Београдске општинске новине

Број 6

— 41 —

Год. XXI

вар, Настас Ристић, каФеџија, Богосав Поповић, берберин, Душан Петровић, каФеџија, Јован Н. Костандиновић, бакалин, Риста Димитријевић, каФеџија, Мијаило Ђорђевић, каФеџија, Мијаило Милошевић, месар, Милан Николић, каФеџија, Владислав К. Петровић, бакалин, и Јеврем Величковић, каФеџија. IV. За кварг палилулски: Војислав Стојиљковић, бакалин, Милан Максимовић, каФеџија, Тадија Николић, приватијер, Радован А. Лукић, бакалин, Раја Првуловић приватијер, Петар Тодоровић, каФеџија, Сергије Димитријеввћ, каФеџија, Димитрије Антоновић, каФеџија, Мизан Стојковић, пензионер, Стеван Мићовић, бакалин, Коста Антић, пензионер и Сава А. Нешић, каФеџија. V. За кварт савамалски: Јован Поповић, каФеџија, Днмитрије Тзорђевић, лимар, Сретен Ристић, каФеџија, Милош Грујичић, бакалин, Јевта Вукаловић, каФеџија, Војислав Мирић, бакалин, Јован К. Јовановић, бакалин, Александар Атић, бакалин, Петар Ђурић, магазаџија, Никола Ковачевић, магазаџија, Милан Пјевчевић, комисионер и Стеван Т>укић, трговац. VI. За кварт теразијски: Вожа Симоновић, каФеџија, Риста Васиљевић, каФеџија, Јаков Д. Медина мењач, Јанаћко Ђорђевић, каФеџвја, Коста Николић, бакалин, ТриФун Симић, пушкар, Вожа Ђ. Божић. трговац, Стеван Мијалковић, сарач, Данило Костић, пиљар, Тодор ТриФуновић, сарач, Станоје Живковић, Фабрикант и НићиФор Миленковић, трговац, VII. За срез врачарски: Матеја Матић, бив. сарач, Ставра Јовановић, бакалин, Вујица Обрадиновић, бакалин, Илија Шкоњевић, бакалин, Јован Ђуровић, бив. каФеџија, Тодор Тодоровић, бакалин, Ташко Петковић, рентијер, Гавра Биволаревић. рентијер, Андра Деретић, каФеџија, Коста Грујић, лебар, Мита Деликладић, берберин, Дамњан Ђорђевић, пиљар, Јеврем Васовић, бакалин, Сава Вељановић, лебар,

номе; и коње му добре своје дарова, на којима ће доспети до Свете горе где живљаше; тако исто и све калуђере из Свете горе који с њиме беху обдари и ако се они томе противљаху.... И потом се растаде овај господин мој преосвештени архијепископ Данило, и пође превисокоме краљу Стевану Урошу, јер беше све свршио онако како је он желео. Нађе га на Овчем пољу, и ту предаде писма од брата његова, и рече му шта је имао." 1 По овоме причању, као што је већ речено, не може се на први поглед знати, ради чега је Милутин слао Данила Драгутину, али само оно што он поручује Данилу да му похита и то са „свима светогорским калуђерима", крије иза себе мисао да му се од стране краља Драгутина спремала нека невоља или бар да га је тамо упућивала нека особита нотреба. Та се мисао јасније истиче на другом месту у родослову, и ту у биограФији архијепископа Данила. Тамо се прича: „После неког времена догоди се велика невоља побожноме краљу Урошу (Милутину) јер се беше на њ подигао брат његов краљ Стеван од еремске земље са великом силом (св силами многними), хотећи да му одузме престо и да га нреда сину своме Урошицу. И беше му велика не1 Данило, Жив. Краљева, стр. 44 — 45.

Пера Тодоровић, бив. каФеџија, Јова Стојковић, пекар, Наум Младеновић, бакалин, Деспот Бињић, бакалин, Недељко Стојановић, дрвар и Чедомир, Лукић, каФеџија. XIII По прочигању извегаћа економног оделења АБр. 10893 о држаној ужој лицитацији за издавање под закуц оиштинског земљишта постојећег на Врачару испод војног сењака одбор је решио: Да се општинско земљигате на Врачару испод војног сењака изда под закуп Днмитрију Грујићу, овд. месару, по годишњу закупну цену од осам стотина динара и педесет пара динарских, за време од првог Јануара 1903 године па до првог Јануара хиљаду девет стотина шесте године а под прописаним погодбама. XIV По прочитању извешћа економног оделења АБр. 10820, о држаној лицитацији за издавање под закуп општинског земљишта ностојећег на дунавском крају испод старе ботаничке баште као и по прочигаљу понуде Димитрија Грујвћа, мосара, досадањег закупца КАбр. 10820 којом нуди онштипи досадању цену за исто земљиште за време од 1 Јануара 1903 па до 1 Јануара 1906 године под досадањим погодбама, одбор је решио: Да се ова понуда одбаци, а да се за издавање под закуп овог општин. добра ^Јржи понова лицитација. XV По прочитању акта словенског клуба АБр. 11091, — одбор је решио: Да сс из општинске касе на терет партије број 120 расхода буџета I за ову годину изда словенском клубу пет стотина динара на име помоћи за покриће трошкова које је учинио на дочек повећег броја посланика Народног Собрања из СоФије, који су пре неколико дана посетили Београд.

воља, јер сва властела његова беше оду- ј стала од њега, и не имађаше никога на ј кога би се могао поуздати. Но пајвећма се беше забринуо о славном манастиру светога Стевана у Бањској; јер у њему беше скупио много благо, т. ј. све своје имање, и не могаше наћи тако човека коме би могао поверити тако место са оним што је у њему (св достоганишмв кго). Те се године преставио јепископ тога места. И сетивши се овога господипа мојега, стаде му поручивати: „Господине мој и оче, кога сам од увек љубио од срца, похитај и дођи к нама..." И даље се прича како је Данило дошао у Србију и како га је Милутин поставио за јепископа у Бањској, па се наставља: „Сам се пак (Милутин) подиже и пође на рат против свога брата, и ако то није хтео. Сва знатна властела беху му се одметнула; али бог, који је једини што чини милост хиљадама, указа и овоме побожноме неочекивану помоћ. Те године кад му беше невоља дођоше и иредадоше му се многи војници турски и татарски. Са њима пође да одбије насиље оних који га нападаху, и сврши све добро божјом помоћу." 1 Сем овога што је о покрету краља Драгутина наведено из родослова, немани 1 Дан. Животи, 357, 359.

XVI По прочитању молби: г, Владимира Цонића, ше®а царинске Управе АВр. 9982, Марине Станковић, АБр. 9984 и Драгутина Н. Петровића, председника апелације све због регулације светогорске улице, као и извешћа грађевинског одељења АБр. 10770, 10771 и 10772 по истим модбама, — одбор је решио: Да се ове молбе у начелу усвоје, а да се земљигата, која се молиоцима имају одузети, за регулацију светогорске улице процене, сходно пропису грађевинског закона за варош Београд, пошго одбор не може пристати на понуђење цене, јер су исте одвећ велике, па процене сопственицнма и одбору саопгате. XVII По прочитању акта Управе града Београда: АБр. 10279, 10280, 11017 и 11019 по предметима експропријације имања: Ристе Гроздановића, зндара, Алексе Новаковића адвоката, К. М. Шонде, Фабриканта, Давида Алкалаја, адвоката, АВр. 10271, 10272, 10273. 10274, 10277, 11016,11020 и 11021 по предметима арондисања земљишта регулацноног Фонда имањима: Јована С. Петковића економа, Јелисавете жене Алексе Катанића, овд. пиљара, Аранђела Илића, економа, Вг. Љубомира Кујунџића, секретара првостепеног суда, Петра С. Крстића, бив. ка®еџије, Јована Гавриловића, патролџије и Јована Крике, столара, АБр. 10281, 11016 и 11018, по предметима експронрисања и арондисања имања ма И. Параноса, Браће Псповић, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу заступник председника општине и одборници г. г. -Јован Смедерерац, Свегозар Јанковић. и Тома-Цинцар Јанковић ступе у споразум о цени односно погодбе у смислу предњих напомена Управе града Београда па о резултату поднесе извешће одбору. XVIII Прочитан је актГосподина Министра грађевина Гбр. 3633, којим шаље оншт. суду на упо-

у нашим ни у страним изворима више нодатака. 0 ближим узроцима пак овога покрета најлакше је размишљати кад се унознамо са догађајима који су се одмах након Драгутинова покрета десили, а тојебуна Милутинова сина Стевана Дечанскога. У родослову се отомеовакоприча: „Поштоје Стевап дуго живео у Зети са својом властелом, ови зломисленици, ђаволом наведени, углавише лукаве савете, и улучивши згодан час, нриђоше овоме побожноме и љубљеноме сину побожнога крал.а Уроша п ласкавим речима одвратише га од љубави према његову родитељу, говорећи му: „Приличи ти да узмеш престо од свога оца, а ево ми ћемо те сви помоћп да се испуни воља твоја; а ако нас не послушаш ми се нећемо називати твојима." И тако дуго наговарајући га, најпосле и иостигоше оно што су хтели. И овај син његов Лтубљени окрену срце своје на превару и не хтеде послушати речи свога родитеља који га јеваспитао у благоверију и чистоти и научио шта јеправа љубав. И стаде се доиста носити мишљу да отме преето од свога оца, те после великих нереда, који насташе међу њима (међу Милутином и Стеваном), стаде (Стеван) великаше овога високога краља примамљивати лукавим речима, да оставе свога господара и да приђу к њему. Тако је и било. Многи се преварише и одсту-