Београдске општинске новине

Год. XXI

— 274 —

Број 47

Немају право гласања на општиноком збору: 1, којн су осуђени због злочинства док не поврате грађанску част; 2, који су осуђени на затвор са губитком грађанске части за време док им је она пресудом одузета; 3, који се налазе под ислеђељем за дела по 1 и 2 наведена; 4, који се налазе под стециштем док се оно са њиховог имања не скине; 5, који су под старатељством; 6, који су под полициским надзором; 7, који нису платили свој порез и прирез за прошлу годину (чл. 32. зак. о општинама). Збор ће се држати ј згради општииоког суда Узуи Миркова улица бр. 1. Збор се отвара ј 8 часова ире подне, а бирачи могу долазити на збор од 8 часова пре додне па до 12 у подне и од 2 часа па до 5 часова по подне, у које Ке време гласачки одбор, ма да сви бирачи нису довали, наредити да се затвори двориште зграде општинског суда и да се неиуштају на гласање који после долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли а још нису гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гласање свршено. У емислу ч.1. 181. закона о општинама садашњи одбор београдске општине изабрао је за председника гласачког одбора овога збора одборника г. Манојла Клидиса а за чланове истог одбора грађане г. г. Димитрија Ђорђевића, Саву Раденковића, Тошу Ђурића и Саву Константиновића, трговце; а њима за заменике г. Михаила Илића, Витомира Симића, Милана Јечменицу и Косту Глишића, трговце. Извештавајући о овоме београдске грађане, Суд београдске општине позива их да на овај збор дођу и употребе своја грађанска права. Од суда београцске општине 6 новембра 1903 го/џаге АБр. 10737, Београд. Председник београдске општине Жосша 2. ЗлабиниМ с. р. Деловођ, Марпо Ж. 3€о6апо6иЛ е. р.

ПОДЛИСТАК ИСТОРИЈА СРЕША НАПИОДО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ Овај је рад награ^ен са 400 дин., ирвом видовданском наградом Београдске Оиштине од 15. јуна 189.9. год.Ј (НАСТАВАК) Још 1468. год. видимо да деспот Вук ратује уз краља Матију иротиву Турака. У ово су доба Турци чешће упадали у Срем и Славонију, нарочито од кад освојише Босну те пленише и пустогаише поља ивинограде сремске и славонске. Год. 1469. продре велика турска војска (махом коњица) у Срем и Славонију, али се у овим крајевима мало задржа, јер се овде Срби навикнути на те изненадне нападе, јуначки од њих бранише, те Турци окрену на запад, у немачке области, одакле без икаква отпора изведоше до 30.000 робља. 1 Змај деспот Вук одликовао се особито у војни противу Турака 1476. године. Како је тада Београд био у угарским рукама подигну Турци на Сави нов град Заслон (Шабац), да би одатле бранилиовај 1 Ст. Новаковић, Последњи Брашсовићи стр. 58.

крај и лакше прелазили у Угарску, варочито у Срем и Славонију. Краљ Матија са деспотом Вуком и 10.000 војника унути се на Шабац и освоји га. 1 Тада се краљ Матија врати у Будим а војска под Змај деспотом Вуком пође да освоји Смедерево око кога направи утврђења. Цело лето водила се борба око Смедерева, 3 а крајем те (1476.) године Турци изненада са 40.000 војника ударе на деспота Бука и растерају му војску. Од тада упади турски у угарске земље беху још чешћи. У брзо деспот Бук удари (год. 1479.) на Босну и потуче Турке близу Травника продревши чак до Брхбосне (дан. Сарајева). Услед своје велике храбрости и заслуга деспот Бук је добијао од угарског краља многа добра и изван Срема. Тако из његова писма од 1478. год. видимо да мује припадала област града Беле Стене (која је имала нреко 60 села), за тим Тотушевина, град Костајница, Комогојно, Градиша и други. 3 1 Шабац су краљ Матија и десиот Вук заузели врло вештим ратним дукавством, (в. о томе опширније код Ст. Новаковића, Последњи Бранковићи, стр. 61.). 3 У Милићевићевој Кнежевиии Србији (Стр. 171.). има но народном предању једна занимљива прича о ратовању Змај деспота Вука с Турцима из Србије у вези са постанком имена града Пожаревца. — У летописима има и овај вапис: „Лета 1479. цлени Вук деспот Браничево" и можда се та нар. прича односи на ово Вуково ратовање. 3 М. Мевгс, Р1еше Вепзитса, Кас1, VIII, 54—58, Е. Пико, нрев. Др. Ст. Павл., Срби у Угарској, 58.

Народне песме овековечиле су Змаја Деспота Вука због његова великогјунаштва. Од многих песама да напоменемо ону „Царица Милица и Змај од Јастребца" у којој Змај од Јастребца помиње јунаштво и змајевско порекло Буково, па вели : „Не бојим ое никога до Бога Ни на земљи какога јунака, До што кажу Сријем земљу равну И у њему еело Купиново, А у селу Змај-Деопота Вука, Њега с' бојим на земљи јунака, Јер ја Вука одавно познајем, Кад смо били ђеца у лудости, У Јастребцу високој планини Те кад би се игре ноиграли, Свагда би ме надиграо Вуче". 1 Признавање Букових заслуга од стране угарских краљева оставило је успомену у народу, што се види из ове старије, из нриморских записа узете песме: „Танку књигу написа од Будима овјетли краљу, И он ти је пошиље слузи Вуку Огњеному, Овако му бијеше у тој књизи написао : „Дје си, Вуче Огњени, моја перна стрелице ? „Дје самтобомстрјелио, свудсамдобро устрјелио, „Ово ми се данаске девет годин' навршује, „Да сам дош'о, слуго моја ка тврдому Бечу граду, „Не могу га узети, ни га гладом уморити, „Брзо к мени додетни ка бијелу Бечу граду." 2

1 Вук Ст. Караџић, Српске народне пјееме књ. II, стр. 255. 2 В. Богипгаћ, Народне пјесме, стр. 46.