Београдске општинске новине

Број 39

— 222 —

Год. XXI

XI Председник извештава одбор, да су Миркопић н Лучић, дрвари, када ии је саопштена одлука одборска, којом је усвојено мишљење одборске секције за набавку дрва, изјавили да су они у понуди својој од 7 ов. мес. назначили, да могу лиФеровати дрва растова помешана са церовим, а никако само растова, с тога су молшга, да одбор према оваквој њихоаој изјави и ранијој понуди донесе своје решење. Да је ова њахова изјава изнета секцији за економат и да је секција изјавила мишљење, да сеова накнадна изјава Мирковића и Лучића прими и да се потребна количина дрва набави по понуђеној цени и то по.та букових I класе а другу половину церових и растових I кдасе помешаних, затим је прочитана понуда Васе Николића, овд. дрвара АБр. 7804, кој јм нуди I класу букових дрва по цену од 1 куб. метра данара 7'70 и облице мегпане букове и растове II класе од 1 куб. мет. 7*25 динара. Одборник г. Раденко ДраговиЛ налази, да Мирковић и Дучић, нису учинили понуду по условнма, у којима се тражи да буду половина дрва букових а подовина граничевих, док они нуде подовину букових а другу половину растових помешаних са церовим. Налази да треба усвојити доцнију понуду Васе Николића, пошто нуди дрва јевтинија тим пре, што су дрва из Србије набављена. А ако одбор усвоји понуду Мирковића и Лучића, онда да у усдове уђе и то, да лиФерована дрва морају бити у цепаницама. Одборник г. Светозар ЈанковиИ изјављује, да је секција за економат, у којој је он члан, узела у оцену обадве понуде, па је нашла да је повољнија и јеФТинија Мирковића и Лучића, па ју је зато и предложида. По саслушању ових одборника и одборника г. г. Манојда Кдидиса, Томе Цинцар-Јанковића, Јована Смедеревца, Уроша Благојевића и Михаила Ђорђевића, — одбор је са 17 противу 3 (противу гласали одборници г. г. Раденко Драговић, Михаило М. Ђорђевић и Љуба Дојчиновић; уздржао се од гдасања г. Тома ЦинцарПОДЛИСТАК ИСТОРИЈА СРЕША написао МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видоеданском на,градом Београдске Оиштине од 15. јуна 1899. год.) (наставак) У исто време папа их посвети за јепископе. Међу тим Кирило умре (869. год.), а кад у ово време стигоше и посланици панонског краља Коцеља ради истог посла, којим се Методије бавио, обдови папа стару сирмиску архијепископију, под коју потпадну сви Словени на средњем Дунаву. Првим сирмиским архијенископом поста сам Методије 870. год., који одмах дође у Панонију на своју дужност. 1 0 самом седшнту обновљене сирмиске архијепископије да наведемо Рачково мишљење, који вели: „Да столица старе метрополије панонске бјеше стародревни Срием (т.ј. Сирмија) знамо за извесно. А где бјеше сиедо ускрижене (ускрснуте) панонске метрополије? Слава и сјајност Сриема бијаше

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар.. св. II., стр. 67.

Јанковић, раније изашли из борске седнице г. г. Михаило Штрбић и Адолф Шток) решио: Да се усвоји мшпљење секције и да се за огрев општинских одељења и основних школа набаве 2800 куб. метара дрва од Мирковића и Лучића, по понуђеној цени и то 1400 куб. мет. букових дрва I класе по седам динара и седамдесет пет пара динарских од кубног метра и 1400 кубних метара церових помешаних са растовим дрвима I класе по седам динара и седамдесет пара динарских од кубног метра. Дрва да не смеју бити чворновата или у пањевима, већ све цепанице тачно по прописаним условима са њиховим нревозом и слагањем где општина буде одредила. Да се за набаву дрва за идућу годину држи лицитације с пролећа.

РЕДОВНИ САСТАНАК 2 Септембра 1903 г. Председовао председник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били г. г. Јов. Максииовић, Урош Благојевић, Петар Новаковић, А Ј. Аксентијевић, Д. Ђ. Миловановић, Мидош Валожић, Милов. Миленковић, Дим. Наумовић, Св. Јанковић, Дамњан Стојковић, Бг. Јован Ђурић, Д. Тадић, С. Азријел, М. Штрбић, М. Капетановић, Лавар М. Матић, К. Теодосијевић, М. 0. Петровић, Др. М. Радовановић, Сг. Јован Данић, К. Н. Лазаревић, Р. Драговић, М. Клидис, Тома Цинцар-Јанковић. Деловођ, Марко Н. Новаковић. I Прочитан је записник одлука седнице од 20 ов. м. Одборник Раденко ДраговиЛ нримећује, да је погрешно уведено у записнику, да је он предлагао да се дрва набављају за општину која се диФерују из Србије, јер је то предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, а није ни казао, да се дрка набављају из радње Васе Виколића, већ само да се општина тачно придржава усдова. По саелушању тога, — одбор је примио прочитани записник са овом допуном одлуке Бр. 521 седнице од 20 ов. мес. коју је тражио одборник г. Раденко Драговић. се до душе заклонила, откада у њем бјеснијаше суровост аварска; али га шгје нипошто нестало из повјеснице, која нам га , нарочито год. 758. спомиње, те опет 895. Али град Срием определити за сиедо (т.ј. седиште) паноискому митрополиту непушћа страном, то што неимамо никаква хисторичкога доказа; а страном, што у оно време Срием (870. г.) са истоименнм пређелом бјеше у руках Бугаров (касније Рачки не мисли овако), који не стоји у никаквом савезу са панонском метрополијом, паче они тражаху најприје у Риму, те управ тада у Цариграду независну цркву. Ваљда из овога разлога Блумбергер није тражио у Сриему сиедо панонске метрополије, већ негђе близу Сриема у пређелу међ Дунавом, Дравом и Савом, негде у данашњој славонској крајини." Даље износи разлоге противу места, која неки иисци узимају за седиште обновљене сирмиске архијепископије, и најзад вели : „нећемо се упуштати у некорисне сањарије и Имамо исповедити, да не знамо, које мјесто бејаше опредиељено за столицу панонске бискуније; већ да Метод своје бискупско деловање започе у доњој Панонији јамачно у Салавари, код панонскога кнеза Коцеља. 1 Године 867. одржан је по сазиву патријарха Фотија, познати васељенски сабор 1 I)]'. Гг. КасМ, Лаек ј <1је1оуапје 8т. СугШа 1 МеЉоДа, стр. 262.—263.

II По прочитању акта иследних власти АБр. 8135, 7812, 7825, 7906, 8032, 7941, 7687, 8090, 8087, 8151, 8237, 7871, 7813, 8031, 8091, 8157, 8156, 8238, 8290, 7814, и 8239, којима се траже уверења о владању и имовном сташу извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: ЈозеФина Леохи, служавка, Јелена ж. Светозара ЈГакића, Фијакеристе, Драго Нешковић, б. чувар, Војислав Ђорђевић, каФ., Флора Пушкан, Петар Михајиловић, столар, Светислав Ђорђевић, каФ., Божидар Миленаовић, молерски калФа, Богоје Ристић, б. шегрт, Станоје Караклајић, опанчарски калФа, Љубомир Благојевић, — калаба, Јоваи Петровић, — шобота, Драгиша Вељковић, — Глишица, Љубомир Радовановић, цалака и Миладин Н. — Мајданац — коц кари; да је доброг владања и сиромашног имовног стања Никола Томић, продавац новина; да су доброг владања и средњег имовног стања Драгомир Арамбашић, чиновник Извозне Банке, Петар Павловић, књиговезац, Радован Фихиповић, марвени трговац, Антоније Глигоровић, предузимач, Андрија Деретић, каФ., Аћвм Бошковић, каФ., Мата Милојевић, бак.; да су доброг владања и доброг имовног стања Сима Лазаревић, бакалин и ЈБубомир Бојовпћ, новинар. III Председник извештава одбор, да је одбор у седници својој од 20 ов. мес, издао увереље, да му је непозната Катица Месаровнћ, бабица, да је она поднела молбу којом моли одбор да јој изда друго уверење, пошто њу познају одборници г. г. Богоје Јовановић и Коста Лазаревић. По саслушању тога, — одбор је изјавио: Да је Катица Месаровић, овд. бабица, доброг владања и средњег имовног стања. IV Председник износи одбору на мишљење модбе Милеве жене Петра Митића, земљоделца, у Цариграду, који осуди латинско учење хришћанске вере, а папу Николу збаци. А кад папа не хте да да на захтев Борисов Бугарској архијепископа, измири се Борис са Византијом, отера латинско свештенетво, па подложи бугарску цркву Цариграду (год. 870.), добивши ЈосиФа за архијепископа бугарског. 1 Из Паноније утицао је Методијев рад и на земљу срнског жупана Мутимира. Није било могућно да се она тежња за словенском књигом, која ју је привлачила из Паноније и Велике Моравске у Чешку, Пољску и најзад у Русију, не појави у блиском панонском суеедству преко Саве у држави српског жунана Мутимира. 2 Неки хрватски писци (н.нр. С. Љубић) веле, да је Срем у другој половини IX века припадао Хрватима и то доказују листином Трпимировом од год. 852., где се вели о спљетској ахријепископији „Сјпае гае1гороНз издпе а <Ј праш Вапи1)Н е! репе рег 1о1ит ге^пит Сгоа1:1ае", т.ј. да се пружала од обале Дунава и даље кроз целу државу Хрватеку. Међу тим и сам Рачки вели: „Г)оу1е 81 је 8р1је1$ка теЈгороКја рп8Уаја1а ргауо; а је с!а К ^а опс1је 1 угзПа, пе гиа

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар.,. св. II,, стр. 70. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. II., стр. 80.