ту Стеван себе и сувише увдизао, а можда је то писар, који је повељу писао хтео тако да напише да би тиме свога господара што више уздигао. Ја миелим да ни једна ни друга замерка нису у евему оправдане, и ако признајем да оне у нечему могу вредети. Ваља обратити пажљу и на то да ниједан Немањић, до Стевана, не говори тако јасно о свом пореклу. Стеван је тако могао говорити из два разлога. Могло је бити да је Стеван хтео да више истакне пакост оних људи који су га у оца обедили; а могло је бити и стога што је Стеван знао да се о њему проноси глае да је незаконита рода (то доказује савремени писац Буркард, чије су речи напред наведене), па је хтео тиме да покаже да то није истана. Речи „в^ћтовћ и штраелБ единородна родителв мовмоу" по свој прилици хоће да покажу даје Стеван хтео да нагласи како је он једино законито мушко дете краља Милутина, и да тиме обележи разлику између еебе и Конетантина.

прашина и блато, то се ова нечистоћа коњима и колима одавде лако разноси и по суседној асФалдској површини. Ово бива не само на оним местима, где асФалтска калдрма иде у прбдужењу обичне камене, већ и на свима раскрсницама са споредним улицама. Блато на асвалдској површини увек је велика сметња саобраћају, јер оно нарочито када је јако расквашено чини ову површину врло клизавом. Ово је у толико незгодније што бива баш на прелазу од калдрме камене асФалдској. На овим местима увек наступа тренутак кад су коњи са све четири ноге на асфалдској површини, док се кола налазе још на обичној калдрми. Ако је на колима велики товар и кола се крећу полако што обично и бива — то у поменутом тренутку коњи немају под ногама онакав ослонац, какав су имали на каменој калдрми, а који је потребан за тег лење таквих теретних кола по каменој подлози. Овај је тренутак увек опасан за стоку. Тек кад и кола дођу па асФалдску подлогу наступа равнотежа између теглеће стоке и отпора кола. Поред изложених мана у поменутом извештају од 1889 г. и ово су разлози са кој их не би требало асФалдску калдрму градити у варошима где је њена примена теренским приликама ограничена на мали број улица. Осим ових напомена имали би да додамо још и ово: и асФалдска калдрма изложена је квару, истина у знатно мањој мери од осталих врста калдрме које се у главноме данас употребљују. Понравке асФалтске калдрме морају се извршивати увек са извежбаним раденицима, отуда и бива да се са оним предузимачем, који врши грађење овакве улице саставља уговр и за њено одржавање. Код вароши са мањим бројем асФалдских улица, ову тачву услова тешко је испунити, јер се предузимачима а ни општинској управи не рентира да држе нарочите раднике и алат за димнихб и невидимнхБ..." 1 Оваје повеља писана 15 марта 1305 године. 3 Ако се има на уму да је у то доба Милутин, сем Стевана, имао и сина Константина, који се свакојако родио пре него што је за Милутина дошла Симонида, — јер он није био њен син — онда би било чудновато зашто Милутин уза Стевапа не спомену и Константппа, ако у тај мах није имао на уму искључиво наследника свога. Да је Милутин Стевана споменуо само ради тога што му је наследник, имамо посредног доказа и у ранијем и доцнијем таком обичају код Немањића. 3 А што Милутин још тада (1305 године) сматра Стевана за свога наследника, јак је доказ да је Стеван морао бити законита рођења. 1 3. И ако је напред изнесено доста јаких доказа из којих се јасно види даје Стеван Дечански законит син краља Милутина, и тиме унапред побијено супротно тврђење страних извора: да је Стеван Дечански незаконита рода, ипак се неће 1 МПиоисћ, Мопитеп4а 8егМса р. 68—69. 2 Миклошић је овој повељи краља Милутина одредио време између 1305 и 1307 године, а Рачки је доказао да је писана 1305. Види ЈГг. Касш, Во§отШ 1 ра1агеш, „Ка(1" ји§ов1оу. Акаа. књ. VII (1869) стр. 171, нап. 5. 3 Тако знамо да је Стеван Нрвовенчани у својим повељама помињао уза се често Радослава, Стеван Дечански Душана, а Душан Уроша. 4 Овако су ове речи у овој Милутиновој повељи схватили Руварац („Вила" за 1865 год. стр. 468) и Ив. Павловић („СтеФан" српско владалачко име", Отаџбина" књ. XIII, 1883, стр. 315).