Београдске општинске новине

Бро ј 15

— 110 —

Год. XXI

При лрвој исплати општински ће суд предати г. Живковићу тапију од земљишта регулационог Фонда које му се додаје на њега пренесену без икаквих терета а г. Живковић ће такође при првој исплати предати општинској благајници на реверс, у коме ће се означити за колику је суму исплаћен, тапију од целокупног његовог земљишта, које му се експроприше, пренесену на регулациони фонд београдске општине без икаквих терета.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Примио дужност. Председник београдске општине г. Никола И. Стамековић, 10. ов. месеца сходно чл. 32. закона о устројству општина и општ. власти положио је заклетву на дужност лредседника београдске општине и исту примио. Пошто је г. Стаменковић положио заклетву и дужност председника општине примио отворио је одборску седницу следећим говором: „Госиодо одборници ! Одликован поверењем Његовог Величанства Краља, да заузмем председничко место у општини београдској, сматрам за дужност, да вам, пре него што раду приступимо, упутим ово неколико речи: Кад сам дао пристанак да напустим досадање поље рада на Великој Школи и да примим сасвим нову дужност — дужност председника општине престоничке, ја сам попустио захтеву и жељи како Краљевске Владе тако и многих грађана београдских. Вама је, господо, познато, да су у општини београдској већ више од 20 година на дневном реду тако названи велики радови општински, и да је до сада мали део тих радова приведен у дело. Ми сви и осећамо и видимо, да неизвођење тих радова штети не само угледу Престонице, него да застој у извођењу тих радова све јаче погоршава здравствене прилике у Београду и све јаче кочи развитак трговине и културног напретканаше вароши. Остављајући на страну узроке, са којих се ти радови нису извршили до сада у већој мери, дужност ми је истаћи, да ме је приволело примити се овога положаја то, што је од мене тражено да се заложим за извођење тих радова, и што ми је од Краљевске Владе обећана искрена потпора у свима питањима која се тичу напретка и угледа наше престонице, а поглавито у питањима за извођење поменутих радова. Осигурав потпору Краљевске Владе а уверен и у Вашу готовост да заједнички радимо на часној али и тешкој дужности око унапређења нашег лепог Београда, надам се, да ћу оправдати поверење које ми је поклоњено и да ћемо радећи заједнички, у што краћем року, испунити давно очекиване жеље наших суграђана у погледу извођења преко потребних установа за напредак наше вароши. То ће нам бити у толико лакше, што је за већи део радова доста утрвен пут, којим треба да идемо, и што је још пре 15 година састављен довољно детаљисан програм за извођење тих радоба. Колико је мени познато, ми нећемо морати много одступати од тога програма и стога сам уверен, да ћемо у најкраћем времену моћи приступити послу.

У нади да ће наш рад битп плодан и користан по нашу престоницу, ја отварам данашњи састанак." Постављен за судију. — г. Владимир Лацковић, кмет правник београдске општине и члан управе града Београда на расположењу постављен је прво за реФерента за државну трошарину а по том за судију првостепеног суда за вар. Београд.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске на основу наређења VII пуков. окр. команде од 24. марта т. г. Бр. 2984, саопштава ради знања грађанима београдским а нарочито онима, који коње држе, или су у обавези да их имају — следећу наредбу коЈа гласи: Наредба бр. 22 КОМАНДАНТА ДУНАВ. ДИВИЗ. ОБЛАСТИ 1 марта 1903 год., Београд I Командант VIII пуков. окр. команде актом Ј\2 2389 од 19. пр. месеца доставио ми је : да је Стеван Радојковић, кмет општине луговачке, среза подунавског окр. смедеревског, извршио пренос сточног пасоша без одобрења команданта пуков. округа тако: одобрио је обвезнику Милану Р. Петковићу да може продати свог коња који је жигосан са жигом „Е-н ". Из прибављених података види се: да је обвезник Милан продао коња Живку Милановићу, тежаку из Лугавчине и то 13. новембра 1901 године. Пренос пасоша истог дана је извршен. Узет на одговор по овоме признаје да му је позната забрана о продаји коња, а свој поступак правда тиме, што је неписмен и што не зна кадје тај пренос пасоша извршен; међутим утврђено је, да он са пасошима рукује лично и да их под кључем затворене држи. Оваквим својим поступком именовани кмет Стеван учинио је кривицу која је противна распису Господина Министра војног АРЈУ5 4101 од 8. августа 1901 год. а која је по закону кажњива, с тога га на оснону поменутог расписа и на основу чл. 72. одељка III. тач. 7. закона о „устројству војске" казним за сада првом мером са 100 дИнара у новцу у корист касе „Ремонтског Фонда" — препоручујући му, да ако подобну грешку учини, казнићу највећом мером казни. II Казну ову да командант одмах изврши, и о извршењима извести. III Наредба ова да се саопшти свима општинским властима а ове свима обвезнициманатериторији дунав. дивиз. области. Командант, почасни ађутант Њ. В. Краља пуковник Дим. НнколиБ с. р. Од суда општине београдске ОВБр. 1249, 19. марта 1903 г., Београд.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске на основу наређења VII пуков. окр. команде од 18. марта т. г. Бр. 3989, саопштава ради знања грађанима београдским а нарочито онима који коње држе, или су у обавези да их имају — следећу наредбу која гласи : Наредба бр. 26 КОМАНДАНТА ДУНАВ. ДИВИЗ. ОБЛАСТИ 18 марта 1903 год., Веоград I Командант VIII пуков. окр. команде актом М 8277 од 10. марта__ове године доставио ми је да је обвезник Станко Степановић, земљоделац из села Ћириковда среза и окр. пожаревачког, продао једног свог коња без дозволе команданта пуков. окр. команде, који је жигосан са жигом В и узет за коморџију за штаб VIII пука 1-ог позива. Узет на одговор по овоме признаје да је коња продао, а свој поступак правда тиме што га је морао продати да набави волове за орање, а кад му власт буде затражила коња, онда ће га он купити и што је мислио да за сада може овако да учини, јер је та наредба о забрани коња била за пр. годину. Из прибављених података види се: да је обвезник Станко продао свог коња 7. Фебруара тек. год. Милојку Петровићу и потурио свог сина Душана Станковића, да овај тражи одобрење од команданта нуков. окр., да може свога коња продати, који вели да није нигде уписат и жигосан је са „Т". Оваквим својим поступком обвезник Станко учинио је кривицу која је противна распису Господина Министра војног АР Ј\2 4101 од 8. августа 1901 год. и која је по закону кажњива; — па с тога га на основу поменутог расписа и на основу чл. 72. одељка III тач. 7. закона о „устројству војске" казним са 100 динара у новцу у корист касе „Ремонтског Фонда". II Казну ову да командант одмах изврши и о извршењу ме извести. III Наредба ова да се саопшти свима општинским властита а ове свима обвезницима на територији дунав. дивиз. области. Командант, почасни ађутант Њ. В. Краља пуковник Дим. НиколиБ с. р. Од суда београдске општине 17 марта 1903 год. ОВБр. 1030, Београд

0 Б Ј А В А Сходно чл. 114. правила за регрутовање и упис у позиве, а по предпису команданта VII пуковског округа Ј\з 2000 има се извршити саопштење расиореда и уииса свима обвезницима 1-ог, П-ог и Ш-ег позива народне војске из општине београдске, који припадају VII пуковском округу. Саопштење распореда и уписа извршиће се у здању општинског суда п о