Београдске општинске новине

Број 45

— 260 —

Год. XXI

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 15. Октобра 1903 г. Председавао председаик београдске општине г. Коста Д. Главинић Од одб<|рника бжли: г. г. Тоддр Мијаиловић, Д. Тадић, А. Ј. Аксевтијевић, М. 0. Петровић, Јаиак Константиновић, Урош Благојевић, Јов. МакеимовиК, Тома Циндар-Јанковнћ, Дим. Ш јм вић, А. Шток, Д Т>. Миловановић, Св. Јавковић, Вог .је Јовановић, ЈБуба Дојчиновић, Мих. М. "Борђевић, Дамњан Стојковић, Никода И. Димитријевмћ, Јов. Смедеревац, Сг М. Весединовћ, Милан Днмић, Лазар М. Матић, Петар Новаковић, Др. М. Радовановић, М. Клидис, Р. Драговић, К. Н. Лазаревић. Дедовођ, Марко Н. Новаковић. I Прочитан је запнсник оддуке седниде држане 7 ов. мес. и примљен без измена. II По ирочитању акта изледних власти АБр. 9762, 9650, 9649, 9733, 9716, 9901, 9900, 9908, 9698, 9823, 9833, 9824, 9804, 9686, 9685, 9683, 9734, 9897, 9870, 9822, којима се траже уверења 0 владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: Да су му непознати: Васа Живковић, дуванџија; Михаило СтеФановић, калФа, Божидар Томић, радник, Мигар Јокановић, б. благајник, Павле Ђорђевић, шпедите}>, Радован Радојчић, ковачки момак, Лепо сава ж. Стевана Ђорђевића, књигов., Наталија Живковић, овд., Трајко Урошевић, разносач, Сима Перчић, служигељ, Петар Крстић, таљигаш, Благо|е Ристић, шегрт, Новица Лазаревић, помоћ., Јеврем Лацковић, архивар; да су доброг владања, и доброг имовног стања: Сима Лазаревић, бакалин, Петар Никетић, учитељ у пензији, А.ксентије Голубовић, кравар, Благоје Илић, трг. дрварски, Иван Павловић, кројач; да су доброг владања и средњег имовн г стања: Божидар Арсић, служитељ, Сав,1 Недељковић, пекар ; да су доброг владањ I и сиротног стања Петар Д. Јовановић, трг. агент и РаФаило Пијаде. III По прочитању акта команде полиц. ж -ндармерије АБр. 9761, којим се тражи уверење о у ово доба имати у неколико утицаја и на Срем. Још је Стеван, нрви краљ српски, закључио трговачки уговор са Дубровчанима, који су доцније владаоци об нављали. Краљ Урош, ма да је имао сукоба са Дубровчанима, ипак је обновио с њима трговачки уговор, по ком су Дубровчани могли ићи по свој ерпској држави и носити своју робу. Када је Срем за Драгутина дошао под српску власт, Дубровчани из српских земаља проширише и у Срем своју трговину. 1 Драгутин, сремски краљ, био је у пријатељским односима и са млетачком републиком, Свога старијега сина Владислава оженио је ћерком једног угледног млетачког патриција. Млетачки су трговци имали знатне привилегије у сремској краљевини, у коју су долазили или преко Босне или преко Хрватске и Славоније, идући старим римским путем, којијеишао од Аквилије и пролазио поред Сирмије водећи даље на Сингидунум. Као и сви српски краљеви и Драгутин је био побожан, ширио и штитио нравославље у својој држави. Пошто је у Срему за време Драгутиново православна вера постала државном, то је без сумње у то време православље знатно раширено у Срему. Нарочито почевши од XII века у Срему се

1 Еп§е1, Сгевс1псћ4е (1. Рге1а1 Ка§иаа, стр. 215.

владању Жавадина Маринковића сдуге, — одбор је изјавио: Да му је непознат Живадин Маринковић, слуга. IV Председник износи одбору на мишљење молбе : Миливоја М. Мељковића, стодара, Станке Чумићке, удове, Живка Ђорђевића, воскара, Михаила Благојевића, инжињера, и Анке Трајковић, удове, — који моле да им се изда уверење о породичном односу. По саслушању тих молби Ст. Бр. 4251, 4293, 4292, 4291, 4290, 4315, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може дати уверење о породичном односу. V По прочатању писма Безименог друштва Трамваји града Београда ОТБр. 257, као одговор на писмо суда ОТБр. 246, којим је извоштено о стању нове трамв. пруге Коларац — Тркалиште како 1а је комисија константовада и но нрочитању швешћа комдсије за нреглед и нријсм ове пру1в и миа1Љ(ња надзорне комисије ТОБр. 283, оабор је ре.иио: Да се ново саграђена пруга Коларац — Тркалиште привремено прими и да се дозволи друштву да на исгој посгави саобраћај с услово«, да у року од месец да,на доведе у ред пропусте по плану који му да оишт. суд и подигне чекаоницу т илану који ће иодне^и суду на одобрсњ« и да до прног Фе 'рулра идуће 1904 I од. постуии у свему по нримедбама к мис >,јским изложеним у пиому суда од 9 нв. м. ОТБ|>. 246, чему ће се суд >в. рнти н[»еко пдређсне комисиЈе коју ће оо истгку окога рока за то образонати. Извешће 1е комисије да се изнесе одбору ради ре ШгЊ-4 о дсфинитивном пријему пруге Колај ^ац — Т }(Калиште. VI П прочитању писма Безименог др\ штва Трамвлји града Б- о^рада ОТБр. 255, као одго-

српско, иа дакле и православно, становништво све више умвожавало. 1 Драгутин је место старе сирмиске еиископије основао мачванску епископију. Садашње мачванско село Бискупље м<>ждаје по народном предању траг од те еписко пије, коју је Драгутин основао. 2 3'">ог своје превелике побожности краљ Драгутин гонио је ревносно патаренске ј ретике, које је имао у делу Босне, к<>ји је био у његовој власти. 3 Иалазе се по сланице римског иане од 1291. год. по којима папа прима краља Драгутина иод заштиту Св. Петра због одлучног гоњења патарена од стране Драгутинове. 4 Изгледа да и прво заснивање манастира у Фрушкој Гори пада у Драгутиново доба, јер по једном народном нредању Драгутин би основао манастир Бешеново, и украсио га према тадашњој вилантинској уметности. У опште источно правоглавна вера знатно је напредовала у Срему за владе српског краља Драгутина. Православна црква у Срему до овога доба при1 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 20. 3 Љ. Ковачевић, Предаваља из Српске Историје на Вел. Шкоди (нештампано). 3 Паш до.маћи извор вели о томе за Драгутина „отк то№ ко зшл№ косккнсћне многи« отк шретикћ окрлти кк. кироУј' хрнстиганскоук) и крксти НХК" (Данпчић, Животи краљева, стр. 41 ј. 4 У. К1ајс, Р оу . Воапе, стр. 22.

вор на писмо суда од 9 ов. мес. ОТБр. 244, по предмету утврђеног зимњег реда в жње и извешћа надзорне комисије ТОБр. 281, — одбор је решио: Да зимњи ред вожње буде по распореду који је друштво предложило до првог јануара 190-четврте године, а од 1 јануара 1904 по распореду који је утврдио општински одб >р у седници својој од 7 ов. мес. Зимњи распоред има ночети од 1 новембра ов. год., но с тим да се на прузи Коларац — Тркалиште саобраћа сваких 14 минута. VII По прочитању нисма Безименог друштва Трамваји града Београда ОТБр. 256, и мишљења надзорне к мисије ТОБр. 282, по предмету утврђења тариФе на пруш Коларац — Тркалишге — одбор је решио : Да тариФа на прузи Коларац — Тркалиште буде пет пара од особе. VIII Председник извештава одбор да се у кући б. I укои. друштва с улице Макензијеве налази интернат нроФесора Зделар.ч; како је ту кућу кунила опшгина и сви су изгледи ^а ћо продаја посгати ИЈвршна, то је г. Зделар молно да се благовремено извосги може ли у тој згради и даље остати, ношго оншгини то оделење гдеје смешген ингерн.гг нећо за (а 1а биги потребно, већ само оно одељ< ње с улице Авалске. По сасд«шлн>у тога одбор је решио: Овлашћ)је се оиштински суд да кућу I укопног друштва коју је општина куиила, ако прода)а извршном постане, с лица улице Макснзијеве, изда под закуп проФссору г. Зделару за интернаг за време од ирвог новемора ов. год. до првог маја идуће године по месечну цену коју је нлаћао до сада Уирави Фондова, с тим, да му општински суд, ако на овом земљишту — буде нодизао школску зграду пре истска закупа, може исти отказати на два мссеца раније.

падала је већином под власт београдског епископа, а с >да под краљем Драгутином први пут православна црква у Срему припада под власт српске пећске архиепископије, доцније натријаршије. 1 Кад је у Угарској умро краљ Владислав IV дошао је на владу његов рођак, краљ Андрија III Млечанин (1290—1301 г.), који је имао да се бори са анжујском династијом из Неапоља, која је била у сродству са арпадск м дипастијом и према томе претендовала на угарску круну, уз помагање римског папе. Смрћу краља Авдрије (1301. г.) изумире угарска династија Арпадовића и долази авжујска од које је први краљ Еарло Роберт (1301.—1304.). Сремски краљ Драгутин ма да је био и са аижујским династијом у сродству као да није био наклоњен овој аижујској династији онако, како је био изумрлој арпадској, са којом се био ородио. У борби између Андрије III и Аил?ујаца, не зна се поуздано којој је страни помагао, док се за његова сина Бладислава зна да је био ревностан присталица Анжујаца, који му још 1292. г. дадоше повељу поклањајући му „(ЈисаШт 8с1ауотае." И Анжујац краљ Карло Роберт имао је борбе са новим претендентима, најпре Већеславом. чешким краљем а за тим са баварским војводом Ото-

1 НићиФор Дучић, Ист. срп. прав. дркве, стр. 262