Београдске општинске новине

1 () /i. а л. i

Број 41

X По прочитању модбе Једисавете Манаковић, општ. бабице, АБр. 7660 ; — одбор је решио: Одобрава се молиљи двадесет дана одсустваод дужности, зарад наведене цељи ; које ће јој се рачунати од дана када га буде употребила. У дужности да је заступа општ. бабица г-ђа Ана Кодаровека. XI По ирочитању молбе д-р Светозара Марвовића општ. лекара АБр. 5423, да му се накнади осам динара, колико је дао за Фпјакер вршећи пелцовање деце на топчидерском брду, — от;бор је решно : Да се ова молба д-р Ов. Марковића, одбаци, пошто општина није са молиоцем уговорила да му у оваквим случајевима даје општ. кола или у недостатку истих накнађује издатке, које на то учини. XII По прочитању модбе Вула Бојовића АБр. 7533, одбор је решио: Да се молиоцу Војовићу врати из прихода трошарипског за ову годину тридесет девет динара п 75 пара дин. колпко је платио трошарине на ломничку воду, пошто је доказао да је исту воду извезао ван трошаринског реона. XIII По прочитању молбе Мих. Косовљанина АБр. 6439 и 7165, одбор је решио : Да се молиоцу Косовљанину врати из трошаринеког прихода за ову годину по молби АБр. 6469 шесет четири динара и 25 пара а по молби АБр. 7165 седамдесет четири динара и 75 пара дин. колико је платио трошарине на увезено пиво, пошто је доказано да је исто пиво извезао ван трошаринског реона. е!: 8ал пт Дшаоз" 1 (тј. и станују Угри преко Дунава у земљи Моравској, а тако исто и с друге стране, између Дунава и Саве). Овде се јамачно увиђа да област „]п<;ег Бапиђјт е! 8а\ г ит" не мо>|;е друга бити до Срем, јер само Срем лежи између Дунава и Саве. Сима Љубић труди се да друкчије протумачи јасне Константинове речи, те узима да оно „т1ег БалиђЈит е! 8ауит" значи „средином Дунава и Саве" и тврди да се ово тиче области око горње Саве у Крањској, 2 што му и Рачки одбацује као неосновано. 3 Поред казивања Кост. Порфирогенита и хроничари не само у XI веку но и у X веку помињу Срем као саставни део угарске државе. Да видимо у кратко, ко су били ови нови сремски господари. Угри (Маџари) били су народ финског народносног стабла. Они су се у почетку IX века кренули из свога досадашњег боравишта (око средњег Урала) ка југозападу и населили се у област између Дона и Дњепра. Одавде су их Печенези потисли на запад, те се Угри тада обретоше у старом 1 С01184. Р ог Љ јтојј ., ГЈе ас1тш. иирег., 177. 2 Ка<1, к&. XI.III.. стр. 146. 3 КаД, књ. 1јУ!., стр. 120. — Рачки је раније држао да је у време Конст. Порфирог. Срем био у хрватској власти: „...Хрвати становаху у његово (т.ј. Константиново) доба у посавској Панонији и Сријему, где их Дунав делио с једне стране од Маџара, с друге од Бугара" (Осјепа 1«апјШ јгуога, стр. 26.

— 235

XIV По прочитању молбе Глише Андрејевића АБр. 8163, — одбор је решио : Да се молиоцу Андрејевићу врати из трошаринског прихода за ову годину пет стотина седамдесет два динара и 40 пара дин. колико је платио трошарине на увезену маст, пошто је доказао да је исту маст извезао ван трошаринског реона. XV По прочитању модбе Гдише Аадрејевића АБр. 8164, — одбор је решпо : Да се молиоцу А.ндрејевићу врати из трошаринског прихода за ову годи^у сто један динар и 55 иара, колико је платио трошариие на увезену минералну воду, пошто је доказао да је исту извезао ван трошаринског реона. XVI По прочита^ молбе Манојла С. Торбице, АБр. 7815, — одбор је решио : Да се молиоцу Торбици врати из трошаринског прихода за ову годину седамстотина седамнасст динара и 25 пара дин., колико је » платио трошарине на увезено пиво, пошто је доказао да је исто пиво извезао ван трошаринског реона. XVII По прочитању молбе друштва „Милошевац" АБр. 8362, да се земунским пиљарицама, које долазе на Падилудску пијацу не наилаћује такса тржишна од стране општине, — одбор је решио: Да се ова молба ^руштва „Милошевац" одбаци, пошто би бнло тешко вршити контролу да од стране тах пиљарипа не буде злоупотреба и што ни друштву за улепшавање Врачара није ова концесија чиљена, XVIII По ирочитању модбе Антона Фича, АБр. 8342, одбор је решио: бугарском иасељу „Углу" (између реке Дњестра и Дунава. 1 Поменули смо раније, како их је цар Лав позвао у помоћ противу Бугара, са којима су имали неколико бојева, док се нису најзад населили око Тисе и средњег Дунава (795. г.) а одмах друге године одузели Бугарима све области са северне стране (т.ј. леве обале) Дунава. У исто време немачки краљ АрнулФ, да би лакше одбранио Панонију коју је одузео од Белике Моравске, повери је на управу посавском кнезу Браславу, западном сремском суседу. 3 Угри су тада упадали у суседне области и страшно их пустошили. Око 900. године у целој Панонији, услед упада угарскпх, не беше више ни једне цркве. 3 Свакако су Угри крајем IX и у почетку X века понекад упадали ради пљачке и у Срем, ма да је био у бугарској власти. Без сумње привлачила је богата сремска зем.ља и њих као толике разне освајаче пре њих. Ну и доцније, кад су Угри освојили Срем јамачно су га бар у прво време пленили. 4 Касније су Угри и у Срему као и 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист., II, 88. 2 Љ. Ковачевић и Љ. ЈовановиК, Ист. Срп. Нар. II. 91. 3 ЈШ. 4 Угарски и неки немачки писци тврде, да Угри, противно обичају других номадских народа, нису пустошили покорену земљу коју су аа насеље изабрали. Угри би, по тим писцима, освајали при својим походима градове и утврђења задовољавајући се само признавањем њихове власти од стране нобећених народа, а за верност само

Год. XXI

Да се Фабрици содне воде Антона Фича уетупи вода из новог водовода, пошто је ова Фабрика везана са новим водоводом још 1896 године, с тим да п> трошњу воде плаћа према правилима и да је ошптина власна у свако доба обуставити издавање воде истој Фабрици кад то потрошња воде у вароши захтевала буде. XIX По прочитању модбе Прометне Банке АБр. 5391 да се нлац, па коме је њена нарна стругара, у погледу наплате трошарине, огласи за ванреонски, пошто јеиначе издвојен кланичпом пругом, — одбор је решио: Да одборека секција за трошарину даде своје мишљење по овој молби па предлог изнеее одбору на коначно решење. XX По прочитању модбе Диматрија Соколовића АБр. 5899, — одбор је решио : Да се молиоцу накнади седамдесет динара, за колико је према извешћу стручне комисије ГБр. 2204, оштећена му кућа изливом воде из ошптинског водовода због поквареиог водомера. Издатак овај да се учини на терет ошнт. готовине, по добивеном за то надлежном одобрењу. XXI По прочитању молбе Алексе Бибе, АБр. 8562, да се његозом пмању арондише земљиште регулацшшог ®онда у Дубровачкој улици, путем споразума пошто изабрати процениоцп ноће да се куну, •— одбор је решпо : Да ужи одбор, у који да уђу одборници г. г. Јован Смедеревац, Тома Цинцар-Јанковић и Јанаћ Константиновић, ступе у ближи споразум и погодбу са г. Алексом Бибом о уступању му земљншта регулационог Фонда, о коме је реч, но с тим да ће погодба вредпти када је општинскн одбор одобри.

у другим областима завели у неколико Феудално уређење, које је у недостатку јаке централне власти, могло становништву да пружи у неколико личну и имовну безбедност. За време док су Угри владали у Срему имали су (око 960. год.) сукоб и с нашим кнезом Чаславом. Од 955. год., када су Угри претрпели пораз у Немачкој, оставе они западне европске зем.ље и управе све своје нападе на Балканско полуострво. Овамо су их из равнога Срема воднли природни и за њихове коњаничке чете згодни путеви, долином река Босне и Мораве до средине овог полуострва. — Наставиће се —

таоце узимаху. Према томе веле: „ЛаввеШе 8сМскаа1 тсгсгЗеп \Vо111 аисћ сИе НгтГвсЛеп 0>-?х<'Ла/1еп 11аћеп." Нуи сами признају, да су Угри иза границе области, коју су аа своју отаџбину сматрали, радили са свим друкчије. Беху ту пустошеља и пљачкања „иасћ АгЈ (Јег Ниппеп ипс1 Ауагеп". Међу тим „Ше 8ауе егкапп^еп а1е а4е1;8 а1в Ше Сггепсе Шгез Оећ1е4е8" и према томе Срем као не би био од Маџара цустошен, у што ми не можемо потпунце да верујемо, бар за прво време угарсог додира са Сремом, јер они нису имали у њему своја насеља, па да га штеде, но су га сматрали само као своју подвлашћену област.