Београдске општинске новине

Број 6

— 43 —

Год. XXI

хгео поиоћи гоговим новцем неће се помоћи ни помоћи у натури. ЈГепо је помоћи сиротињи сада у овако хладним данима кад је поред тога и посао преетао, али није за помагање на начин како је изнео заступник председника општине. Оцборник г. Божа ЖивковиИ не дели мишљење предговорника сем заступника председника општине, надази да они удазе у детаље овог предмети, док међутим исти треба решити начелно. Кад су племенити људи држади за решење овог предмета конФеренцију и одлучили оно што нам је саопштено и кад су неки од њих већ уписали своје прилоге а другп примили на себе ту тешку дужност да скупљају придога на то и да надзиравају над кујнама онда је овде питање да ли да и општина приступи тим људима у помоћ са оних 4000 динара уштеде. Налази да <5и општина требала оких 4000 дин. уштеда жртвовати на овај покушај и ставати их на расположење овим племенитим људима на паведену цељ. Ојборник г. Косша, РизниД, из говора предговорника није начисто с тим : да ли ће ове кујне бити општинска установа или се исте имају установити приватном иницпјативом друшгва племенитих добрих људи. Ако је ово друго, онда никог неће бити који би бно против тога с тим да општина над тим кујнама води надзор. Засшуиник председника очгитине излаже понова на који се начин дошло до ове идеје. (Свришћесе)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Дошао на дужност. Г. Драгутин Симић, кмет београдске општине, који је неко време био слаб оздравио је и од 7 ов. м. долази на дужност. Одбор општински у седницама својим држаним 3. и 7. ов. м. посвршавао је ове послоие и то • у седници од 3. ов. м.: примио је записник прошлог састанка; по предлогу одборника г. Јована Смедеревца решио је, да се пита господин министар грађевина: ко ће да плати оправку

тина била 1313 године. Овоме Ковачевићеву ресултату треба само још нешто додати. Оелањајући се на речи архијепископа Никодима: да је био у Цариграду по жељи и крал^а Драгутина и краља Милутина (изволениемв шбон) братоу) у време које овако одређује: „...тогда царству правоверному цару кир Андронику дуце Ангелу Комнену Палеологу и сину јего цару кир Михаилу и внуку јего цару кир Андронику, правешту же претол вселенскиј патријарху царја града кир НиФОну, тгда же ту сушту и патријарху светаго града Иерусалима кир Атанасију и антиохијскому патријарху", Ковачевић мисли да је Никодим могао затећи у Цариграду иатријархе јерусалимског и антиохијског само онда када је патрпјаршијски престо био попуњен Нифоном. 1 Ако је истина, а по свему излази да јесте, да је Никодим био у Цариграду онда када су патријарси били на окупу ради избора новога васељенскога патријарха, онда је то најјачи доказ да је завада између краља Драгугина и краља Милутина била раније; а то с тога што је сасвим природно да Никодим по пристанку оба брата може ићи у Цариград само тако ако су се браћа претходно у чему било спо1 Нифон је изабран за патријарха 1313 године. Види Агсћју Шг а1ау. Р1и1о1о§1е, В<1. XVI (1895) р. 258. Кгитђасћег, СгевсМсМе <1ег ВугапШтсћеп ИМегаЈиг, II. АиС1а§е (Мипсћеп, 1897) р. 1149; Ас1а 8апс1огит г АиртаИ Тот. I. р. 217—218.

калдрме, која је услед постављања телефонских каблова покварена; решио је, да се у идућу недељу одржи конФеренција одборских секција; издаоје уверења о владању и имовном стању извесних лица по тражењу иследних власти и тражена уверења о породичном односу; изјавио је мишљење, да се по молбама Стевана Ајзеле, молера и Сретена Поповића, црквењака, којима су тражили код надлежне власти први, да се прими за српеког поданика, а други, да му се изда загититноуверење, — да се молиоцимаможе по молбама учинити, ако томе не.стоје на путу друге какве законске сметње: решио је, да се уступи Страшимиру Гемовићу, овд. штампару, ито: 1000 комада бланкета „извештаја о пријему новца" за благајницу за цену од 12,50 динара; 3000 комада бланкета за кланично одељење за цену од 32,50 динара; 1000 комада бланкета „извештаја за водовод" за цену од 12 динара и 500 бланкета „регрутних листова" и 5000 комада позива за војно одељење за цену од 26 динара; решио је, да се онштинско земљиште на Дунаву испод старе ботаничке баште изда под закуп г. Димитрију Грујићу, овд. месару, за време од 1 јануара ове па до 1 јануара 1906 године а за годишњу цену од 156 динара; да се право наплате таксе за продају бозе у рејону и атару београдске општине уступи под закуп овдашњем бозаџијском еснаФу за време од 1 јануара ове па до 1 јануара 1906 годвне по годишњу закунну цену од 3201 динара; да се за издавање под закуп земљишта регулационог Фонда постојећег на Савинцу до имања Влајка Каленића, држи понова лицитација под условом да закуп има престати ако се и кад се исто земљиште употреби за подизање зграде за основну школу на Савинцу; по предмету држане лицитације за издавање аод закуп права узимања бобичавих свиња саопшт. кланица

разумели, а пема смисла замишљати да су се завадили по одласку Никодимову. Дакле Никоднм је ишао у Цариград после заваде између краља Драгутина и краља Милутина. А према овоме, и с обзиром на остала Факта која је Ковачевић у поменутој својој расправи изнео, може се скоро као сасвим поуздано узети да се краљ Драгутин подигао у самом ночетку 1313 године. Овим је, може се као иоуздано држати, време Драгутинове буне најприближније тачно утврђено. Да видимо сада када се Стеван побунио против свога оца. Имајући на уму податке које је Јиречек о Стевану изнео у номенутом свом реФерату на Новаковићеву књигу „Срби и Турци", о томе је прилично тачно расправљаоЉ. Андрејевићу својој расправи „Српски кваљевски престо итд." Пажљивим проматрањем података дошао је Анерејевић до закључка који је исказао овако : „Стеванова је буна дотле била у међувремену од краја Фебруара 1314 па до јула 1316 године. До ближе тачности не можемо доћи, али за нас је довољно и толико, што знамо поуздано да је била после смрти краљице Јелене, па дакле и после заваде и измирења међу краљевима Милутином и Драгутином." 1 1 Љ. Андрејевић, срнски краљ. престо итд. стр. 64.

за прављење сапуна, да се позове и хемијско-техничко друштво, да, ако хоће, даде цену, па да општински суд решењем својим уступи ово право ономе, који је дао највећу цену; у одбор за експроприсање земљигита г. Ђорђа Панђеле, овд. трг. заузетог за кланичну пругу одредио је одборнике г. г. Љубу Дојчиновића, Милана Димића, Перу Новаковића и Лазара М. Матића; прешао је на дневни ред преко предлога грађев. одељења за калдрмисање охридске улице; решио је, да се у 1903 години поред буџетом предвиђених општинских послова изврше и следећи општински послови: I а., Претресе стара коцкаста калдрма у улицама и то: Чарапићевој, Краљевом тргу, Узун Мирковој и Југ Богдановој улици; б., Претресе обична калдрма од ломљеног камена у улицама: Скопљанској, Господар Јевремовој од Кнегиње Љубице до Капетан Мишине, Царице Милице од Космајске до Бранкове, Космајској, Кнегиње Љубице од Чарапићеве до Страхинића Бана, Капетан Мишиној од Југовића до Страхинића Бана, Травничкој, Југовића, Ратарској од Ма^ор-Мишине до краја, Цетињској и Босанској од Балканске до Милоша Велпког. Овај претрес да се извршиакосопственици имања у тим улицама даду изјаве, да неће да траже од општине накнаду штете ако се иста евентуално нивелисањем тих улица нанесе њиховим имањима у овим улицама постојећим, а ако сопственици имања у улицама Космајској, Кнегиње Љубице од Чарапићеве до Страхинића Бана, Капетан Мишиној од Југовића до Страхинића Бана, Југовића, Ратарској од Мајор Илићеве до краја ; Цетињској и Босанској од Босанске до Милоша Великог, не хтедну дати ове изјаве, онда да се калдрма у истим улиНа овоме ће се пак месту, а с обзиром на исте податке које су изнели Љ. Ковачевић и Јиречек, нокушати да о времену Стеванова устанка рече нешто више. Пре свега ваља напоменути да није сасвим оправдано што су се, ирво Јиречек, па по њиму Љ. Андрејевић, везали за један спомен Стевана у дубровачким актима од 24 Фебруара 1314 године, а отуда изводили закључак да се Стеван побунио тек после 24 Фебруара 1314 године. 1 У акту од 24 Фебр. 1314 год., где се Стеван помиње говори се о иродаји коња некога Богуда „човека сина краља Уроша" (Во§'ис1 ћошо Ши ге^1$ Цго81б). То само не може никако бити поуздан доказ да баш тога дана Стеван Дечански није био у завади са својим оцем, особито ако се има на уму да заплет између оца и сина нити је могао постати нити се свршити ни за недељу, ни за две, па ни за месец дана. Тај запис пре може доказивати да се побуна Стеванова десила баш тих дана, стога што је то последњи податак који уопште о Стевану налазимо пре његова одласка у заточење у Цариград. (Наставиће се)

1 „Вег аи Г81аш1 ипс! (Не В1еш1ип§ Дез 8(:ерћап — веди Јиречек — 80\т10 (Јеваеп Уегћапип^ пасћ Копк4ап(;торе1 ег!о1§4е а1ио паећ Регћг. 1314." АгсШу. Шг »1ау. РШ1о1о§1е, Вс1. XVII, р. 259. Љ. Андрејевић, ор. сН. стр. 63.