Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕновин

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖ. I

ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ

Год. XXI. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

II I: II -V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 ,

НЕДЕЉА 20. ЈУЛА 1903

Број 32.

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЈ1АТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ

НЕПЛДБЕНА ПИОМА НЕ ПРИШАЈУ СЕ

Свима државним властима Краљевска Влада сматра за потребно да позна све представнике власти и све грађанв са својим погледима и начелима, која су сви државни органи, нарочито управне власти, по свом положају, дужни заступати. Она жели да одмах у почетку јасно и одређено пружи о томе обавештења и упуства, регпена да води најстрожијег рачуна како ће се ко од нацлежних чинилаца у држави придржавати тих упустава. Краљевска Влада најаре мора да обрати пажњу на одлучну решеност своју да у народу поврати јако поколебану веру у закон и законитост, и да свима грађанима обезбеди подједнако заштиту закона и њнховнх права. Жеља је владе да то буде једна од првпх одлика новога стања, које је и постало зато да се раскрсти с целим системом под којим није било ни слободе ни безбедности. Због тога се наређује свима представницима власти да у свакој прилици и свим својим ауторитетом настојавају да закони увек буду једино мерило за односе између власти и грађана, и да никакви други обзири не утичу на те односе. У том циљу, нарочито управне власти стараће се да у народу нестане оног неповерења, које се највише нрема полицијским властима створило с тога, што су закони у рукама управне власти, на жалост, били често моћан заклон да се према многим грађанима сриским у погледу политичких и грађанских слобода чине неправде и незаконитости. Те старе зле кавике и обичаји искључује ново стање, засновано на уставности, која не зна за неједнаку примену закона и не допушта никакав утицај власти на слободан глас српских грађана. Враћање вере у закон и законитост има да буде, на првом месту, ујемчавањем личне и имовне безбедности. Без личне и имовне безбедности и нема правне државе, без обзира на политичко уређење једне земље и на ступањ политичких слобода у њој. Поремећена и незаштићена лична и имовна безбедност не само што силно смета унутрашњем животу државном, него и дискредитује земљу на страни и штеги њене најважније економскеи трговинске интересе. Грађани српски треба да осете у новом стању да над безбедношћу њихових личности и имовине бди поуздана и поштена рука управне власти, стран свет треба да се увери, да у Србији може без икаквих опасноети ангажовати и своје капитале и свој рад. Дасетај задатакпостигне,управне

власти дужне су уложити сав труд. Дужносги, које оне у томе правцу имају, треба испуњавати шго потпуније и што свесније. У осталом, рад управних власти сад ће бити много лакши, јер оне неће имати да се баве пословима, који су им до сада били без мало главни и једини, а који се не могу ни замислити у једној уређеној и уставној земљи. Управне власти неће имати више да се занимају ни партијским политичким задацима као до сад. Краљевска Влада, као што је у име њено изјавио и Министар Председник пред Народном Скупштином, жели да у сваком погледу осигура потпуну слободу избора и народних посланика и општинских часника. Управне власти дужне су својски помоћи да се искупи та реч владе, коју налаже сам дух уставноста. Остајући увек у границама закона, чувајући ауторитет власти и најсавесније вршећи дужности законима одређене, полицијски органи не смеју се мешати у изборе. Вирачи не треба да осете никакав, ни најмањи, утицај власти, нити је властима допуштено спречавати бирача у потпуно слободном опредељивању за кога ће дати свој глас. Пошто Србија сад улази у период праве уставности и парламентарности, Народна Скупштина, која се има изабрати по Уставу од 5. јуна 1903., треба да буде чист и слободан израз народне воље, правог народног расположења. Да би се то народно расположење у истини маниФестовало на изборима народних посланика и општинских часника, потребно је да свест грађанска сузбија сваки утицај код оних који би, у заблуди о правом значењу уставности — која се не може ни замислити без потпуне слободе опредељивања на изборима — хтели претњама да онемогуће слободу гласа свој их противника. Властима пак ставља се у дужност да ту слободу свакога заштите. Краљевска Влада не може пропустити а да у овом упуту не сврати пажЕву на још једну врло важну ствар, на једаннедуг Србијин. И сада се где где догађа те се име Његовог Величанства Краља употребљава у политичкој агитацији. Зна се и сувише до каквих се размера раније у том погледу ишло и како је стајао владалац, као неодговорни ауторитег, само због тога што је у нашем јавном животу сваки час било потрзано име Краљево. С тога је влада решена да сваку такву појаву најенергичније сузбије. Злоупотреба Краљевог имена и ауторитета у политичким радњама, то је заборављање дужног поштовања и обзира према носиоцу Краљевске власти, као неодговорном чиниоцу

државном и представнику свнх Срба у Краљевини Србији, васоко уздигнутом над свим полигичким правцима и струјама у нашој Огаџбини. Њзгово Величанство Краљ желећи искрено да помогне да се утврди уставност, хоће да за све своје поданике сачува подједнаку владалачку наклоност. Ишосећи овако своје погледе на основна начела која треба да в.тадају у нашој унутрашњој полигици, Краљевска Влада захтева од свих представника државне власги, а у првом реду од представника управне власги, да их се они тачно придржавају. 3. јула 1903. год. у Београду. Лредседник Министарског Савета, Ј. Ђ. Авакомовић с. р. Шинистар сиољних иослова, Љубомир Каљевић с. р. Министар војни, Јјенерал, Јов. Атанацковић с. р. Министар народне иривреде, Ђорђе А. Генчић с. р. Министар грађевина, иуковник, Алекс. Машин с. р. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Протић с. р. Министар иравде, Љубомир Живковић с. р. Министар иросвете и црквених иослова, Љуб. Стојановић с. р. Министар финансија, Д-р В. С. Вељковић с. р.

РЕДОВНИ САСТАНАК 4. јула 1903 г. Преде^давао иредседник општине г. Никола И. Стаменконић. Од одборника били: гг. Урош Благојевић, Лазар М. Матаћ, Богоје Јовановић, Д. Ђ. Миловановић, А. Шток, Св. Јинковнћ, Мих. М. Ђорђевик, Никола И. Дамитријовић, Јован Смедеревац, Љуба Дојчиноваћ, М. Штрбић, Ј. Костантиновић, К. Теодосијевић, Дамњан Стојковић, Р. Драговић, М. 0. Нетровић, Др. М. Леко, М. А. Иавловић, Т. Цинцар-Јанковик ж Пегар Новаковић. Деловођ, Мих. М. Марјановић I Прочитан је занисник одлука седнице држане двадесет седмог јуна тек. годипе и примљен без измена. II Одборник г. Тома Цгтцар-ЈанковиЛ, из заинсник а прошдог еастанка види, да је г. министар унутр. дела задржао од извршења одборскуодлуку којом је одређена киријаза запремање столовима општ. тротоара идаје одбор решио, да се противу тога решења г. министра изјави