Београдске општинске новине

— 6 —

175. Зајам за просецање и калдрмисање моравске улице. 300.000 176. Зајам за зграду средишног трга. 250.000 177. Зајам за проширење и калдрмисање Савске улице. 250.000 178. Зајам за грађење дупавске цркве. 100.000 179. Зајам за грађење сиротињског дома. 100.000 Овде је прекинуто даље решавање с тим да се у идућој седници продужи.

РЕДОВНИ САСТАНАК 26. Јануара 1904. ПОНЕДКОНИК Председонао нредеедник беог. ошптине г. Коста Д. Главинић, од одборника били: г. г. Ђока А. Димигријевић, Тома Цинцар-Јанковић, Давид Л. Симић, Живан Вугарчић, Мих. Милићевић, Ивап ТрпковиК, Јован С. Петковић, Велисав ВуловиК,, Марко ТрифковиК , Др. М. В. Сми i анић, Тодор Ђурић, Соломон Авриел, Сава Ј. Коотантиновић, Раденко Драговић. Тодор Пејчи!!, Марко С. Петронијевић, Урош Благојевић, Петар Т. МилиК, Милан Марковић, Ђор])е Петрови!!, Милора ( Ђ. Гаји]-, Др. Милан Радовановић, Др. Е. Михел, Јован Станковић. Деловођа Ђ. Ј. Јанковић I. Председник извештава одбор да одборник г. Марко Трифковић није у своје време могао да положи заклетву на своју дужност због слабости, и да је дошао да је иоложи у данашњој седници. Моли нротонрезвитора града Београда да од одборника г. Трифковића нрими заклетву. По саслушању тога и пошто је протопрезвитер нримио заклетву од одборника г. Марка Трифковића, — одбор је примио к знању ово полагање заклетве. II. Прочитан је записник одлука седнице држане 20. јануара тек. год. Олборник г. Тома Ц. Јанковић примећује, да његов други говор није потпуно уведен у записник. На име није унесено то, да је он тврдећи да комисија без шефа одељења не може извести носао за који се иредлаже, тражио, да се за шефа целокупног грађевинског одељења, избере г. Никола Стаменковић, проф. Белике Школе и да се њему новери руковање истим одељењем. По саслушању тога, — одбор је цримио прочитани записник са овом допуном одборника г. Ц. Јанковића. III. Одборник г. Др. Манојло Смиљановић наводи да је одбор у седници од 20. ов. м. нри нроцењивању имања у појединим београдским улицама смео с ума, да су плацеви у Сарајевској улици од железничке станице ка фабрици дувана са две трећине у бари Венецији те и кад се узме да су исти јефтинији са 60"/ о или 75°/ 0 од вредности која је оцењена за земљи : шта у истој улици, инак је оцена њихове вредности претерана. То није право и с тога моли да се ова грешка иснрави. Усвојивпш овај предлог одборника г. Смиљанића, — одбор је изјавио мишљење: Да плацеве у Сарајевској улици од желелничке станице до фабрике дувана којп нису под зградама а налазе се иза зграда треба рачунати са 80% јевтиније од процењене вредности имања у тој улици. IV. Прочитан је записник одлука седнице од 23. ов. м.

Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић примећује, да није верно занисан његов говор у томе што је он казао да за вођење овако крупног снора са г. г. Игњатом Бајлони и Синовима треба хонорисати, најбоље наше иравнике и за то сгавити у буџет потребну позицију расхода, међу тим је занисано као да је он уверен да ће онштнна овај снор сигурно да изгуби. По саслушању гога, одбор је примио ирочитани записник са овом изменом одборника г. Цинцар-Јанковића. V. 11о прочигању акга одељака Управе вароши Београда А№ 835, 844, 852, 86У и 886. којима се траже уверења о владању и имовном стању појединих лица, —одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања Ђока Јеротијевић, кафеџија; да је доброг владања и средњег имовног стања Ана женаЛуја Капелана, позлатара; да су му непознати: Здравко Милосављевић, Стеван Милосављевић, цигаписвирачи, Барбара одвојена женаЈВенцеслава Марцина, кобасичара, и Ђорђе Илић, сајџија. | VI. Председник износи одбору на мишљење молбу Косаре Ж, Крстић, удове којом тражи уверење о иородичном односу. Но прочигању •ге молбе СтБр. 519, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиљи може издати тражеио уверење о пор -дичном односу. VII. По нрочитању акта Управе Београда А№. 483. по молби Јозефа Штимлера, да се са женом ирими у српско ноданство, — одбор је изјавио мишљење : Да молиоцу не треба по молби учинати, јер би због своје старости и имовног стања пали на терет општини. VIII. По нрочитању акта Управе Београда АБр. 782. ио молби Лушана Негровића, ресторатера, да се са женом Катицом прими у српско иоданство, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може по молби учинити ако томе не стоје на путу какве за конске сметње. IX. Ио ирочитању акта Унраве Београда А№. 784. по молби Јована К. Јовановића, трг. овд., да се са женом Љубицом и децом: Олгом и Вукосавом нрими у у српско поданство, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може по молби уминити, ако томе не стоје на путу какве законске сметње. X. Ио прочитању реферата кривичног одењења — одбор је решио: Да присутници при ислеђивању иступних дела код општинског суда буду грађани: Сава Христић бакалин, Сотир г Ворђевић обућар Тодор Елаковић кро јач, Радомир М. Ђурић, ћурчија, Натан Барух лимар, Димитрије Суботић берберин, Добросав Атанацковић трг, Јаков Бенвенисти, трговац, Мика Мејухас трговац, Пера Јовановић каф, Драгутин Станковић кафеџија, Јосиф Габај трговац, Алфред Хасон трговац, Радомир Рашковић трговац, Филип Рај-

чић јорганџија Божа Габај трг, Јоца Лазаревић берберин, Марко Миленковић бакалин, Мирко Грујић обућар, МилутИн Миљковић, берберип, XI. Председник извештава одбор да је одбору седници својој од 20. ов. м. решио да се у начелу прими предлог председника онштине о избору једне сталне стручне комисије за израду иланова за канализацију кеј и нристаниште, и да се на једној од идућих седница тај предлог нретресе и у појединосгнма. Пошто је на дневном реду за данашњу седницу претресање гога предлога у нојединосгима моли одбор да приступи претресу. Приступл.ено је иретресу. Прочитан је први став предлога који гласи: „Ради руковођења израдом нројекага за каналисање Београда и за пристаниште и обезбеђење обале савске. као и ради неносредног руковођења извршења тих објеката, одбор општински бира нарочити стручни одбор из пет чланова, од којих ће три члана бити прнзнати наши техничтри, један лекар хигијеннчар и један виђенији финапсиста или правник". Одборник г. Давид Симић нредлаже, да одпадну речи признаги пред „наши техничари" и „виђенији" пред „финансиста или нравник", са разлога што те речи нису стављене н пред реч „декар", а кад те људе одликује евојим избором одбор београдске општине, они су сви онда и признати и виђени. Одборник г. Јован Станковић наводи да но овако стилизованом предлогу, та комисија треба да заступи једнога човека, и та она сама израђује ове нотребне нланове. Међу тим то је немогућно. Планове мора да радн само један човек, са нотребним бројем особља. акомисија га може надзправатп. Моли одбор да саслуша његов предлог који гласи: I. 1) Ради израде нотребних планова за канализацију Београда, нодизање пристаништа и обезбеђења обале, образује се при опшгини нарочити отсек. 2) Када планови буду готови, када се надлежно одобре. да се на основу истих може одмах пристунити и грађењу, одсек ће нредходно спремити све радове како би грађење без икаквих гешкођа и застоја одмах одпочело. 3) За време док грађење траје отеек ће сиремити све што је за правилно одржавање и експлоатацију готових објеката погребно. Експлобтацију предузима сам отсек у своје руке. 4) Свима радовима у огсеку руководп шеф отсека, који мора бити сгручно техничко лице које се таквим радовима већ занимало, о чему ће поднети уверења. 5) Дужност је шефа отсека, да израда евих планова буде у духу постављених програма: да довршење њихово буде у року одређеном од сгране преседника општине. Да би то постигао ставиће му се на расноложење погребно сгручно и номоћно особље. Шеф огсека дужан је да буде у ненрекидном споразуму са стручним одбором. Шеф отсека чува сву архиву, све планове и нодатке односеће се на израду планова, на грађење или експлоатацију номенутих објеката, о чему ће се водити у одсеку нарочити записник. II. 1) Ради ненрекидног и стручног надзора над радовима у отсецима: за катастар, регулацију и премере и за канализацију, пристаншпте и кеј, цоставља се нарочити стручни