Београдске општинске новине

Бро.ј 51

— 300 —

Год. XXI

дили пројекте, примамљиве скоро до — невероватности, по којима општина не само што би имала личних и стварних издагака већ би преко свега тога имала и чисте добигн. Сличне наде везиване су и за овај данашњи адресни биро. А кад општина стаде продавати пројектоване „Пријаве" сама, настаде читав „урнебес" од повике на „монопол".И „монопол" паде, а с њим отпаде онај предвиђени приход, и сав терет те нове и у правоме смислу иолицијске установе иаде на — оиштину. Општинска статисгнка још те како да би се „рентирала"; само не онако, како се то најрадије замишља: да сама себе плаћа и још преко тога даје нешто у — готову. Само локално вођена статпстика могла би поуздано казати: да ли се београд умножава досељавањем или природним прираштајем свога становништва, и ако стално становииштво — право Београђанство бројно опада, шта је томе узрок? Како утиче на здравље и век грађана водовод и свака друга модерна установа, како се креће људство у појединим деловима вароши, који су делови више изложени ширењу болештина, зараза итд. 0 материјалним, просветним, моралним и другим такође важним странама варошкога живота да и не помињем. А зар сама општина не би могла поцрпсти некога наука за примену, када би јој статистика утврдила: шта је стаје метар калдрме сваке врсте, шта хектолитар воде из водовода, шта је просечно стаје један чиновник (службеник) колико се предмета сваке руке преко године сврши итд., — па ово упоређује из године у годину и са сродним резултатима у другим градовима. И ето, таке установе нема Београд, српска највећа варош — престоница! (нАСТАВИЋЕ СЕ)

1 Е. Пико, прев. Д-р. Стев. Павловића, Срби у •Угарској, стр. 79. 2 Д-р. Н. Крстић, Ист. срп. нар., стр. 118. — Е. Пико, прев. Д-р. Ст. Павл., Срби у Уг. стр. 80.

0 Б Ј А В А Пошто су понуђене цене на лицитацији држаној за издавање под закуп општинских ду^ана — надстрешница — ван велике зграде на Цветном Тргу мате то ће се на основу решења одбора општинског од 3 децембра тек. год. АБр. 11644. поново држати јавна усмена лицитација за издавање под закуп овог општинског добра. Лицитација ће се држати на дан 17 децембра тек. год. од 2 до 5 сати после подне у каФани код „Сложне Браће". Кауција 20 динара. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине београдске 11 децембра 1903 год. АБр. 11644, у Београду.

0 Б Ј А В А Пошто су понуђене цене на лицитацији држаној за издавање под закуп пиљарских места сатезгама у великој згради на Цветном тргу мале то ће се на основу решења одбора општинског од 3 децембра тек. год. АБр. 11655, поново држати јавна усмена лицитација за издавање под закуп овог општинског добра. Лицитација ће се држати на дан 18 децембра тек. год. од 2 до 5 сати по подне у каФани код „Сложне Браће". Кауција 15 динара. Ближи условн могу се вндети у канцеларији економног одељења суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине београдске 11 деце м бра 1903 год. АБр. 11655, у Београду

1 ГроФ 'Борђе Бранковић пао је што је патриотски мислио и радио а не „шго је био лажа," како поред осталог вели Руварад (Одломди, стр. 50.), јер би његова судбина била иста и да је био истински Бранковић. 2 У осталом ове су повеље и доцнији владари даали, али се оне нису никада оствариле. 3 Д-р. II. Крстић, Ист. срп. нар., страна119.

0 Б Ј А В А На дан 19 децембра тек. год. од 2 до у 5 сати после подне, држаће се у канцеларцји економног оделења суда општин ског поново јавна усмена лицитација за издавање под закуп чишћења димњака на свима општинским зградама. Кауција 100 дннара у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредноети. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларнјн сваког радног дана за време канцеларпјско и прн лнцитацнји. Од суда општине београдске 11. децембра 1903 год. АБр, 11790. у Београду.

К 0 Н К У Р с Општини београдској потребаи је инжињер-помоЂник управника водовода. Плата је за ово звање до 4000 дннара на годину. Конкуренти треба да буду дипломирани грађевински инжињери н да имају најмање две године праксе по положеном инжињерском исппту. Уз пријаве да поднесу документа о својој како теоријској тако н практичној спреми. Пријаве се имају поднети суду овоме до 31-ог овог месеца закључно. Од суда београдске општине 10 децембра 1903 године, АБр. 12129, Београд.

С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребна је једна кућа за смештај дечијег забавишта на Теразијама. Иста треба да је па средокраћи Теразијског и Варошког краја. Ко би хтео дати општини под закуп такву кућу нека се обрати општинском суду до 1 јануара 1904 год.

врло штетних по наш национални задатак. У местнмично опустеле српске крајеве насељавали су се Арбанаси и друга туђинска племена, те се тиме отежало уједињење иојединих српских области, које би било много олакшано, па можда до сад и извршено, да се овај део српског народа није ни исељавао но чувао своје старо огњиште. О времену кад је извршена сеоба има два мишљења. Једни су писци за то, да је главна сеоба извршена тек после 1691. г. и то 1694. г. Ну поузданије је Руварчево тврђење да је сеоба извршена 1689. и 1690. год. Односно броја досељених Срба постоје различита мишљења. Још је савременик ове српске сеобе, СтеФан Раваничанин, написао да је тада „остала српска земља пуста' ; , јер се преселило 37.000 српских породица итд. Доцнији писци (као Јулинац, Рајић, Енгел, Церниг, Чапловић, Стојачковић, Француз Пико и други) узимљу неки исти а неки и мањи број породица, а неки узимљу да је пресељен толики број душа а не породица. Други су, доцнији писци, узимали да је било око 80.000 породица, (као владика Василије, М. Медаковић, писац историје Црне Горе, и други). Ну овај последњи број породица је увећан, и за њ нема никакве потврде у савременим и поузданим белешкама. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

двор презао је од тога, да Срби добију свога поглавара, и тиме добију себи новог противника, па како је цар био постигао што је хтео, тј. дигао српски народ под Турцима на оружје и послужио се њиме да би успешније с Турцима ратовао, то сада нареди Лудвику Баденском, те овај ухвати Ђорђа (1688. г.), Без икакве кривице њега затворе у Сибињу, а касније преместе у чешки град Егар. Кад је руски посланик доцније тражио од бечког двора да се пусти из загвора Ђорђе Бранковић и кад је питао шта је он скривио да се држи у затвору, одговорено му је: „№Ш1 шаП 1еех^, §е<1 гаИо бШиз 81с ехрозсН," тј. није никакво зло учинио, али тако захтева државни разлог. 1 И тако Ђорђе неиспитан и неосуђен после 22 године тамновања умре (1711. год.). 2 Тзорђе је дакле покушао да се стави на чело српском народу као политички поалавар и да према главном заповеднику рустријске војске самостално ради, а у косист српске идеје. Ово је била управо грпска народна иолитика, коју је Ђорђе добро схватио и покушао извести, али она

у оним приликама није могла успетп, већ је у самом свом зачетку уништепа. 1 Пошто је гроФ Ђорђе Бранковић затворен највиђеиија личност међу Србима био је патријарх Арсеније III. ЦрнојевиД. Када се 1690. г. аустријска војска услед неуспеха поче повлачити из српских земаља, онда, да би се избегла освета турска над Србима, који су пристали уз Немце, поче се патријарх Арсеније договарати с царском владом, да преведе српски народ у области, које су биле под аустријском влашћу. Цар Леополд изда 8. априла 1690. г. повељу у којој обећа Србима различна и велика права. 2 Срби у великим масама пређу Саву и Дунав и настане се у Срему, Бачкој, Барањи, Банату и Славонији око Осека, па све дуж дунавске обале до самога Будима. 3 Највише су се Срби иселили из горњег Повардарја, Подримља, Косова, Топлице и горње Мораве. Ово исељење Срба из поменутих крајева норед својих корисних последица (које су у томе што су прекосавски Срби дошли пре у додир са западном културом и тиме утицали и на јужну своју браћу) има и

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈ А ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТ11НА БЕОГРАДСКА Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмет беогр. општине Делиградска бр. 22. Штампарија Д. Димитријевића Пван-бегова ул. Ор. 1