Београдске општинске новине

Бр ој 35

— 206 —

Год. XXI

л ио иријему се иродавцима одмах исплаћује. Цене су за сада према квалитету и то: За сено по 4 до 5 пара дин. кило. „ сламу „ 1& 3 „ „ „ Ово се јавл,а интересованима ради знаша. АБр. 5419, Од суда општине београдске, 25 јула 1903 год. Београд.

0 Б Ј А В А За ову и идућу годину, општина београдска набавиће: 107940 кила зоби (овса) за храну коња. Зоб мора бити чиста и једра без прашине или уродице, не сме бити плесњива или брандирана ; Набавка се има испоручити у партијама најмање по јадан вагон месечно, до нове хране. Позивају се извознвци и лиФеранти, да суду општинском до 21. овог месеца пошаљу цене по којој би се цримили ове набавке. ЛиФерант коме се ова набавка иступи, дужан је кад му се решење о том саоп шти, да положи 1000 динара на име кауције каси општинској. Ближа извешћа и услови могу се видети у економском одељењу општине. АБр. 5419. Од суда онштине београдске 10 августа 1903 год. Београд.

0 Б Ј А В А Суд београдске онштине овим објављује, да је решењем својим од данашњега АБр. 4990 определио следеће: Дрварски трговци из Београда могу своје лађе са дрвима истоваривати на обали трго дана. а по том их дизати ; у противном т.ј. ако их после три дана не дигну плаћа ће дуплу кирију прописану за запремање земљишта. Дрварски трговци са стране могу своје лађе са дрвима истоваривати на савску обалу од купатила Нестора Димптријевића ка жељезничком мосту, ту их метрити и држати иет дана и по истеку пет дана дизати; у противном т.ј. ако их после пет дана не дигну нлаћа ће дуплу кирију прописану за запремање земљишта. Од суда београдске општине 28 маја 1903 год. АБр. 4990, Београд.

Н А Р Е Д Б А Решењем општинског одбора од 10 јануара т. год. АБр. 266, концесија за чишћење нужника и помијара за годину 1903-ћу, 1904-ту и 1905 ту уступљена је Димитрију Стојановићу, под условима, у којима су прописане санитетско-полицијске мере. Ово решење одобрио је г. министар унутр. дела у смислу чл. 152. зак. о општинама, и исто је постало извршно и према осгалим концесионарима. Према томе, нико други нема права обављати овај посао сем поменутог концесионара. С тога суд општине београдске у интересу здравља београдског становништва

а на основу чл. 89, 92 и 93 тач. 1-ве зак. о ошптинама и §. 326 крив. закона са допуном од 13 маја 1902 год. наређује: Да у реону и атару општине београдске, нико не сме износиги нужничку нечистоћу, сем концесионара Димитрија Стојановића. Ко противу ове наредбе буде поступио биће кажњен са 50 до 150 динара новчане казне, у корист ошптинске касе. Од суда општине београдске 18 Фебруара 1903 год. АБр. 1721, Београд.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

НА КОСОВУ СА ШАРА ПО КОСОВУ НА ЗВЕЧАН И8 ПУТНИХ БЕЛЕЖАКА ИВАНА ИВАНИБА Путоиис има ове одељке: I. од Качаника ка Ситници. — II. Ферпзовић и околина. — III. Пз Феризовића поред Ситнице у Линљане. — IV. Липљане. Сгара Улнијана. — V. По косовским селима у околина Липљана. — VI. У Грачаници и околини јој. — VII. Приштина, околина и Лаб. VIII. На косовском бојишту. — IX. У Самодрежу и у Вучитрн. — X. Митроваца, Звечан, Колашин и Соколица. XI. Додатак (народно песништво и језик); — Статистика становника и школа на Косову). Књига износи 12 ттампаних табака, посвећенаје сенипок. Митрополита рашко-призренског Дионисија Петровкћа, чија је слпка у књизи. Цена је 1*50 динар. Књижарима је рабат 33 1 Д%. Добија се у свнма књижарама у Србији и у Београду, Кн јосцима и код продаваца (колпортера). Издавачи и главни продавци Милан Арсенијевић и Комп. Београд

Под насловом СРБИ И БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ ПОДИТИЧКО-ДИШОМАТСКА СТУДИЈА намеран сам да на српски издам моју студију, која је Јунија ове године изашла на Француски уз „ЕтнограФСку карту срнских земаља", у издању проФ. г. М. Андоновића (дворска књижара г. Мите Стајића, цена 6 динара). Сваки мислени Србин зна да ми сада преживљујемо најсудбоносније дане по цело српско племе, па дакле п по опстанак саме наше Краљевине. Док су Бугари и Грпи, па чак и Румуни (да не помињемо даље!) годинама ревносно радили на пропагандисању својих политичких идеала и пред Европом бранили своје тежње, па у најновије доба истнм путем пошли и Арбанаси, — дотле ми Срби, нарочнто из Краљевине, огрезосмо у нашим међусобним зађевицама, идући тако на руку напшм непријатељима.... Ми немадосмо времена за наше традиционалне и животне више идеале за које се залагаше и обесмртише наши нешколовани дедови, а имадосмо и сувише за ситничарење т- ј. проводећи га у недотупавном псбивању способности и вредности свију и свакога који је из „противног" табора или недовољно „протежиран", одржавајући тако само ниску и

осветничку борбу. Са таквог саможивог рада само за себе и истичући само себе и своје, дотерасмо и до неминовног резултата: наша народност и држава и ми сами дођосмо готово до ивице пропасти.... После нашег Л. Маринковића падају и руски конзули и небројене српске жртве; у срцу некадање слободне Србије, почињу се развијати бугарске заставе, а у меморандуму ? који је вазална Бугарска ових дана упутила Великим Силама, она истиче само бугарски елеменат у неослобођеном делу балканске Турске! Знајући од каквог утицаја може бити представка и одбрана наших праведних државно-националних захтева на дипломатскоме језику, ја сам то већ учинио у два маха засебним издањима: сада у Београду, а 1901. године у Паризу под насловом Краљевина Србија, студија из Дипломатске историје и Међународног права. Што се могло учинити, учинио сам; јамачно би се дало и више и боље учинити, када би наши прво позвани Фактори боље схватили свој положај, одазивали се позиву на унутарњем и спољнем раду, и били сложни бар у питању државног угледа и опстанка.... Именована студија у срнском издању биће подељена у шест главних одељака, с овим називима: ГеограФија балканског полуострва, ЕтнограФија балканског полуострва, Поводом изопачених предеоних назива, Тежње балканских народа, Српска домовина, 0 решењу Балканског Питања. У доба када сваког часа може планути цео Балкан, овакова студија, која систематски и истинито у кратко износи политичко-дипломатски положај наш и наших суседа на Балкану, — не може бити на одмет ни једном правом Србину. С тога сам се и решио да издам ово дело, а пошто до данас нисам био срећан познати ни једног родољуба који би новчано хтео помоћи издавање овог дела (а коме бих се знао одужити) те допринео да оно што више и лакше допре у све наше крајеве и где се српски осећа, — принуђен сам: ослонити се једино на претплату. Па како ће од претплатничког одзива зависити издање, то овим: молим све родољубе и пријател>е овог дела, а нарочито своје другове и познанике, да се претплате и искрено заузму да што пре и што више прикупе претплатника. Прикупљени новац треба послати најдаље до 25. Септембра, а да бих знао колико примерака треба оштампати, молим да ми се пошаље списак претплатника најдаље до 10, Септембра ове године. Дело би изнело најмање 15 штампаних табака велике осмине, а изашло би у почетку Октобра ове године. Али, ако би пре краја Августа добио бар 500 претплатника, онда би дело изашло много раније. Само за претплатнике цена је 2'50 дин. Скупљачима поред захвалности и 10%, у књигама или у новцу. 10. Августа Ј 903. године. Београд. Д-р Вој. В. РашиЈт секретар министарства Финансија (ЈБубићска улица број 12).