Београдске општинске новине
Број 13
— 96 —
Год. XXI
Управи града Београда, а кад је по поменутом зак. проппсу Управа града Београда дужна да води старање о безбедаоети лица и имањау београдској општини онда она као државна власт, а п према својем устројству мора имати о државном трошку патребан број органа за то. Што се тиче разлога Уираво, да београдска општина треба да најми ове позорнике с тога шго и она извиђа и суди иступне кривице и што и остале општине који извиђају и суде овекривицедрже ове нозорнике тај разлог не може опстати кад се зна, да се све остале општине у Србији сем београдске по тач, 2. чл. 93. зак. о општинама старају о безбедности лица и имања у ошптини и да су им зато ти позорници потребни, док опшгана београдска по последњој алинеји пои. члана нема ту дужност па следствено томе ни потребу за најмљивање ових позорника. Да су ова представка Управе града Београдм па и ово наређвње господина министра без ослонца у закону доказ је и сам тај Факг, "што се ни Управа ни господин министар у истима не позивају нп на који законски пропис до једино што Управа помиње закон п онштинама, али не имепује пропасеисгог, по којима је општ. суд дужан да најми ове позорнике. Кад се свому томе дода и то да београдска опшгина поред тога што по закоеу није дужна да најми ове позорнике, још за то нема ни буџетске могућности, онда општина тим пре није дужна да поступи по овоме наређењу г. минисгра увутрашњих дела које је без ослонца у закону, одбор је решио: Да се одговори господину мпнистру да не може да постуои по овоме наређељу господина министра са разлога напред изложених.
С Т Е Ч А Ј Према решењу одбора београдске опгатине од 8 октобра 1902 г., АБр. 9087, а на представку суда београдске општине од 19. октобра 1902 г. АВр. 9087, Господин Министар народне привреде решењем својим од 24. јануара ове године ТБр. 181 изволео је одлучити, да се у „Правилима о уређењу еснаФа димничарског'' која је 15 јануара 1899 г. ПБр. 210 проиисао његов претходник, учине следеће измене, које имају ступити у живот 1. Фебруара 1903 г.
Одељци 3 и 4 члана 3. мењају се и гласе: „Београд и околина имају десет димничарских рејона, од којих су девет у вароши, а један ван вароши (Топчидер и Ново Селиште). „Рејоне одређује одбор општински према броју домова равномерно, узев у обзир насељеност и број димњака. II Члану 4 додаје се нов по реду одељак 2, који гласи: „По избору димничара одбор општински одређује коцком утврђене рејоне изабратим димничарима." Према овој измени поменутих правила има се варош Београд и околина понова поделити на десет димничарских рејона и изабрати понова десет димничара за Београд и околину, у место садање поделе и садањих димиичара.
По извршеној подели и избору димничара одбор београдске општине сходно овој измени правила одредиће изабратим димничарима коцком рејоне и од тада ће престати садања подела и садањи димничари за Београд и околину; ако понова не буду изабрати неће имати права даље да раде, а ако који понова буде изабрат имаће права да ради у рејону који коцком добије. На основу поменутих измена Правила о уређењу еснаФа димничарског од 24. јануара ове године ТБр. 181 и чл. 28. Правила о уређење еснаФа димничарског од 15 јануара 1899 године ПБр. 210 суд беградске општине расписује овпм етечај за 10 димничара за варош Београд и околину. Писмене нријаве имају се поднети суду овоме до 2-ог апрпла ове годпне закључно. Сваки кандидат који се на овај стечај буде јавио мора уз своју пријаву поднети: 1. Уверење еснаФа да је занат стално радио; 2. Своје калФенско имајсторско писмо и 3. Уверење надлежног општинског суда, да за прљава дела није осуђиван. При избору димничара првенство имају они, који су занат дуже година радили и који су српски поданици. Тек у недостатку српских поданика, могу се нримити и страни поданици сходно §§. 129 и 130 еснаФске уредбе (чл. 5. поменутих правила). Садањи димничари за варош Београд и околину, који желе да се понова кандидују и надају се да ће понова бити изабрати имају се као и остали у остављеном року на овај стечај пријавити. Молбе и пријаве за димничаре за варош Београд и околину поднесене суду овоме пре издања овога стечаја неће се узимати у оцену, с тога ће и они који су их поднели ако желе конкурисати понова у овом стечају остављеиом року конкурисати. Од суда београдеке општине 23 марта 1903 г. АБр. 873, Београд.
„По избору димничара одбор општински одређује коцком утврђепе рејоне изабратим димничарима". Суд београдскеопштине објављује београдском грађанству знања ради ове измене. Од суда београдске општине 19 марта 1903 год. АБр. 873, Београд.
0 Б Ј А В А Према решењу одбора београдске општине од 8. октомбра 1902 год. АБр. 9087, а на представку суда београдске ошптине од 19 октомбра 1902 г. АБр. 9087. господип министар народне привреде регаењем својим од 24 јануара ове год. ТБр. 181 изволео одлучити, да се у „правилима о уређењу еснаФа димничарског" које је прописао његов претходник 15 јануара 1899 год. ПБр. 210, учине следеће пзмене, које имају ступити у живот 1 Фебруара 1903 године.
Одељци 3 и 4 члана 3 мењају се и гласе: „Београд и околина имају десет димничарских рејона, од којих су девет у варогаи, а један ван варогаи (Топчидер и Ново-Селиште). „Рејоне одређује одбор опгатински према броју домова равно-мерно узев у обзир насељеност и број димњака". II Члану 4. додаје се нов, но реду одељак 2, који гласи:
0 Г Л А С Према одобрењу управе града Београда од 12 марта ове год. Г.Л&" 310, држаће управа града Београда јавну усмену лицигацију, у свом грађевинском одељку на дан 31-ог марта т. г. у 10 сахата пре подне, за оправку калдрме у дворишту ,,Параносовог Хана" у кварту Савамалском. Предрачунска је цена овога посла 4079-18 дин.,— а кауцпја у 600, — динара полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или иатабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења управе града Београда, 20 марта 1903 г. у Београду, Г.М 310.
Н А Р Е Д Б А Решењем општинског одбора од 10 јануара т. год. АБр. 266, концесија за чишћење нужника и помијара за годину 1903-ћу, 1904-ту и 1905-ту уступљена је Димитрију Стојановићу, под условима, у којима су прЈписане санитетске-полицијске мере. Ово решење одобрио је г. министар унутр. дела у смислу чл. 152. зак. о општинама, и исто је постало извршно и према осталим концесионарима. Према томе, нико други нема права обавл,ати овај посао сем поменутог концесионара. С тога суд онпгтине београдске у интересу здравља београдског становништва, а на основу чл. 89, 92 и 93 тач. 1-ве зак. о општинама и §. 326 крив. закона са допуном од 13 маја 1902 год. наређује: Да у реону и атару ошптине београдске. нико несме износити нужничку нечистоћу, сем концесионара Димитрија Стојановића. Ко противу ове наредбе буде поступио, биће кажњен са 50 до 150 динара новчане казне, у корист опшгинске касе. Од суда ошптине београдске 18 Фебруара 1903 год. АБр. 1721, Београд. На основу чл. 152 закона о општинама и објагањења господина министра унутр. дела од 24 априла 1902 год. ПЛ? 8966 управа града Београда одобрава наредбу суда од 18 Фебруара 1903 год. АБр. 1721. М 7655 4 марта 1903 год. Београд Управник Београда Б. МаршиЂанин. Суд општине београдске објављује ову наредбу грађанству београдском, ради знања и управљања. Од суда општине београдске, 8 марта 1903 год. АБр. 2296, Београд.
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Шгампарија Д. Дцмитријзвака, Иван бвгова ул. бр. 1. Одговорни уре^ник МИХ М. МАРЈАНОВИЛ, секрепр општине