Београдске општинске новине
Број 46
— 268
Год. XXI
шељу калдрмисаља позоришне улице, с тим, да овај посао изради према јединачним ценама у одобреном предрачуну са попустом од један и по од сто од истих јединачних цена, а према Фактички израђеном послу и под осталим условима изложеним у његовој понуди.
НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА наставак (5') Дом за нахочад у Бечу II дом за нахочад је хумана установа, која краси све престонице европске. То је једна од најблагороднијих установа, прима у се на издржавање децу у најранијем добу, када их мајка из нужде или од беса од себе одбацује, или их која девојка због лажнога стида, који влада нашим веком, не сме да призна за своје чедо, не сме да назове својим дететом онај део свога тела, који је носила тако дуго под својим појасом. С друге стране тај свет, коме је досуђено, да подмлађава наше покољење, поред овакве установе, неће више долазити на мисао да плод свој убија, трује или га пре времена на свет доноси, те ту у најроснијем добу умире и страда. Међу тим наш Београд и у том правцу почиње личити на велику варош; скоро сваке недеље читамо по дневним листовима о нађеној нахочади, статистика нам показује велики број побачаја и мртворођене деце, број за који се у опште дозна, док је број свих побачаја далеко већи, ,јер га кријући раде и звани и незвани и лекари и бабице и све амамџике, трљачице и масерке. За то је нашем Београду преко цотребна ова установа, и ми можемо само пожелети, да се што пре оствари. градове у Срему (као : Куниник, Земун, Митровица, Сланкамен), јер Костантин Философ вели за Стевана „гегдл н многјгл отк 01/Т4р1.СКк111ХК СТрЛНк Б^зетв д <1р01;<1НН <ш Кј (м8, гр^дм оуко ткр-кдмш". 1 Када се деснот Стеван обезбедио од Угара овим уговором и када се измирио с Турцима почео је да уређује своју државу. Он подиже и утврди Београд и у њ пренесе своју престоницу из Крушевца. Београд је све више напредовао, тако, да ускоро предузе ону важност, коју је у овом крају имала дотле Митровица, која је, као што смо споменули, 1396. г. од Турака спаљена а њено становништво расељено. За владе Жигмундове имали су доста велику власт и утицај поједини великаши и обласни управници. У ово време Сремом су управљали кнезови Илочки. Године 1410 спомињу се браћа Ладислав и Емерих Илочки (с1е Пј1ак; АУуЈак), синови Вартоломеја, као банови мачвански. Ладислављев син Никола истиче се доцније међу првим великашима у Угарској. 2 Год. 1411. ратовао је Жигмундо противу босанског краља Стевана Остоје, и нрема уговору деспот Стеван му је тада помагао за што је добио град Сребрницу.
1 Гдасник, XIII. стр. 11. 2 V. КШс Р оу. Н гу. III, 143.
Бечки дом за нахочад установно је још умни аустријски цар Јосиф II. Онда је створена и порођајна клиника, која је служила с једне стране сиротињи, да се може у чисто породити, а с друге стране је то била школа за изучавање бабица. У прво време ове две установе биле су под једном управом и једним статутом, а у почетку биле су нераздвојене и попуњавале су једна другу. Данас им је заједничка управа само но Форми, клиника је у општој државној болници а дом у првобитној згради на алзерштрасе. Неколико година већ се говори и предлаже, да се ово две установе у Бечу са свим одвоје једна од друге, са засебном управом п статутом. Сироте жене, удате, удовице и девојке примају се пред крај седмог месеца трудноће на порођајну клинику, са погодбом, да служе изучавању и практицирању лекара и бабица. Оне су ту породе, проведу ту и бабиње, па се оида с клинике селе у дом, где су безилатне дојкиње својој рођеној деци за одређено време од 4 месеца. Ако им дете пре тога рока умре, постају онда дојкиње туђој деци, чија је мајка непозпата, или им је умрла или оболела. Ако је која мајка здраваи пуна млека, прима на своја прса двоје деце. За дојење туђег детета, или јошједног детета, дојкиња се нарочито награђује. Међутим богатије особе, које су вољне плаћати 4 или 8 круна дневно, могу ући на порођајну клинику у ма које доба трудноће. Оне могу остати са именима и спољним изгледом са свим у тајности, само су дужне у затвореном писму болничкоме шефу предати своје право име, веру и тачну адресу. Ово је потребно на случај смрти, а ако порођај прође без такве последице, добива болесница своје писмо неотворено натраг, и има право само још 6 недеља да остане на клиници. После порођаја мајка или носи дете са собом, или га предаје дому за нахочад, који о детету Тиме је Жигмунд успео, да носеје раздор између босанског краља и деспота српског. 1 На годину дана пре своје смрти дође деспот Стеван са својим сестрићем Ђурђем у Угарску, краљу Жигмунду, с киме учини нов уговор по ком су опе земље, које је Жигмундо дао Стеваиу 1403. год. имале после смрти Стеванове да припадну његову сестрићу Ђурђу. Деспот Стеван Лазаревић умре 1427. год. а наследи га деспот Ђурајј БранковиЛ, (1427—1456). Ђурађ је задржао оне градове у Срему, које је и његов ујак, деспот Стеван имао као Феуд. Тако налазимо у Ђурђевим рукама Ћуииново, Митровицу, Сланкамен и Земун, као и још нека места ван Срема. Међу тим Мачву с Београдом није Ђурађ дуго задржао, јер их Угри по допуштењу Ђурђеву заузму, да би из Београда боље бранили Угарску од Турака. 2 У Угарској власти остао је Београд све до 1521. г., дакле скоро сто година, те је за то време у неколико штитио Среми јужну Угарску од унада турских. Деспот Ђурађ био је способан владалац, али су биле мучне прилике у којима је владао. Он је био доста мудар, али —
1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист., књ. II, стр. 22. 2 Ил. Руварац исправио је наше иеторике, који оу до сада узимали, да је деспот Ђурађ уступио Угрима Мачву с Београдом у замепу за градове у Срему иУгарској. (В. Руварчев Стари Сданкамен, отр. 13.).
води бригу само до свршетка његове десете године. У овом последњем случају мајка мора да изађе на среду са именом и називом домовине, што унрава одржава у тајности по својим књигама. 0 имену очевом не сме се иитати ни једна особа. За примање једног дедета у дом за нахочад потребна су ова писмена: 1, доказ, којој општини и покрајини припада мајка, па према томе и дете; 2, крштеница детиња; ако није још ни у једној вери крштено, крштава се у вери мајке своје; и 3, ако се жели, да дете стално остане у дому, мора се доказати ванбрачно рођење детиње. Према овоме, деца се примају у дом или стално (за све време од 10 година), или на скраЛени рок. За ово неговање или се 1г,лаЛа,, или је безилатно. Стално и бесплатно примају се: 1, сва ванбрачна деца, чије су мајке биле примљење на клинику, и тамо служиле изучавању бабица и лекара ; 2, сва ванбрачна деца, чије су мајке истина примљене на клинику, али које су се морале због других болести преселити на друга одељења, где их је и порођај стигао, и 3, изузетним допуштењем земаљскога одбора сва ванбрачна деца оних матера, које су биле изненађене порођајем, или се пак докаже, да су биле памерне да дођу на клинику, па им та намера би спречена али ие њиховом погрешком. Стално и платежно примају се сва ванбрачна деца оних матера, које су своје време провеле на клиници у тајности, или она, која су и доцније предата дому са плаћеним свим трошковима око неге детиње. Ове мајке могу узети децу своју из дома, кад год хоће, али ако им деца умру, враћа им се непотрошени нлаћени трошак. За неговање близанаца наравно је и такса двострука. На скраћени рок и нлатежно примају се она ванбрачна деца, која после порођаја матера им, остаје у дому на трошак по-
како је сам у разговору са Јованом Канистраном лепо казао — „среће није имао". 1 Ђурађ је спадао и међу богатије тадашње владаоце. То се види и из споменика по великим сумама, којима је он у разним приликама располагао. Због турског упада, који се изврши још у почетку Ђурђеве владе један део народа српског поче се псељавати у јужну Угарску тражећи тамо склоништа од Турака. И Ђурађ је доста помагао ово исељавање Срба, насељавајући Србима места која је имао у Угарској па и у Срему. Нарочито је доцније сремска места умножавао, напуштајући поступно она која је имао ван Срема. 2 Ђурађ је давао дубровачким трговцима повластице, иа су дубровачки трговци прелазили ради трговине иу Срем, где их виђамо и касније, све до пропасти Дубровника (услед земљотреса од 1667. год.). За време Ђурђево држан је у Срему (ваљда у ком од његових места) сабор, који је 1 Кад је Ђурађ дошао у Беч 1455. г. да тражи помоћ против Турака тада га је чувени католички проповедник Капистран наговарао да пређе у католичку веру но Хурађ му је одговорио: „Ја сам ево већ 90 г. проживео и ваљда сам био веран закону мојих предака. Народ мој верује да сам мудар ма да среће немам. А ти сад тражиш од мене да учиним нешто по чему би народ мој помислити могао, да сам у старости памећу пОмео ! Та волим и у беди умрети, него да веру мојих отаца напустим! (в. опширније у изврсном делу Чед. Мијатовића, Ђурађ Бранковић, II, стр. 249. 2 Ст. Новаковић, Последљи Бранковићи, стр. 51.