Београдске општинске новине

ОПШТИНОКЕ НОВИНЕ

Год. XXI.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

НЕДЕЉА 16. ФЕБРУАРА 1903

Број 7.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ 11, I : I « : За Србију на годину 6 на пола године 3 За стране земље на годнну 9

динара

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСН НЕ ВРАЛхАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА П И С М А НЕ ПРЕМАЈ7 СЕ

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 2. дедембра 1902 год. Председавао з*ступник председника општиие кмет г. Влад. Лацковић. Од одборника били г. г. Дакњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Р. Драговић, Нетар Новаковик, С. Азријел, Т. Ц.-Јанковић, Св. Јанковић, М. М. Ђорђевић, Милан Димић, Љуба Дојчиновић, Ђорђе Н. Нетровић, Др. М. Радовановић, К. Теодосијевић, 1>. М. Леко, Урош Благојевић, Богоје Јовааовић, М. Штрблћ. Б. С. Живковић, Коста Др. Ризнић, Лавар М. Матић, Милош Валожић и Милован Миленковић. Деловођ, Мих. М. Марјзновић. (СВРШЕТАК) Оцборник г. Косша, Др. РитиЛ изјављује, да ако је за уетанову ових кујни образовано како добротворно друштво онда му се може ставити на расположење поменута уштеда, а да општина води надзор, ади да општина не буде ангажована у установљењу истих кујни набављањем докала, прибора и послуге нити у издавању једа, јер би општину стало много више од поменуте уштеде. Одборник г. 1Јг. Марко Леко, налаза, да је овде главно питање: како да се сиротињи у овим хдадним данима најбрже инајбоље помогне: да ли у новцу, да ли у натури? Није противан у опште кујнама, али се боји, да се на исте кујне не утроши уштеда и прилози, а да се не постигне оно што се жели, па да се после не буде имало с чиме помоћи. Надази да би сада бидо много боље поделити сиротињи како номенуту уштеду тако и добивене прилоге и на тај начин избећи да се не деси оно што је напред изложено, Засшутник предсецника оишшине надази да не би требадо напуштати приватну иницијативу. Чита имена пдеменитих људи, који су се примиди извођвња ове идеје, па мисди да би општина требала и сама да жртвује што на ту цељ. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиА изјављује, да нема спора, да су сви одборници одушевљени овим родољубљем пдеменитих људи, ади, надазећи да је изнесена идеја за сада овако на брзо не остварљива, сдаже се са мишљењем одборника г. Бг. Марка Лева. Даље налази да би о тој ствари ваљало размислити дуже, проучити је, па је проучену решити. Овако на пречац прићи овоме начину за помагање сиротиње па ако исти пропадне онда се на ње га односно на решење истог питања на овај начин неће нико враћати. Људи који су ушди у одбор нису узеди на себе и установљење ових вујни и руковање истима, већ су се примиди само прикупљања прилога, у начеду је противан за сада овим кујнама. Сиротиња ће бити задовољна ако у овим хладним данима буде имала хдеба и дрва. Кад би се исте кујне установиде у њих не би додазила она честита сиротиња. Наћи ће се какав пробисвет који ће добацити сиротињи како се то једо справља од оваког или онаког меса, па после тога ће те-

шко долазити онај за кога је то спремљено, а пробисвети ће се истом кујном користити. Поред тога било би ту и кшеФтова. Одборник г. Ћор(је Н. ПешровиК из говора застудника председника општине видн да је и сам одређен за нрикупљање прилога на ову цељ. Био је више пута у одборима за нрикупљање придога и зна како то тешко иде. И ако је идеја пдеменита ипак налази да је нео&гварљива. С тога је мишљења, да се сиротињи повиси за време хладних дана помоћ из поменуте уштеде и добивених прилога. Оцборник г. Божа ЖивковиЛ не слаже се с предговорницима и ако надази да је гледиште одборника г. Вг. Марка Лека исправно. Општина данас даје помоћ у готовом новцу, а да тај новац сва сиротиња не троши на оно за шта јој се даје познато је Ова идеја је само копија онога што већ постоји на страни. Ту се неће спремати прибор за какав хотел. На прибор и остадо сем јела и дрва неће се по његовом мишљењу утрошити до 500 динара. Не сто.ји навод одборника г. Цинцар-Јанковића да у ове кујне нећедоћи они за које се установљавају но они који не треба тамо да дођу. Доћи ће тамо сваки, а ако дођу и ови други алал ми. Ми овим имамо да учинимо покушај и да се користимо за будуће искуством које тим добијемо. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК није баш за то за ове кујне, што нредговорник хоће исте ради стицања искуства. Пита зашто плаћати искуство онда, кад се за извођење тога већ има искуства. У страном свету постоје за то установе, чија се устројства могу лако добити. Засшуиник иредседника отишине дајереч стараоцу општ. сиротиње, који говори у смислу говора предговорника који су за кујне, ади изјављује, да ова идеја није његова, нити је потекла од стране оншт. суда. Оцборник г. Косша Ризнип, из говорапредговорника који су за кујне и говора стараоца општинске сиротиње види да би ове кујне биде општинска установа и да би она у установљавању иетих била ангажована. С тога је као и са раније издожених раздога противан установљењу ових кујни. Ако би се желело да се на овај начин стадно помаже општ. сиротињи, онда би ваљало то питање проучити и о њему размислити. За сада је противан томе а нема ништа противтогада се помоћ општ. сиротињи за време док су хладни дани повиси. Одборник г. Соломон Азријел излаже како издаје помоћ у дрвима јеврејска црквено-шкодска општина. Одборник г. Ђорђе ПешровиА излаже тешкоће са којих се не би могла ова помоћ у јелу правидно и како треба да дели. Одборник г. Тома Цинцар- Јанковић у допуну навода предговорника излаже шта бива са једом и пићем о опште народним празницима.

Одборник г. Боока С. ЖивковиЛ изјављује' да би ову помоћ у јелу добијада сиротиња по списку. Одборник г. Раденко ДраговиК изјављује, да је ова идеја поникда усдед наступеле хладноће. Кујне су добра ствар, али о њима ваља размислити дети, дакле треба их установљавати и правила прописивати дети; што се тиче дрва треба сиротињи на иста дати помоћ у новцу, а она нека их набавља. Одборник г. 1>г. Милан Радовановић изјављује, да је у колико је разумео, ова идеја потекда иницијативом грађана. Сиротињи у овим одвећ хладним данима треба дати прву и најпречу помоћ у дрвима и јелу и топдој чорби. Излаже шта јесиротиња и тврди да то најбоље знају лекари, који по своме позиву могу то да дознају. Узима пример одборника г. Ђорђа Петровића. Жена једна која нема никакве зараде ни прихода сем општинске помоћи у 12 дин. пдаћа стан 9 дин., остаје јој три динара месечно за остале потребе. Пита шта може та жена да учини са два три динара. Слаже се са предговорницима који су за кујне. Одборник г. Косша Др. РизниЛ изјављује да за установу кујни није ангажована иницијатива приватних колико општина. Кад је за установу истих ангажована општина онда није ово пут за помагање сиротиње. Кад би стварање ових кујни бидо иницијативаприватних,општина би требада да их помогне ади овдето не стоји. Овдеје више ангажована општина него приватни. С тога и са раније изложених разлога не може да одобри, да се општина сада ангажује за установљење кујни, јер је та ствар још од општине непроучеаа а помагање сиротињи не трпи одлагање, да би се изнесена идеја могда проучавати. Засшуиник иредседника оишшине понова издаже како се до ове идеје дошло. Одборник г. Светозар Јанкошћ не би био противан да онштина помогне сиротињи на овај начин, кад би за то постојао какав стадан одбор. Оцборник г. Ћорђе ПешровиК пита: постоји ли за извођење ове идеје какво друштво и ко су му чланови? Даље коме ће дица одређена за прикупљање придога исти предавати а коме ће тај предавати рачуне? Одборник г. ЈОг. Милан РадовановиА разуме да се ово питање има сада да реши у начелу: хоће ди општина поменуту уштеду ставити на расположење за наведену цељ, а да ће се даље за извршење ове идеје организовати одбор. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује, да је ова идеја утопија у кодико је општина у остварењу исте ангажована. Што се тиче помагања сиротиње од стране општине мишљења је, да се оно учини дрвима у натури или повишицом помоћи а да се остави приватној иницијативи нека створи кујне.