Београдске општинске новине

Год. XXII.

4 —

Врој 6.

Лазару Ж. Христићу, столару овд. по ценама и то : I. к.таса сандука масном бојом обојених : велики за одрасле по 11-35 дин. мали за деду по 6'10 дин; II. класа сандука масном бојом обојених : велики за одрасле по 8'80 дин. мали за децу по 4'70 дин. VIII. Председник извештава одбор, да је на дневио.м реду нретрес извештаја комисије састављене за нацрт општ. буџета за 1904. год. и претрее нацрта буџета за 1904. год. Поигго су одборнпци добили штампан извепггај комисије и нацрт буџета пре неколико дана на проучење смагра да није потребно читаги их и дангубити око гога, јер су одборнпци проучавајући их упознати у свему како са извештајем тако и иацртом. Моли одбор да реши хоће ли се ови елабрати читати нредходно па приступити дебати у начелу или ће се одмах иристуиити дебати у начелу. Олборник г. Тома Цинцар-Јанковић наводи да је ред да се извештај ирочита, па да се приступи начелној дебати. Како се из одбора чују гласови: „да се одмах приступи претресу у начелу нацрта буџета нредседник је ставио на гласање и одбор је са 22 против 1 гласа (иротив је гласао одборник г. Тома Цинцар-Јанковић) решио : Да се иЗвештај буџетске комисије не чита, већ да се одмчх приступи претресу нацрта буџета у иачелу пошто је одбору познат како извештај комисије тако и нацрт буџета. IX. Председник моли одбор, да, пошто је решио, да се извештај комисије не чита, већ да се од.мах приступи претресу нацрта буџета у начелу, приступи иретресу" истог у начелу. Моли одборнике, који би хтели да говоре о овоме нацрту у начелу да се јаве за реч. Одборник г. Тома Цинцар-Јакковић жали што одбор није хтео да се извештај буџетске комисије нрочита. Моли да одборници саслушају бар гвегово одвојено мишљење. По нрочитању свог одвојеног мишљења наводи, да му је незгодно и непријатно, што се морао сам да одвоји, а мисли да не би био сам, да је општински суд успео, да ужој комисији прибави иодатке које је дао одбору. Даље излаже, да се у овом нацрту буџета предвиђају много већи приходи и расходи од прошлогодишњих што се мисли да ће се у току ове године отночети некн радови на уређењу Београда. Налази да је ово само иарадирање, јер сумња да ће се ти радови збиља почети. За то не баца кривицу на онштински суд, већ на све наше прилике. Код нас се никад није газдовало како треба, јер од 10 милиона што се примило прихода од грошарине за 13 година имамо само водовод, и отилатили смо II. Банци нешто дуга а осгало је отишло све без рачуна, појеле разне илате. На рачун тих великих радова општинско се грађевинско одељење стално развијало. а међу тим од радова нема ни номсна. Одборник г. М. Леко тражи од говорника да иоднесе доказе за ово своје тврђењс. Одборник г. Цинцар-Јанковић даље наводи да у буџету расхода нису предвиђени извесни нужни издатци: на пр. за једног чиновника, који ће стално водити надзор над друштвом за трамвај, даље, пошто онштина треба да новеде са тим друштвом и друштвом за осветљење парницу за раскидање уговора ни зато

није предвиђена потребна сума. Опнггина има спор и са г. г. Игњатом Бајлони и Синовима, и како ствар стоји, лако може оиштина да тај спор изгуби, а то би је коштало скоро милијон динара, и за вођење тога спора није нредвиђена погребна позиција у буџету. Тако исто и за обележавање реона Београда потребна је извесна сума новца. Најзад, ни нозиција за повраћај неумесно нанлаћених такса није нредвиђена. На крају говора, моли одборнике да при решавању о буџету буду објективни. Одборник г. Давид Симић као члан комисије наномиње, да збиља, овако састављен буџет за ову годину није неко савршеио дело, да мора имати и недостатака, да је комисија гледала да уштеди шго је могућно више, али да није могла и није смела, да иде у крајност, јер би се тим пресекао сваки ток општинских иослова. Најзад шго се није могло да учини у буџету за ову годину, нека се у току овегодине ирикуиљају нодаци за бољи буџег за 1905. годину. Мишљење одборника г. ЦинцарЈанковића да општина не треба да предвиђа у буџету суме за, нужне радове, пре но што има спремљене планове било би оправдано, кад би се тицало нредрачуна каквог приватног човека; али треба имаги на уму, да општински буџет треба нрво да одобри надлежна државна власт, а кад нема предвиђених., позиција у буџегу општина не може ништа ни да нредузима. У осталом и ако су те суме предвиђене у буџету, оне се не морају нотрошити ако онштина не ириступи и изради радова којима су намењене. Моли одбор да у начелу нрими нацрт буџета. Одборник г. Др. Марко Ј1еко такође наглашава, да суме предвиђене у буџету за извршење цотребних радова не морају бити утрошене, ако се радовима не пристуии, ниги ко сме да их утроши у том случају. Председник замера одборнику г. ЦинцарЈанковићу нгго вели, да се са овако састављеним буџетом, у коме се нредвиђа приступање изради потребних радова на уређењу Београда само хтело да парадира. Да су са довол.но озбиљности и брижљивости и општински суд и буџетска комисија улазили у састав овога нацрта буџета може се видети на нр. и из тога што је за све зајмове који се у овој години иредвиђају предвиђен ануитет само за нола године, а не за целу, јер је судбиосвестан, да нре 1. јула и неће моћи да се отночне ни један од већих радова. Неумесна је наномена да нема смисла нредвиђати зајмове за радове за које још немамо ни планове јер је на пр. предвиђен зајам за зидање двеЈу школа од којих је за једну нлан већ готов, а и за другу ће бити до скоро, и то само у оноликој суми колика ће се вероватно моћи у овој години и утрошити. Тако исто и за дунавску цркву и за осгале објекте, за које или су планови готови или ће се ускоро израдити, нредвиђене су само онолике суме колике ће се моћи ове године утрошиги. Тек кад све буде потнуно припремњено за рад нриступиће се осгваривању зајмова. Ако, пак не нредвидимо у буџету потребне суме, нећемо моћи отпочети у овој години ни један од нредвиђених радова па макар ирииремили све шта је за њихово извршење иотребно. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић вели, да је г. Милован Маринковић, као председник општине, тражио зајам од 2 милијуна а међу тим није претходно снремио нотребне нланове за рад и нронао је. Нико неће ни да да новац на онштинске обвезнице кад види како се код нас газдује. Зашто се на нр. предвиђа у нацрту толика сума за калдрмисање улица,

кад ће услед канализације еве улице бити, тако рећи, разривене ? Председник објашњава да се са калдрмисањем не може чекати на канализацију и ако би, с теоријског гледишта, било боље прво каналисати варош на је после калдрмисати, јер еаобраћај недозвољава да се са. овако разривеним улицама какве су многе од оних за које се предвиђа калдрмисање у овоје години чека, док се не доврши канализација, а и надзорна власт иеирестано тражи да оиштина учини оно шта јој јс дужност. За извесне улице, које се морају или претресати или из нова калдрмисати, већ су израђени потребни плаиови и предрачуни и послаги Министарегву Грађевина на одобрење, а за остале које се такође морају ове године калдрмисати, наређено је да се што пре израде планови и предрачуни, како би се и за њих могло благовремено добити надлежно одобрење, те да се лицитације за давање у израду, могу још е нролећа држати, а не при врају лета или у јесен, као шго је до сада врло често бивало. За сваки рад грађевински који је за ову годину предвиђен, предвиђене су овим нацртом онштинског буџета само оне суме, које се стварно могу утрошити у току ове године, јер је на пр. за грађење две основне школе нредвиђено 300.000 дин. за цркву за дунавски крај 100.000 дин. за сиротињски дом 100.000 дин. и г. д. и ако ће ове грађевине сгаги најмање дупло толико. У иогледу зајма од 2. мил. динара, који се предвиђа за регулације, напомиње да му је врло добро иознато запгго г. Милован Маринковић није успео да добије за тај зајам по» требно зборско одобрење, н да ће се ностарати да се бллаговремено спреме сви нодагци из којих ће грађани моћи видети, на шта ће се нотребне суме утрошити. Потребна наредба за спремање и сређивање тих података већ је и издата грађев. одељењу. Нада се пак да ће нредвиђени оншт. #ајам за регулацију имати врло добар успех, нарочито с обзиром на то, што јо онштина врдо мало дужна, што је и до сада све своје обавезе тачно иснуњавала и што ће обвезнице овога зајма носити 5°/ 0 камате, норед тога што ће њихови сонственици имати изгледа на знатне погодке. Пошто се нико више нс јавља за реч моли одбор да реши нрпмали извегатај комисије и иројект буџега у начелу. За тим је председник ставио на гласање: прнмали одбор извештај комисије овај нацрт општипског буџета за 1904. г. у начелу и одбор је решио: Прима се овај извештај комисије исто тако прима се у начелу и нацрт буџета београдске општине за 1904. год. како га је одборска комисија за нацрт буџета саставила. Да се приступи претресу у појединостима нацрта буџета београд. општине за 1904. год. X. Приступљено је претресу у појединостима нрихода I. буџета суда београдоке оинггине за за 1904. год., и по прочигању сваке тачке посебице, — одбор је решио; Да се у буџет београдске општине за 1904. годину и то у буџет суда београдске општине за 1904. год. унесу ови приходи: А. СУДСКИ НРИХОДИ: 1. Од зграда: 1. Дућан код Саборне Цркве до 1. маја * 360 2. Дућан у Дубровчкој улици. 912