Београдске општинске новине

Број 5

— 30 —

Год. XXI

Њихова Величанства Краљ и Краљица отпутовали су 29. пр. мес. у 9 1: 2 часова пре подне и тог истог дана, у 7"50 часова у вече, вратили су се аустро-угарским дворским возом, са Својом пратњом, из манастира Крушедола, где су се поклонили гробу Његовог Величанства блаженоупокојеног Краља Милана. На целом Свом нуту ВВихова Величанства била су предусретана највишим почастима од стране власти суседне пријатељске нам монархије. У Земуну дочекали су Њихова Величанства изасланици Његовог Величанства Цара Аустриског и Апостолског Краља Угарске: граФ Куен Хедервари, бан Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, и Фелдцајгмајстор X. од Клобуса, команданта 13. корнуса, који су са својом свитом отпратили Њихова Величанства до манастира Крушедола. Како у Земуну тако и у Карловцима биле су постројене почасне чете 69. и 70. пешачког пука са батаљоним командантима на челу. При улазу дворскога воза у станице војена музика свирала је српску краљевску химну за све време док су Њихова Величанства са Својом пратњом обилазила почасне чете. И у Земуну и у Карловцима поздрављали су Њихова Величанства сви представници врховних грађанских и војних власти. У Карловцима, откуда су се Њихова Величанства одвезла у Крушедол, придружи се пратњи, по налогу Његовог Царског и Краљевског Апостолског Величанства, командант 14. пешачке бригаде ђенерал-мајор Сандман. При улазу у манастир Њихова Величанства поздравио је Његово Преосвештенство владика бачки МитроФан Шевић са многобројним свештенством. Одмах по доласку високи путници упутили су се манастирској цркви, где је учињен свечан помен Његовом Величанству блаженоупокојеном Краљу Милану, над чијим су гробом Њихова Величанства остала у подужој топлој молитви. ЊиховаВеличанстваположила су, том приликом, венце на гроб Своме Оцу и блаженоупокојеној Кнегињи Љубици. Пода је с том титулом добио Зету на управу 1 ; а тако је нешто могло бити и са Стеваном Дечанским. Може бити да је краљ Милутин назвао Стевана „младим краљем", давши му Зету на управу. То се у многоме може потврдити и речима у родослову, где се каже да је Милутин Стевана „ввсакого же подобиго сана царвскааго почбтб " 2 послао у Зету, јер ове речи тешко да могу што друго значити, а неће бити да је то само Фраза. Па и да није овога што је наведено, може се наћи и у традицији разлог што се они који унрављају Зетом зову краљевима. И. Рувавац јелепо запазио за Вукана, старијег сина Немањина, да је он, док управљаше Зетом, „по примеру старије господе српске: Михаила, Бодина и Ђурђа примио наслов краља." Тако су се исто из истога разлога могли називати „краљевима" и они који после Вукана управљаху Зетом, јер је она, без сумње, одржавала стару традицију и називала се краљевином. 3 1 „Вк л1 .то бо, шеже пршвтћ сј , пр г 1;виеокни кралБ Оурошв трети и прћстолт, от1.ца свон5го,... вл то вр%ме такожде снна свогего ВБВлшблгенааго в4ш1,ча на кралкшБство нарекв кјго СтеФанв младии крал!,..." и после много година „...дастђ ншоу землш зетБСКоув". Дан., Животи краљева, 207. 2 Дан., Животи краљева, стр. 124. 3 Упореди извод из расправе академика Љуб. Јовановића. г О летопису попа Дукљанина", „Годишњак" Срп. Краљ. Академије, књ. XV,, 1902, стр. 225. У Зети су без сумље и даље унрављали Вуканови потомци Ђурађ иСтеван (Љ. Ковачевић, \ Вук Вранковић", 1888, |

сле богослужења био је свечан ручак приређен Њиховим Величанствима од страна Његовог Царског и Краљевског Апостолског Величанства. Око 4 часа Краљ и Краљица вратили су се у Карловце, На тамошњој станици опростили су се од Њихових Величанства гроФ Куен Хедервари и Фелдцајгмајстор од Клобуса. Из Карловаца кренуо се дворски воз у 5'45 часова после подне. На земунској станици Његово Величанство Краљ упутио је телеграм Његовом Величанству Цару и Краљу Францу ЈосиФу у коме Му је у име Краљице и у Своје топло захвалио на одличном пријатељском дочеку II гостопримству. На целом путу Њихова Величанства била су предусретана срдачним овацијама од сремског становништва. „Српске Новине"

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 22 новембра 1902 год. Председавчо заступчик председвика београдске општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника били: г. г. М. Клидис, Ђорђе Н. Иетровић, Петар Иоваковаћ, Дим. Наумовић, Никола И. ДимитријепиЦ 1>г. М. РадовановиК, Т. Цинцар-Јанковић, Урош Благојевић, Дамњан Стојковић, Мих. М. Ђорђевић, Јован Максимовић, Св. Јанковић, А. Ј. Аксентијевић, Лазар М. Матић, Ј. Константиновић, Милош Валожић, Милан Димић, Јован Смедеревац, А. II. Крсиановић, Р. Драговић, М. Капетановић,Б. С. Живковић, 1>г. М. Леко и К. Теодосијевић, Дедовођ, Мих. М. Марјановић I Прочитан је записник одлука седнице држане 18 новембра тек године и примљен без измена. II Одборник г. Ј',в г т Максимовић ИЈЈављује, да није био у прошлој седни и присутан чптању записника претпрошле седнице. Интеросовало га је да види како је у претпрошли записник уведен његов говор по претресу нројекта расхода буџета па основну наставу за 1903 годину, а

5. 0 животу и раду Стеванову у Зети не зна се ништа опширније. У записницима дубровачких већа има забележака из којих се може видети дајеСтеван имао веза са Дубровником. 1 Тако исто у једном списку владара из почетка друге десетине XIV века помиње се Стеван као: „Стеван, син краља Уроша, краљ Дукље, Албаније, Хума и приморских крајева," 2 и на неколико места они спомињу „ге^еш уе1 ге^ез КазсЈе," па ако се ту не подразумева Драгутин са Милутином, онда свакојако Милутин са Стеваном. 3 Из ова "два три нејасна податка могло би се изводити тврђење да је и Стеван, стр. 10.) Стеван се помиње у животу још 1252 године („Гласник" ХШ1, 1876, стр. 55; Г 84агте" X, 1878, стр. 263; упореди „АгИу ха ји^081оу. роу.јез(;шси" књ. III, 1854, стр. 15.) Носле се за владе краља Уроша I налази помена да је у Зети владао пређашњи краљ Владиелав (Мопит. 8егМса, стр. 54. Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Историја Срп. Народа, 189 6 /б, стр. 88, нап. 1.) 1 Мопитеп(:а Кадикта I, 1878, етр. 23, и V, р. 93: Октобра 22 год. 1311. „1п ттоп сопасјЦо..., сар4ит СиИ е4 Пгта^ит ^ио(1 сотпп(а(;иг Боћгост (1е фогф, (ри уа<И(: ат1)аха4ог а(1 Шгат ге(?1з ИгоаН, (1ио<1 81 јрве ро(ез4 сопуетге сит јрво ОНо Кејра <1е (1атрп18 4игте..." Тако и слично на стр. 97, 106. 2 ТоиМс, ГЛзНпе I, 1868, стр. 192.: „81ерћапиа ге^а 1Јго881 ГШик, гех Г>ЈосНе, АШате, СћеЛппе, е1 тагМте ге^10П18." По мишљеау Јиречкову овај је списак из године 1311 или 1313 ( АгсМ у Шг з1ау. Р1п1о1о§1е, ва. XVIII, 1895, р. 256). Г. Ст. Станојевић у свом ре#ерату на књигу г. Љ. Андрејевића „Српски краљевски иресто итд." вели да је, стога што се у њему не помиње краљица Јелена, писан после њене смрти (14 Фебруара 1314 године) а пре буне Стеванове против оца („Дело", књ. XXI, 1899, стр. 328), — но за ово би требало и других доказа. 8 Цји1ле, 1л84те I, стр. 196, 197 е!с.

имено по претресу позиције на двенаграде учи" тељима-цама за расправе о ваопитању. С тога је прочигао после исти говор и нашао, да није у номенути записник унесено онако како је говорио. Говорио је хипотетички, а не потврдно, Томприликом казао је, да се може десити случај, да надзорник и писац буду у тоговору и награду подеде, а није тврдио да је тога већ било. Није употребио речи „до сада" као што је у записник унесено. С тога тражи, да се ова њ9гова изјава сиатра као исправка помепутог његовог говора, пошто седници није присуствовао кад је дотични заппсник чптан. Одборник г. Томп Цинцчр-ЈанковиЉ тражи да се врочита поменути говор одборника г. Максимовића, јер је тај његов говор кад је држан дао такав утисак, да је у оцени тих радова до сада бпло злоупотреба и да је с тога он предлог одборника г. Максимовића да се укину ове ове награде и прихватио. Одборник г. Уроги БлагојевиИ изјављује да овде нисмо на чисто с тим, ла ли је одборник г Максимовић, овом својом изјавом исправио поменути свој говор. Да би се то решпло тражи, да се прочита тај говор. Засшуиник иредседника оишшине изјављује, да се ранији говор одборника г. Максимовића не може исправити изостављањем неких речи за које он тврди да их није исказао, већ овом његовом изјавом, која ће ући у записник, а у којој је казано које речи у ранијем говоруније казао и како се тај његов говор има разумети. Пошто одборник г. Максимовић, као што каже, није био у седници кад је читан дотични записник, а налази да му говор није верно упесен у записник, то он има права да овакву изјаву да. По саслушању тога, — одбор је примио к знашу ове изјаве. III Одборник г. Тома Цинцар- Јанкови% наводи, да је у прошлој седници решавано о тантијеми управнику трошарине и трошаринском огобљу Према онаком исходу гласања по тој ствари сматра да није усвојен предлог буџетске комисије по тој ствари. Ну баш ако се узме да је усвојен независно од краља Милутина, имао неких веза са Млецима и Дубровником, и са осталим трговачким градовима по далматинском приморју. Али се о природи тих веза не може ништа поуздано рећи; може бити да су то биле везе које су се само трговачких ствари тицале, а политичких тешко да је могло бити. Стеван је, као што је раније напоменуто, дошао да управља Зетом око 1293 (можда 1294) године, и њоме је управљао на миру све до краја 1213 године. Да ли је он учествовао у политичком животу остале српске краљевине или иије, не може се ништа поуздано рећи. Пошто је Зета била далеко од источне границе сриске краљевине, где се непрестано укрштало оружје између Срба и Византинаца о превласт над Маћедонијом. живот је у њој био свакојако сређенији и безбеднији, — пајеприродно замислити да је она постала колевка унутрашњега сређивања у српској краљевини. Стеван је у такој средини свакојако мирно живео све док у почетку друге десетине XIV века не насташе у Србији догађаји који га покренуше из Зете, те се он стави на чело незадовољника против свог оца краља Милутина, о чему ће бити опширније говора у глави којаје на реду.