Београдске општинске новине

Број 10

— 76 —

Год. XXI

Позивају се предузимачи, који право имају, да пом. дан дођу и лицитирају. Из канделарије грађевинског одељења општине вароши Београда, 5 марта 1903 год. ТЈ\3 741.

0 Б Ј А В А Економ. одељење општине београдске издаваће под закуп путем јавне усмене лнцитације месарске плацеве на краљевом тргу којима рок закупа истиче 1- ог маја т. г. Лицитација ће се држати у или пред каФаном „Македонија" и то: на цан 17 мгрша, тсо иодне плацева са горње стране од бр. I до бр. XII на дан 18 марта ио иодне плацева са доње стране од бр. I до бр. XII. Кауција се полаже у 200 дин. у новцу лли у хартијама од вредности. Лицитација почиње тачно у 2 сата но подне Ближа извешћа и услови могу се видети у економном одељењу општине а и при лицитацији. Од суда општине београдске 1 марта 1903 год. АБр. 2054, Београд.

Н А 3 Н А Њ Е Ставља се до знања поштованом престоаичком грађанству, да је по наредби више духовне власти, утврђен овакав ред вршења парастоса и помена на новом гробљу, пошто је до сада стално дежурство гробљанског свештеника укинуто: 1, Сваког дана, за вршење помена на новом гробљу, деж.ура по један парохијски свештеник по распореду. Дежурства на новом гробљу трају од 8 —12 пре подне, и од 3 часа па до заласка сунчева, по подне. 2, Општи парастоси у месецима : октобру, новембру, децембру, јануару и Фебруару врше се у 9 часова пре подне, а у осталим месецима у 8 ! 2 часова пр. подне, и то само у цркви у суботне дане 3, Дежурни свештеник има искључиво право вршења помена. 4, У недељне и празничне дане не врше се парастоси ни у цркви ни на гробовима. Из канцеларије проте града Београда, 22. јануара 1903 г. у Београду. ПБр. 74.

II У половиаи новембра прошде годинедођв једна сиротна жена, удовица, из Реснака (срез врачарски) с малим дегетом у Државну бодницу на лечење. Унрава болнице упути акт Управи града Веограда и затражи да се дете одвојп од мајке и даде коие другом на чувгшо докле мајка бопује. Управа граца Взограда упути налог општинском суду, да се ово деге даде неком на негу и чување, али општијскј суд одговори Управи, да оаштина нема буџ-зтске могућности, да плаћа за издржавање деце других општина из Србије, већ само иј Бзограда. На ову представку суда, Управа понова наложи суду да изврпш њено наређење. Али суд одговори да ће општина извршити налог Управин, чим Управа каже из које ће сз буџегске наргије плаћата издржавање овог детета. После овог одговора, Управа је оставила општниу на миру? Ово није једна и једина ствар коју треба код нас што пре уредчти. Надлежнп би требали да се постарају да се закон о општтнама врши потпуно у целој земљи те да толикг сиротна деца и сироч1д не пропа^ају. III Господине, ииа једна женска, шго хоће, код вас, рече момак. — Пусти је Вуле! Улази једна малена, сува, коштуњава женска прилика, обучена доста скромно. — Шта желзте, упитах је ја? — Молим Вас, господине; скоро сам родила дете, па не мо^у од њега ништа да радим. Зато вас молим, да ми дате једно општинско, па нешго од овога општпнског д^тета, а нешто зарађује мој муж, па би лепо живели. — А шта вам је муж, упитах је? — Он служи у једној кавани; има 12 дин. месечао и за дете би имали 20, па би нам бидо доста. — Е, вала кад не тражите ништа впше и и кад би вам тј биш досга дг живите, онда ћу тј дати прво општиаско дете које д >бијемо. Забележим где седи, и доиста у скоро је била прилика да сам реч искупио. НI ову сиротицу требал ) би многе наше даме да се угледају. Њ'>ј је доста, и она је задовољна да држи цолу кућу, гледа мужа и двој е двце са цигло 32 дин. месечно, доисга деп пример скромности!(Иаставиће се)

}{ашм ирешидашкицвш Молимо претплатнике нашега диста који нису за ирошду годину измирили претплату, да изволе исту што скорије измирити. Претплату у Београду прима уредник, а иста се може положити и разносачима листа на признаницу његову. Претплатници из унутрашњости могу положити претплату код поште.

0 Г Л А С Пошто је решењем господина министра Финансија од 24 јануара 1903 год. ПБр. 150, раскинут уговр о закупудржавног имања званог царински обори на друму топчидерском, до господарске механе, са досадашњим закупцем, то ће благајница Управе Београда, држати лицитацију на дан 15 марта 1903 год., у каФани Браће Радојловића на великој пијаци, за давање дод закуп овога државног добра од 1 јануара 1903 до 1 јануара 1906 год. Услови овога закупа могу се видети сваког радног дана у благајници Управе Београда, а и на сам дан лицитације. Кауцаја се полаже 12°| 0 од излицитиране цене закупа. КБр. 973. Из кнцеларије благајнице Управе Београда, 6 марта 1903., у Београду.

0 Б Ј А В А На дан 10- ог марта ове год. држаће се усмена лицитација пред или у каФани код „Спужа" за давање под закуп Дрварских плацева у бари Венецији за време 01 1- ог маја ове до 1- ог маја 1906- те год. под прописаним условима, и то означеног дана ире иодне За плацеве I, II, IV, У, VI, VII и VIII ио иодне За плацеве IX, X, XI. XII, XIII, XIV, XV и XVI. Кауција се полаже у 200 дин. у новцу или вредећим хартијама. Ближа извешћа и услови могу се видети у економном одељењу општине. Од суда општине београдске 20 Фе бруара 1903 год. АБр. 1906, Београд.

СИРОТИЊСКИ ОДЕЉАК I У новембру месецу прошге године доведоше једног дечка у општину од 9 —10 година; био је доста тедесно раззијен и бастар. Езо шта он сам о себи прича: — Пре два дана дошао сам овде дађом из Шапца. Годом сам из Брдарица округа ваљевског и ванбрачно сам дете Јелене Радојичићке из истог мвста, а мени је име Тихомир. Мати ми је умрда пре седам година и како тамо нисам имао никога од рода, то сам прво живео код неког Нуколе Ј1ази%а из Брдарица а посде код Марка НинковиКа из Драгиња и напослетку код ДрагиЛа ЕраковиКа из Вобов'(ка. Пре десетак данг зовну ме у општину Драгињску; ту ми кмет Сшгнимир АтргЛ и ћата Никола даду ово сиротно уверење и трошка један динар и упуте ме да иреко Шапца дођем овде у Београх у Сиротињску школу. До Шапцг путовао сам све пешке. У Шапцу седнем кришом у лађу, јер новаца нисам имао дг пдатим за вожњу, и допутујем у Београд. Истина, у путу тражили су ми да им платим лађу, али ја нисам имао да платим, као сиромах, онда ме бесплатно и даље повезу, и довезу до Београда. Сад бих најволео да са упутим у Сиротињску школу, јер се немам где, нити коме у село враћати. Олштина београдска није га могда примити. Сиротишски Дом није га хтео примити и из^ледадо је, да ће ово дете протасги, алп се баш тада, нађе један грађгнин београдски, који га п >ими и тако спасе да имшо једног доброг гра!)анина место препреденог коцкара. Сиротињски Дом требао би да постане Сиротињски Дом за целу земљу, па ту да се уп^ћују сви сирочићи из цедв земље, али да дотичне онштине и пдаћају за своју сирочад, као шго закон наређује и као што београдска општина ради.

УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власнчк ОГ1ШТПНА ВЕОГРАДСКА Шсампарија Д. Д имитр у шаКа, Иианб;гов1 ул. бр. 1. Одгомрни уре^ник МИХ М. М\РЈАНОВИИ, секрот!? очшгии;