Београдске општинске новине

Год. XXI

— 258 —

Број 45

К 0 Н К У Р с У општини београдској упражљено је место Управника трошарине. Плата Управннку трошарине одређена је за ову годину у 4080 динара с правом на тантијему према члану 35 уредбе од 19. дедембра 1901 године АВр. 12092, а за идуће године плата и тантијема одређиваће му се општинским буџетом. Управник трошарине може бити само онај, који испуњава ове погодбе: а., да је рођен или прирођен Србин; б., да је потпуно здрав; в., да је школски образован, т.ј. да је изучио правни или који други Факултет, или административну или трговачку школу (академију) ила какву другу стручну школу било код нас или на страни и да за то има уредна документа; г., да је био државни или оппгтински службеник и да је као такав провео у активној државној или општинској служби најмање 5 година; д., да је као државни или општински службеник признат као енергичан. Тако исто могу конкурисати и они, који су најмање 5 година били службеници на угледном положају код каквих домаћих новчаних завода, индустријских и акдионарских предузећа или су њима самостално управљали, а уз то да имају и погодбе из тачке а, б и в. Који буде изабран за уоравника трошарине мора приликом пријема дужности положити општинској каси кауцију у 8000 динара, које може бити у готовом новцу, српским државним хартијама од вредности или интабулацији на I степен на непокретно имање у Београду које треба да има двоструку вредност кауције у коју се залаже, а да су зграде, које на истом постоје, осигуране од пожара. Рок за пријаву је до 15. новембра т. г. закључно.

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША напиоао МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском на,градом Београдске Оиштине од 15. јуна 1899. год.) (наставак) Међутим ови сремски господари биће свакако од грчке а не од словенске владалачке породице. Око год. 1223. имала је велики део Срема у својим рукама Маргарета, удовица византинског цара Исака Ангела а сестра угарског краља Андрије II. Она је држала Баноштор, Петроварадин и друга сремска места („са81хит Келгесит 1о1о согш*а1;и, Уаго<1 ^иодие Регћеп Сатапз^е!; ХИгеп^). И Јован Ангел, који се код Крчелића помиње 1242. год. као Воттиа 8угт1ае, био је син Маргаретин, те је као рођак угарског краља Беле IV задржао у наслеђе нека од оних Феудалних добара, која је имала његова мати. Овај Јован Ангел, како се вели, био је у прво време и католички владика у Срему, па је на предлог калочког архијепискона

Још ближа обавештења могу се добити у ошптинском суду. Позивају се они који имају услове за ово место да општинском суду у стављеном року поднесу пријаве са документима. Од суда београдске општине 16- октобра 1903 Београд, АБр. 10.001.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 7 Октобра 1903 г. Ппедсрдавзо цредссдник београд''ке ошптине г. Коста Д. Гдавинаћ. Од одборника били: г. г. Р. Дпаговић, Ни<. И. Дииитријевлћ.ДамњанСтојковић, ЈанаК Констангинов<К, К. Теодосијевић, Иетар Новаковић, М. О. ПетровиЦ Тома Цинцар-Јанковић, Д. Б Миловановић, Л. Н. Кромановић, Богој.- Јовановић, Мих. М. Ђорђевић, Живојин М. Перић, Ст в. М. В>'селиновић, Милан Димаћ, Мил ш Валожић, Б С. Живковић, М Клидис, Др. М. Радован вић, Д. Т .даћ, Урош Благојевић, Лчвар М. Млтић, А. Ј. Дксенгијевић. ДеловоЈ), Марко Новаковић. — Свршетак IV По прочптању молбе Марј <на Вујовика, цртача, — одбор јо решио: Одобрава се молиопу двадесет дана осуства зарад наведене цељи, које ће му се рачунати од дана када га буде уп» требио. V По прочитању молбе Прометне Банке, ла им се доаусти, да можо известаи лео вод' вод них цеви стру1 аре положити на опгатинском зомљишту и прочитању решења суда АКр, 9133, — одбор је решио: Одобрава се Прометној Банци да може положиги водовне цеви на општинском з<\мљишту, но с тим, да када општина буде чинила упутребу то а земљишта, а буду јој на сметњи ове цеви, да је дужна Прометна Банка уклонити их о своме трошку. VI По прочитању молбе одбора ђачке трнезе^ АБр. 9424, да се за ђачку трпезу не напдаћује трошарина на маст, — одбор је решио: 1227. г. искључен из кат. цркве, што није хтео да иде противу босанских шизматика. Јован није добио сва добра своје матере, јер је Бела IV нека од ових поклонио 1237. г. манастиру цистерцитском у Вкурду. Кад је краљ Бела држао 1242. год. сабор у Вировитици, да се са најодличнијим својим великашима носаветује о припремама за отпор евентуалним поновним нападима татарским, налазимо на том сабору и Јована Ангела, рођака краљева „и господара сремског и жупана бачког". Када је Јован Ангел ускоро умро (1247. г.), тада Бела IV понова придружи Срем ка осталим земљама угарске круне, разделивши га у поджупаније, над којима је постављао по једног жупана поред других чиновника. Тако Крчелић помиње (стр. 204.) неког Угрина као жупана сремског („сотеа 8н - пиеп818", в. ВаИћ. КегсзеИсћ, Ое ге^тв Ба1т., СгоаИае, 81ауотае по4Шае р1аеПтхпагез). На с. и. од бановине Босне оснује краљ Бела 1247. год. бановину Мачву (у дан. с. з. Србији), којој је вите пута припадао Срем, као и области Браничево и Кучево у Подунављу. Под Белом IV биле су дакле ове српске земље под угарском влашћу: Срем, Мачва и Босна а и Хум је неко време признавао угарску духовну власт. 1 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. I, стр. 90.

Да се ова молба ђачке трпезе одбаци, пошто одбор нема ослонца у закону, да може ослобођавати од трошарине предмете подложне трошарини. VII По прочитању зимњи распореда вожње безименог друштва трамваја града Београда и примедбама надзорне комисије за трамваје и осветлење ОТБр. 235, а на предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, — одбор је са 12 нротив 11 (против иредлога Цчнцар Јанковића, гласали одборници: Раденко Драговић, Дамњан Стојковић, Јанаћ Константановић, Коста Теодосијевић, Петар Новаковић, Милан Петровић, Дим. Миловановић, Мих. Ђорђевић, Манојло Клидис, Бг. Милан 1'адовановић и Димитрије Тадић,) — решио: Да се усвпје примедбе надзорне комисије, које гласе: Прво да нов распоред зимње вожње треба да' важи тек од 1 новембра а не од 15 октобра. Друго да се овакав какав је предложен не треба ни да усвоји него да буде овако: 1, Линија Еалимегдан — Теразије — Славије: пол >зак од Теразија у пба пракцл у 6 сат 1 и 15 минута изјутра, а после сваких 6 минута. Последњи воз од обе крајње тачке у 9 са1и и УО минута у вече. 2, Јеразије — Ново гробље: тмааак, од Теразија и < д нпво1 гробља у 6 сати и 15 минута д<» 9 сати и 15 минута у вече од нопог гробља и до 9 сати и 35 минута од Теранија. 3 Душанова — Тркалиште: полазак од гркалишт ! у 7 сати и 15 минута. а оа, Душанове у 6 сати и 35 минута изјутра; послс сваких 10 минута. Последњи воз од од Тркалиш га у 9 сати и 15 минута. а од Душаново у 9 сати и 35 минута. 4, Теразије — Тоичидер: полазак од Теразија у 6 сии и 15 минута, а од Т'»п-

Бела је имао дуже нремена борбу и са Чесима. Год. 1260. била је угарска војска потучена код Кресенбруна одчешког краља Отокара. И у овим као и у ранијим ратовима Срби су се храбро борили уз Угре, што доказује ј дно писмо краља Отокара упућено пани Александру IV. Као уздарје за заслуге ко.је беху учннили Срби, многе српске старешине добише земље од краља Беле IV. Али ти дарови била су готово једина доброчинства што их Срби добише од угарских краљева. Српска оданост ист. православној цркви одбијала је од њих увек Угре, који као католици због вере нису Србе радо гледали. 1 Б. Срем под влашћу српског нраља Драгутина (од 1282.-1316. год.). Српски краљ Драгутин (1276.—1281), чија је кратка влада била слаба и неуспешна, одрече се крајем 1281. г. престола и предаде га своме млађем брату, енергичнијем Милутииу. Годину дана пре тога (1280.) угарски краљ Владислав IV (1272 до 1290.) постави над обема босанским бановинама и мачванском трећом за војводкињу своју матер Јелисавету, давти јој

1 Е. Пико, Срби у Угарској, прев. Др. Ст. Павдовића, стр. 26—27.