Београдске општинске новине
Год. XXI
- 216 —
Број 37
6. Ако ти се дете није сачувало, него добије ватруттину, гушобољу и бљуваље, ти га тог часа положи у постељу, а сву другу децу одмах одвој од њега. Ако ти који рођак нема деце, ти твоју здраву децу пошљи у његову кућу. Ако немаш такве родбине, одвој децу у другу собу. Главом се не шалн и не пуштај да ти се здрава деца мешају са болееним. Ни туђу децу не пуштај болеснику, да се болест не пренесе и у друге куће. Тако чувај болесника докле год не оздрави. 7. Болесника нека ти гледа само једна жена. И ти и сва друга чељад, не одлазите к њему. Та жена нека се не меша са здравом децом, нека се држи чисто, нека пре јела добро пере руке. 8. Болесно дете држи у соби најмање месец дана — докле год не пређе перутање коже. За све то вреке пази добро на ово: И болесника п постељу, и собу држи чисто. Његовом чашом, кашиком и осталим посуђем нека се осим њега нико други не служи. Његове прљаве пекшире, кошуље и друго рубље не мешај са осталим рубљем, него одма потопи у бакрач и метни на ватру да ври најмање по сахата, па после опери сапуном. Кад болесника нусти ватруштина, држи га топло, да не назебе. Храни га само млеком. Друга ће му храна шкодити. Кад му се кожа почне перутати, ти га сваки дан намажн чистим салом или павлаком. 9. Кад се кожа исперута и кад дете оздрави, немој га нипошто пуштати међу осталу децу. Прво уради ово:
Све његово рубље, одело и постељске хаљине потопи у бакрач н метни на ватру, да ври најмање пола сахата. После све .испери саауном. Дете окупај двапут у топлој води и добро опери сапуном, па му онда обуци све чисто. Тек тада пусти га међу другу децу. Собу окречи, а патос, врата и другу дрвенарију премажи гусгим кречом, па кад се исуше, изрибај цеђем. Кад све то урадиш, отвори на соби врата и прозоре, па неи стоје отворени 24 сахата. 10. Ако нећеш да доживиш жалост, ти нас добро слушај. Послушај ово и себе и деце твоје и твојих пријатеља ради. А добро упамти још ово; Чим ти се дете разболи, одмах позови лекара у помоћ. Само њега слушај! Бабе не слушај! Лист I 1903 Друштво за чување народног здравља.
0 Б Ј А Б А На основу решења Господина Министра војног од 31 пр. мес. ЕП№ 4902, при команди дунавске дивизиске области на дан 17 септембра ове год. у канцеларији интендантуре држаће се I вапредна лицитација за набавку потребне количине меса за гарнизон београдски и топчидерски од 8—12 сахати пре подне. Који би се ове лиљерације хтели примити нека поменутог дана у одређено време дођу на лицитацију. На молбу команде дунавске дпвизиске области од 1. септем. ове године Е№ 4834 суд београдске ошпгине јавља ово грађанству ради знања. Од суда београдске општине 3. септембра 1903. г. Бзоград, АБр. 83 44.
II
Срем под Бугарском, Угарском и Византијом. [Од 827. до 1073. године]
Срем под бугарском влашћу (од год. 827. до 927.) Као што смо видели у прошлом одсеку, 827. год. дошао је Срем под бугарску власт. Да у кратко прегледамо прошлост ових нових сремскпх завојевача. Поменули смо да је у обарској војсци, која је у VI веку нападала на Балканско полуострво, било и Бугара. Бугари су огранак велике турске народносне гране. Један њихов део био је остао на Болзи, а други се помакао на запад, и бпо под обарском влашћу. Поменули смо, да се њихов „хан" (владар) Курт, у договору са царем Ираклијем, одметнуо и ослободио обарске власти. После смрти Куртове био је бугарски хан Исперих (или Аспарух), под којим Бугари прелазе Дунав и продиру преко Балкана до Тракије, робећи уз пут Словене и пленећи византинске градове. Бугари тада наместе свој главни стан на реци Какчији пред Балканом и одатле северо-источно све до Црног Мора. То је био номадски и војнички народ, који је и привредно и друштвено био много заостао
0 Г Л А С У дане 14, 15, 16 и 17 септембра ове године обавиће се у Нишу панађур, на коме ће се продавати: сгока, производи сточарски као и производи пољске привреде ("земљораднички, шумарски, воћарски, пчеларски ит.д.) а сем тога пиће и храна људска и сточна. Други предмети трговања забрањени су, а тако исто забрањене су панораме, циркуси, комедије, вртешке, разне вештачке продукције, бацање новаца у спто, бацање предмета на ножеве, транго-Франго ит.д. На молбу суда општине нишке од 26 августа, ов. год. БЈУ2— 3742, објављује се ово грађансгву београдском ради знања. Од београд. општине 30 августа 1903, АБр. 8236, Београд.
О Г Л А С Као сваке, тако и ове године држаће се у вароши Смедереву на „царини" тродневни панађур о „Малој Госпојини" на дан 8, 9 и 10 Септембра, на коме ће се поред крупне и сигне стоке продавати још и свн ово-земаљски производи законом дозвољени. У Смедереву постоји жељезничка, па робродска, поштанско-телеграфска и теле Фонска станица. Ово се јавља трговачком сталежу као и свима осгалим којих се тиче ради знања и управљања. Од стране суда општине смедеревске 11 Августа 1903. год. Бр. 367, Смедерево.
од Словена, који су имали напредну пољску привреду. 1 Бугари су били Визаптији погибнији од Словена, .јер поред тога што су јој били близу, код њих није било оног словенског сепаратизма, но су напротив имали врло јаку војничку дисциплину н „као што су Бугари били пре војска но народ, тако је и њихова земља још дуго после личила на војнички стан." 2 Бугари на скоро иочну са словенским присталицама боље иостунати. Тако су већ под Испериховим наследником Тервелом и
византиски цар НпћиФор спреми се добро и продре са својом војском у Бугарску. Крум је морао да одступи пред НићиФором који је неколико дана пустошио Бугарску. Међутим Крум затвори НићиФоровој војсци све излазе и нападне на њу, те је сву уништи, па погуби и самога НпћиФора, из чије су му сребром оковане лобање (као нехара) наздравл:>али на гозбама словенски кнежеви. 1 У византијској се царевини све више у ово доба ширило растројство, па ипак Крум понуди цару Михаилу I. мир, ну овај га одбије. До новог судара дође 813. год.,
пословима.
словенски кнежеви са својим Словенима К ада Грци буду опет побеђени, те то даде почелп учествовати у бугареким походима, повода Круму да науми освојити Цариград. те тако ночели дадобијају удела у државним Цариград је био јако утврђен и Крум се најзад остави опсаде Цариграда, пошто му нови цар Лав IV обећа данак. 2 Друге године опет се Крум спремао да освоји Цариград али га у томе спречи изненадна смрт (814. г.).
Средином VIII века п у Бугарској се, као п у суседној Византији, -изроде свађе око престола. Од тога времена често су се на бугарском престолу мењалп ханови. Готово свн су они ратовали са Византијом, али с нроменљивом ратном срећом. У ночетку IX века јавља се у Бугарској као хан одважпи Ерум , који понови у много јачој мери нападе на Византију. Године 809. освоји Крум Средац и носече мноштво околних становништва. Тадашњи
1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Иот. Срп. Нар., св. I, отр. 121.—123. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. I, стр. 125.
Наставиће се —
1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II, стр. 5. 2 ЈћШет.
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОШИТИНСКОГ СУДА
Влаеннк ОПШТ11НА БЕОГРАДСКА
Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЋ, кмет беогр. општине Делиградска бр. 22. Штамиарнја Д. Димитријевнћа, Иван-бегова у з. бр. 1