Београдске општинске новине

Број 14

— 100

Год. XXI

година могла да пзвршж насипање баре. Пре него би се приступило извршењу овога посла ваљало би наредихи грађев. одељењу да изради предрачун коштања ћуприје о којој је реч. Одборник г. Раценко Драговић налази да је овај предлог г. Смедеревца уместан п користан по општину па га за то и потпомаже. Засшуиник иредседника отитине и сам прима овај предлог одборника г. Смедеревца и налази да би исти предлог ваљало упутити одборској секцији за грађев. одељење, у којој је и сам г. Смедеревац да га у детаљима проучи и предложи начин за извођење петог у детаљима. Оцборник г. Уроги БлагојевиК преддаже да се овај предлог усвоји у начелу. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Да се овај предлог одборника г, Смедеревца усвоји у начелу и упути одборској секцији за грађевинско одељење на проучење у детаљима и мишљење о начину извршења истог. III По прочитању акта одељака Управе граза Београда АБр. 1954, 1955, 2022, 2070, 2114, 2115, 2116 и 2117, којимг се тражо уверења о владању и имовпом стању пзвеспих лпца, одбор је изјавио: Да су му непознати: Видоје — Филип — Парезановић, бив. трг. помоћник, Јован Шимановић и Данило Павловић, касапски момци, Адам Кордић, агпчија, Љубица жена Адама Кордића, ашчнје, Божидар Обрадовић, бакалски момак, Петар Чолић ; пиљар; да је доброг владања и сиротног имовног стања: Андра Чупић, бив. каФеџија; да су доброг владања и доброг имовног стања: Радивоје Ђорђевић, воскар, Коста Глишић, бакалин, Фердинанд Квирини, тапетар и Макса Антонијевић, рентијер; и да су доброг владања и средњег имовног стања: Милан Стојисиљевић, кројач и Витомир Милојковић, чиновник држ. монопола.

пи савез против Милутина и удари на на њ. Кад се овај поступак Милутинов доведе у везу са оним шта је он раније чинио да би краљевска власт остала његову потомству, онда се сама собом памеће мисао да је краљ Милутип, после смрти краља Драгутина, опет заподео питање о своме наследнику, и покушао да га реши у корист свога потомства а на штету Драгутинова сина Владпслава. 1 Њему није могло бити по вољи да престо, на коме је он дотада већ преко тридесет година седео, и краљевину коју он својом ретком владалачком одлучношћу и вештином подигао на висину најугледније и најбогатије државе на Балкану, преда дру1 Има мишљења да је Милутин доиста хтео одржати дану реч, и преето оставити Владиславу Драгутиновићу. Тако мисли П. Срећковић (Истор. срп. народа, II, стр, 251.). У неком писму папе Јована XXII из 1318 године нашао је СрећковиК да се помиње неки „сотеа" Владислав, коме папа пише да устане против краља Милутина. Држећи да је то Владислав Драгутиновић, и мислећи да је Зета била област у којој су управљали будући наследници престола, Срећковић узима то као доказ да је краљ Милутин тамо Владислава поставио „као свога законитог наследника." И не узимајући у руке то писмо папе Јована XXII у коме се ломиње речени „сотеа" Владислав, има се разлога мислити да тај Владислав није Владислав Драгутиновић. Пре свега Срећковић не каже како је тај Владислав из -Зете доспео у тамниду из које, како вели, излази још у време боловања краља Милутина (Пж1, стр. 270—271.); сем тога се Владислав, Драгутинов син, нигде у страним споменицима не зове „сотез", већ или „чех" или Шгав ге§18 81ерћат и , или обоје ваједно. Да тај Владислав у Зети није Владислав Драгутиновић види се и из ХопФове историје Византије

IV По прочитању акта Управе града Београда АБр. 2009, којим тражи мишљење општ. суда по молби Ташка Кркелића, ђака Св.-Савско вечерњо школе да се прими у српско поданство, — одбор је изјавио мишљење: Да се милиоцу може по молби учинити ако томе не стоје на нугу какве законске сметње. V Засшуиник иредседника оишшине пзвоси од бору на мишљење молбу Ђорђа С. Протића, пензаопера овд. којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 788, — одбор је изјавио мишљењо: Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. VI По прочигању решења суда од 28 Фебруара гек. годии з АБр. 1994 о одређеној цени лебу за прву подовину месеца марта тек. го Јине, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење општ. суда. VII По прочитању мишљења управе општ. трошарнне АБр. 150, 308, 1029,1297, 1425 и 1802, по молбама: Макеима Флајшера иМајера, Адама Леовића, стаклара, Ранка Гођевца, трговца, Павда Обрадовићп, хотелијера, Манојла С. Торбице и Франца Рознера, све због повраћаја трошарине, — одбор је решпо: Да се из прихода трошаринског на име иовраћаја истог, врати и то: Максиму Флајшеру и Мајеру, деведесет и осам динара и седамдесет пара динарских наплакене им општ. трошарине на 4935 к.грама стакла, Адаму Леовићу, стаклару, тридесег и три динара и осам пара дин. наплаћене му општ. трошарине на 1654 к.грама стакла;

гоме а пе своме породу. И ако би било да су то захтевали каки било значајни државни интереси; и ако би било да је крал> Милутин владалац коме је држава његова изнад свега, и који би за њу жртвовао све, ипак ово је случај где се застаје и где се оклева и размишл>а пре него што се приступи жртвовању. Тако би, велимо било кад би био случај да је опстанак државе био у опасности, ако на престо не дође који Драгутинов син. Међутим, ни ми данас, на нитп је краљ Милутин онда увиђао да би српска крал^евина што имала да изгуби, ако би, место Драгутинова сина, дошао на престо ко од Милутинових потомака. Имајући дакле ово на уму, ми морамо претпоставити да је п сам Милутин помишљао на повратак Стеванов и пре него што су дошли да га за то моле светогорски калуђери и архијепископ Никодим. Тако би изишло да су се краљ Милутин и посланици светогорских калуђера где се каже да је то био Владислав КоповиИ (НорС, СгпесМасће О-езсМсМе. Егесћ шн! Огпћег, ЕпсуС1орес11е с!ег а11§. \\ 7 1.ч9еп8Сћа('(;еп. Вс1. 85. р. 420 и нап. 37. Упореди Љ. Андрејевића, Срцски краљевски престо, стр. 73—74. ; а Х опф је несумљиво од Срећковића пажљивије читао споменике. И кад се узме у руке нисмо паце Јована XXII од 17 јуна 1318,' наћи ће се да напа спомиње како је послао писмо „У1асН81ау Оопоте. ГЛосЛее е! тагШте АШаше СотШ (Тћетег, Нш1». I. стр. 831.): дакле неки кнез из Северне Арбаније, чија област није можда ни била у области ондашње српске краљевине.

Ранку Гођевцу, трговцу, педесет и два динара и деведесет и једну пару дин. по одбитку 5°| 0 државног процента наплаћене му општ. трошарине на извесну количину грађе. Павлу Обрадовићу, хотелијеру, четрдесет дин. по одбитку 5°| 0 државног проценга наплаћене му општ. трошарине на извесну количину пива; Манојлу Торбицн, спедитеру двестотнне динара по одбитау 5°| 0 држав ног проценга наплаћене му оишт. трошарине на 2000 литара пива ; п Францу Рознеру, сто двадесет динара и осамдесет пара динарских наплаћене му општ. трошарине на извесну количину меса; које су артикле по том извезли ван трошаринског рејона. VIII По прочитању мишљења упрзве општинске трошарине АБр. 1383 по молби Милана Димића, индустријалца, за повраћај трошарине, — одбор је решио: Да се молиоцу нз прихода трошаринског на име повраћаја истог врати четрдесет и пет динара и тридесет и пет пара дин., по одбитку 5°| 0 државног процента наплаћене му општ. трошарине на 52 трегера које је по том извезао ван трошаринског рејона. Лрим°дба. Седници кад је ова одлука донесена није присуствовао одборник г. Милан Димић, као интересован. IX Заступник иредседнгска отишине износи одбору на решење молбу Михајла Јањушевића, општ. пОдинжињера, којом моли за тридесетодневно осуотво ради полагања инжињерског испита. По прочитању те молбе и мишљења грађев. одељења по истој АБр. 2097, — одбор је решио: Одобрава се молиоцу тридесетодневно осуство од дужности ради наведене цесусрелп у својим жељама, те се краљ Милутин сада одмах одлучпо да поврати Стевана. 13. Али има пеких околности које се противе оваком закључку, и које би, кад би само у свему биле истините, могле да покажу не само да краљ Милутин није сам помишљао да поврати Стевана, да би имао коме оставити престо после своје смрти, него, шта више, да се он о своме наследнику није нимало бринуо. Ово друго мишљење заступа данас Јиречек, додајући да то показује како краљ Милутин није био онако далеких погледа, како га замишља Новаковић, и да је та његова непажљивост у питању о наследнику била главни повод раздорима око престола, који су у Србији настали сутрадан после његове смрти. 1 Оставићу за1 Новаковић у евоме делу „Срби и Турци" вели о краљу Милутину: „Умешни и довитљиви дух Милутинов, као што и други докази сведоче, доиста је полетао далеко да пронесе своју и својега народа славу." (Стр. 73.), На то му у своме реФерату на ту књигу одговара Јиречек „ЈЧоуакоусс гићт! МПиИп а1з етеп ^гозаеп шн1 и-сКћИскепс1еп Неггсћег. 8егћ1еп ћа4 ипЈег ветег Са»1 40 јаћп§еи Ке§1егип{Ј јес1еп1"а11д ап Ве<1еи(;ип§ ^еууоппеп, кете ^гоазе Кпе^зтасМ ( ттоЛАтј атратиштЕхг) б6уа|Л1§, бге^огаз, VIII, 1, 5) ћпропМе с1еп Каећћагн, аете у1е1еп 1'готтен 8ИС1ип§еп 81сћег(;еи Шт еш 1)1еП>еп<1ез Апс1епкеп т аетеп е^епеп ^аш1е, аћег сИе тап§е1ћаС4е Ке§е1пп§ с1ег ТћгоиСо1 |Је геи§1 уоп кешеп ^еИеп ВНск. С11ејсћ паећ (1ет То Де с1еа Кошд \\ г игс1е с!а» 1,аш1 егвсћиМег! (Јигсћ с1еп Кг1е& гтвсћеп Леп 8бћпеп МИиИп'8 81еСап ТЈгоа III ипс! КоивЈапИи зотпе с1ет боћпе Г>га§иИп'8, Кош§ У1а<И81ау. и (Агс1иу Сиг з1ау. РћИо1о§1е, Ва. XVII, 1895, р. 259.).