Београдске општинске новине

Број 17

— 125 —

Год. XXI

плату учитеља-љица за ову годину; иредлог суда зареорганизацију општ. кривичног одељка ;модбе: Јевте Лаковића трг. за осдобођење од дужности поротника, Управе Позоришта за ослобођење плаћања таксе за воду, Влад. Миловановића за смањење закупне цене за општ. кућу у скадарској улици коју под закуп држи, Франца Рознера за повраћај трошарине, Љубом. Јовановића за осдобођење плаћања дуга од калдрме, Лепосаве Костић сестре пок. К. Арсенијевића б. кмета за помоћ од 150 динара, Косте Шонде трговца за ослобођење плаћања трошарине, Београдског Певачког Друштва за помоћ за прославу педесетогодишњице, и Друштва Милошевац да му се уступи беснлатно камен из Ташмајдана; и Подела вароши у димничарске рејоне, избор димничара и одређивање им рејона; одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Постављен за члана Управе града Београда. г. Драгутин Симић секретар Министарства унутрашњих дела на располоисењу и кмет правник београд. онштине Указом Његовог Величанства Краља од 22 ов. м. ностављен је за члана друге класе Управе Града Београда. Каналисање Београда. У прошлом броју нашега листа саонштили смо имена чланова комисије коју је општинеки одбор на предлог председника општине г. Стаменковића изабрао за припрему програма за израду пројекта за каналисање Београда. Сад смо у стању да известимо читаоце нашега лнста, да је ова комисија држала први свој састанак 21. ов. м. којом је приликом председник општине г. Стаменковић изнео на оцену комисији већ састављен пројект тога програма, који је раздат члановима комисије на проучење. Тај пројекат гласа: Програм заизраду пројекта за каналисање Београда. Пројектапту се ставља на расиоложење: 1. Карта околине Београда у размери 1: 25000 2. Прегледни план Београда у размери 1:4000 са изохипсама у размаку од 2 м. 3. Подаци о промени стања воде у Сави и Дунаву, граФијски представљени за последњих 11 година. 4. Подаци о јачини кише. 5. Подаци о јачини насељености. 6. Ситуациони план у размери 1: 2500 са висннским котама. 7. Сви досад израђени пројекти за каналисање Београда. Жзрада иројекта треба да обухвати: 1. Израдити пројекат за каналисање Београда тако, да се једном мрежом ка нала одводи и нечиста и метеорска вода. 2. У карти околине Београда у разм. 1: 25000 назначити сливове у самој вароши и њеној околини тако, да се види да ла и који сливови могу утицати на распоред и величину канала. Н.пр. слив мокролушки, билбилдерски, чубуре и т. д. описати у кратко сливове; израчунати њихову величину; определити који се сливови могу сматрати као независне површине и засебно се каналисати. 3. У ситуационом плану 1: 2500 на значити како главне тако и побочне канале

са одговарајућим дужинама, висинским котама, падом и димензијама; са назначењем места где се канали рачвају; где се спајају са кућним каналима; окна за силаз са стране и над теменом канала, испуст и т. д. Назначити висинску коту нечисте воде при нормалној количини и то еамо на главним тачкама појединих огранака. Дужине канала се имају рачунати од ушћа у Дунаво. 4. У другом ситуационом плану 1: 4000 означити мрежу канала и за сваки канал величину површине у арима, са које канал воду прима и одговарајућу количину воде. коју ће одводити. На свима важнијим тачкама главних канала уписати укупну дужину, површину и количину воде, како за нечисту воду тако и за дуготрајну кишу и за пљусак. 5. Израдити уздужне пресеке за све канале у размери 1:2500 за дужине и 1: 500 за васине. 6. Израдити табеларни преглед за сваки канал. У уздужном проФилу и у засебном табеларном прегледу назначити за сваки канал: површину слива, количину нечисте воде, воду кишницом разређену и вод/ за време пљускова са назначењем одговарајуће дубине те воде и назначењем падова. 7. За доњи савски и дунавски слив израдити одвојено одвођење метеорске воде а одвојено одвођење нечасте воде. У доњи савски слив обухватити и доњи град и покушати да ли ће бити рационално кроз доњи град спојитидоњи савски слив са доњим дунавским сливом и имати једну инсталацају за црпљење воде п то на дунавској страни. 8. Одвојено каналисати оне делове из којих се може гравитацијом вода одводити каналима, од делова из којих се то не може постићи. 9. За побочне канале са узаним пресеком избегавати јаке падове, како би се избегла мала дубина нечисте воде, али при свем том тежити да средња брзина нормалне количине нечисте воде не буде мања од 0.50 м. Главне канале по могућству полагати са јачим падом. 10. Избегавати спровођење дугачких канала кроз ненасељене улице. 11. За све шире улице од 16. м. у којима јежив саобраћај по могућству градити на свакој сграни засебан канал. 12. Горње почетнекрајеве каналатреба продужити до пресека са најближим побочним каналом и ту начинити окно за ревизију. 13. На каналима кроз које се не може пролазити, пројектовати окна за силаз свугди гди год се хмења правац у хорнзонталном и вертикалном смислу и то тако, да између два окна буде канал у правој линији. Иначе на сваки 80 до 120 м. пројектовати окна за ревизију. Тако назване оџаке за осветљење канала избегавати, јер је мала помоћ од њих. 14. Пресек мањих канала од 0.25 до 0.50 м. да буде округао, од каменастих цеви, а већи канали да буду зидани и овалног облика. За главне скупљаче могу се употребити и стињени облици. 15. Сливнике (решетке или окна за метеорску воду) пројектовати тако да блато с улице и предмети који пливдју, не могу доспети у канале. Воденим затвором спречити излаз гасова. У улицама са јаким падом поред решетке у олуку пројектовати и отворе са стране, осим тога извести

их у прелому. Размак сливника да буде 25 до 50 м. и то наизменично да се поставе. 16. За испирање предвидети аутоматско исиирање, које ће бити тако, да се два пут до четири пута дневно резервоар празни, а местимице да се у извесним размацима наместе вратаоца за испирање каналском водом. 17. Ради ветрења канала постарати се за нарочиту непосредну везу са спољним ваздухом изнад околних кућа и то где је год могуће да полази од темена канала. Главне везе кућних канала да су без водених затвора. Све вертикалне цеви у зградама да се продуже до изнад крова. Да би се спречио улаз гасова у одаје, треба испод сваког легена (Аиз^ива) имати водени затвор, а над сваким легеном водоводну славину. Излаз гасова на површину улица спречити. 18. Исушивање подземља,као и спуштање ниво-а подземне воде, где се јавља, може се већим делом постићи довољном дубином канала и кад се око канала наспе ситан шљунак или крупан песак, а где је јача навала подземне воде метнути нарочите цеви за дренажу. Увођење подземне воде у канале избегавати, јер ће се тиме повећати трошкови за издизање (црплење воде) а може се десиги (при јачим пљусковима) да вода из канала продре у подземне. С тога ту (подземну) воду засебно одвести у оближње реке или у исиуете и то само у темену иснусног канала. 19. При израчунавању димензија канала рачунати да максимална количина воде пролази, кад је канал до темена пун. 20. Ужи канали од 25 см. пречника да не буду и то само за кратке канале, иначе као минимум пречник важи 30 см. За канале веће од 50 см. узети као најмањи пресек 60| 110; исто тако и за веће дубине од 5 м. да канал не буде мањег пресека од 60110. 21. Градиво за канале кружнога пресека до 50 см. да буде од каменастих цеви. Зидани канали могу бити или од опеке или од ломљеног камена, али у оба случаја са дном од каменасте масе. Свод за зидане канале кружан или елиптичан. 22. Израдити типове за канале у улицама, где је стена. 23. Типове за укрштање са кабловима, са водоводним и другим подземним спроводницима. 24. Тачан (детаљисан) пројекат за изливе канала у Дунаво, као за изливе испуста у Саву. 25. Потпун пројекат за машинску инсталацију са опширнијим описом исте и са предрачуном. 26. Израдити типове за каналисање зграда и имања, која су у плацевима са нагибом од улице. 27. Канали да се изливају и то на граници атара београдског. 28. За израчунавање максиминалне количине метеорске воде, коју каналима треба одвести, узети висину кише од . . .. м.м. за пола сата. Време трајања најјачих пљускова највише 15 минута. На рачун упијања или испаравања одузети највише 15°/ 0 и то не подједнако за све канале. А утицај споријег дотицања воде узети у обзир само за главне канале и то с обзиром на дужину њихову и брзину воде у каналима у односу на време трајања пљуска.