Београдске општинске новине

Број 14

- 102 —

Год. XXI

XXII По прочитању модбе г. Ђорђа Павловића, државног саветника у пензији, којом тражи да му општина накнади издатке које је учинио на оиравку своје зграде постојеће у Чика Љубиној улици изазвате ниведисањем исте улице, као и по прочитању извешћа грађев. одељења по истом предмету АБр. 10646, — одбор је решио: Да се ова молба упути на мишљење одборској секцији за грађевинско одељење. XXIII Засшуиник иредседника оишшине износи одбору на решење молбу г. Милована Миденковића, овд. трг. којом са жали на решење општ. суда од 11 маја пр. године АБр. 4461, којим је одбијен од тражења да му општина накнади 120 дин. колико је платио на име утрошене таксе за воду и износ ђубрета из имања свога које је општина држала под закуп за канцедарије грађев. одељења Управе града Београда а за време за које га је општина за наведену цељ држада под закуп и тражн да се понова реши да му се ова сума исплати. По прочитању те молбе АБр. 10253/902 и расмотрењу ранијих односних акта, — одбор је решио,: Да се молилац од овога тражења као неумесног а већ расправљеног извршним решењем општ. суда од 11. маја пр. год. АБр. 4461, одбије. Примецба. Седници кад је ова одлука донесена, није присуствовао одборник г. Милован Миденковић као интересован.

стала извршном и да је Унрава Фондова известила општ. суд о томе и позвала га да у законом року положи закупну цену. Моли одбор да прими ову куповину к знању и одобри кредит за исалату купљеног имања. По саслушању тога, — одбор јерешио: Да се умоли Управа Фондова да општину прими за дужника за куповну цену, а да њена интабулација за голику суму остане и даље на купљеном имању до исплате куповне цене. Ако Управа Фондова на то не пристане, онда да се куповна ценл овога имања у четрнаест хиљада и један динар у злату исалати у овој години Управи Фондова по добивеном за то надлежном одобрењу а на терет општинске готовине. XXV На молбу Томаније удове пок. Никоде Радосављевића, бив. овд. пиљара, а но размотрењу акта дуговања пок. Никоде Радо; ављевића, бив. овд. пиљара, општини кирије, — одбор је решио: Да се масм пок. Николе Радосављевића, бив. овд. пиљара, из прихода од дужника разних а као повраћај истог врати две стотине седамдесет и шест динара и осам пара динарских, колико је од исте масе више наплаћено преко суме коју је иста маса по осуди судској имала да плати београдској општини на име дужне кирије и осталих досуда, пошто општина на ту суму није имала права, јер јој није досуђена.

Да се ова молба упути на мишљење одборској правничкој секцији за судско одељење. XIX По прочитању модбе Наталије Смиљанић, Даринке Зорић и Сгане Стевановић, АБр. 9335, због накнаде штете причињене њином имању на Хајдук®Вељковом венпу ниведисањем Сарајевске удице, као и по прочитању извешћа грађев. одољења по истом предмету АБр. 10435, 902, — одбор је решпо: Да одборници г. Раденко Драговић и Димитрије Наумовић на лицу места учине извиђај по овој молби и поднесу извсшће са својим мишљењем. XX На представку Управе водовода, АБр. 1657 а по модби директора опсерваторијо, — одбор је решио: Да се опсерваторија с обзиром на услуге које је чинила општини дајући јој бесплатно потребне јој податке за канализацију ослободи плаћања дужне таксе за воду за време од 1 јула до 31 децембра 1900 године у сто три динара и деведесет пара дин. XXI По прочитању молбе стараоца масе поч. Св. Стаменковића, којом траже накнаду издатака, које су учинили на оправку имања исте масе ностојећег у Чика Љубиној улици изазвате нивелисањем исте улице, и извешћа грађев. одељења по истом нредмету АБр. 1064/902, а после потребног обавештавања, — одбор је решио: Да се ова молба упути на мишљење одборској секцији за грађевинско одељење. Примедба : Седници кад ј е ова одлука донесена нису присуствовали одборници г. г. Светозар Јанковић и Милован Миленковић као интересовани, јер су стараоци молилачке масе.

Ничим се не може доказати да је Милутин казивао Стевану своје намере онда када га је хтео ослепити, јер тешко да би и Стеван пристао на тако лукавство но цену својих очију, те отуда можемо као сасвим природно узети да Стеван сада ако би и дознао шта му је отац са њим смишљао, није смео веровати оцу, који га је једном већ преварио у Зети. Стеван се волео претварати да је слеп, него да се изложи новим опасностима за свој живот. Сем тога, ми данас не знамо да ли је краљ Милутин до повратка Стеванова уснео да припреми све што треба да, без велике опасности, може прогласити себе за наследника другога кога а не Драгутинова сина. Врло лако може бити да је и сам краљ Милутин знао да је Стеван здрав, али да је то крио бојећи се каке нове буне, која би добро дошла Угарскоме краљу и папи, који би се радо користили новом Милутиновом незгодом. Може бити да је Милутин све извршио тако као да само чини по вољи светогорским калуђерима и архијепископу Никодиму, а с изговором да је Стеван слен, и да је самим тим он искључен из наслества. Овакој претпоставки иде у прилог Факат што се Дечански, кад је, после смрти очеве, предузео краљевску власт, нашао пред многим непријатељима унутра, који су потпомагали брата му Константина и Владислава

XXIV Засшуиник иредсецника оашшине извештава одбор, да је одборско повереништво изабрато решењем одбора од 10 јануаратек године АБр. 538 у смислу истог решења купило на јавној дицитацији држаној на дан 29. јануара ове год. непокретно имање Атанасија Ђ. Кумануди, овд. трговца, ностојеће у улици Царинско Пристаниште бр. 14 за суму од чешрнаесш жиљада и један цинар у здату. Да је ова куповина поДрагутиновића. Тако се може узети да је Милутин вратио Стевана усред свога припремања да прогласи себи наследника и да је то спремање наставио и даље, и у томе га је и смрт затекла (29 октобра 1321 године). 14. Овим је, мислим, доказано да нема основа Јиречекову тврђењу да краљ Милутин није учинио све што је требало и што је могао учинити да себи одреди наследника и да томе своме наследнику обезбеди долазак на престо пошто он умре; а на тај начин повећана је вредност напред изпесеној претпоставци да повратак Стеванов има тесне везе са радом краља Милутина на обезбеђењу наслества своме потомству. Али нигде није одређено речено коме је управо краљ Милутин мислио оставити престо; да ли баш Стевану или коме од Стеванове деце. Ово је питање веома тешко решити, једно стога што о томе ништа не говори ниједан до данас познати извор, а друго саме ондашње политичке прилике у Србијн тако су нејасне и неодређене да се нп на основу њих нити што може одређено рећи нити као поуздано утврдити. Али поред свега тога, ја ћу о томе изнетиједну своју претпоставку, која је, и ако јој недостају непобитни докази ипак, бар се мепи сада чинп, врло вероватна. Али да, пре тога, споменем још нешто.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Председник београдске општине. Указом Његовог Величанства Краља од 28. овог месеца постављен је за председника београдске општине г. Никола И. Стаменковић, прОФесор Велике Школе. Преминуо. Велики пријатељ и добротвор српског народа, руски консул у Ми-

Из нанред наведеног причања у родослову о повратку Стеванову из Цариграда види се да је Стеван, по повратку, отишао у неки крај у Будиљу да тамо живи. Пошто су Немањићи у тој жупи имали својих сопствених имања, 1 по свој прилици добио па уживање једно од тих породичних имања. Ту је Стеван живео све до дана када му је јављено за смрт очеву. Тада је збацио повез са очију, објавио по краљевини да види врло добро и предузео краљевску власт у своје руке. 2 Овако је Стеван могао учинити у главном из два разлога; могло је бити да је Стеван као прави наследник просто сео на краљевски престо, баш као што му је отац желео; а могло је исто тако бити да је Стеван заузео престо и ако то у самој ствари није био његов, него можда његова сина Дугиана. (Наставиће се)

1 Види чланак Ст. Новаковића, Никољ-Пазар и Бихор-град, у „Годишњици" IV, стр. 325. 2 Дан., Животи краљева, стр., 170.; Цамбдак, у „Гласнику" XI (1859), стр. 64.; Буркард, у „Годпшњици" XIV (1895) стр. 25.