Београдске општинске новине

Број 7.

а —

Год. XXII.

30 31 32 33 34 35 36 37 38

: 3-9

40 41. 42 43 ,44 45 46 47 48 49 50 , 51.

52 53 54

, 55 56 57 ; 58 Г 59 ; 60 61 [ 62 63 64

100000 дин. 10000 „ 45000 „ РУ М 3000 „ 250000 „

Ракија до 10 гради п 1-5 „ „ иреко 15 гради Ликери, као: коњак, и. т. д. Пиво у бурадима Сирће без разлике и есенција 4000 „ Вода минерална 6000 „ ђ. Камен: Камени угаљ без разлике 13000,, Мрамор у пола израђен и мрамор углађен (полиран) 3000 „ е. Гвожђе: Гвоздене греде (трегери стубови) 2000 „ ж. Стакло: Стакло за прозоре у таблама 6000 „ з. Колонијал и јужно воће: Лимунови, номаранџе, нарови, кипре и све остало јужно воће. ананас и. т. д. 12000 „ Бадем у кори и без коре, суво грожђе и. т. д. 1500 „ Зачинци прости: бибер и. т. д. 3500 „ „ бољи мушкатли орашчићи и. т. д. 2000 „ Зачинци најбољи: ванила шафран и. т. д. 200 „ Кафа без разлике 15000 „ Сурогати кафе (цигура) 1200 „ Чдколада и сурогати од чоколаде 1000 „ Шећер без разлике 20000 „ Пиринач 8000 „ и. Хемијсни производи: Хидраулички креч, гипс, цемент 15000 „ ј. Ул>е маст и масни производи: Зејтин за јело без разлике 11000 „ х \1аст свиљска, гушчија 3500 „ Свеће стеаринске, пара Јинске и церизинске 2500 „ к. Разно: Лимунада, сода 10000 „ Дрвени материјал на кола 1000 „ Празна или товарна кола до 1 тоне и преко 1 тоне 100000 „ Од коња товарних 1000 „ II. Разни приходи: Од кријумчара и особља казне 500 „ „ трошаринских магацина лежарина 10000 „ Од непредвиђених прихода 2000 „ III. Од зајма: За исплату дуга Народној Банци 1620000 „ „ грађење нове калдрме 500000 ,> „ исплату утрошених фондова 180000 „ подизане зграде и куповину

■65 66 За проширење водовода 300000

земљишта за основ. школе 300000

X. Председник извештава одбор да је сада на реду нрегрес у појединостима расхода буџета београдске општине за 1904 годину. Одборник г. Милош Милошевић моди одбор нре но што приступи претресу у поједикостима да саслуша један његов предлог, који ее односи на реорганизацију ошптине а има везе са расходом буџета за ову годину. Поношто му је одбор дозволио г. Милошевић је шрочитао свој предлог а који гласи:

„Познато је да је буџет основа свеколиком раду у целој једној години. По њему се може дакле оценити и сам нрограм рада у тој години. Колико сам ја овај буџет проучио, ја сам у њему доиста нашао основу за многе веома потребне радове, који би се имали извршити по извесном програму. Сви су ти радови као што се види чисто техничке природе. И према томе ја налазим да су жеље и наше и грађанства у том правцу потпуно задовољене. Но размишљајући у ошпте о свима потребама општине београдске, и проучавајући овај буџет, ја у њему нисам нашао никакве основе за рвд у нравцу и смислу реорганизације општинског уређења; па зато сматрам за потребно да о томе изнесем одбору своје мишљењо са једним предлогом. „Колико је мени познато, ја сам дошао до закључка, да у опште влада мишљање, како у грађанству исто тако баш и у нашој средини да је целокупно уређење и организација ошптинска положена на рђавој оенови. И да је због тога н нерсонал веома нагомилан; да се чине издагци без којих би се могло проћи и. т. д. и. т. д. Па најзад да је при овакој организацији створен и веома повољан терен за саме зиоунотребе, што јасно доказују неке расходоване суме. „У глааноме, дакле, може се рећи да влада мишљење како је садања организација неподесна а администрација комплицирана. „Према овоме ја мислим да варошко представништво без икакве бојазни може а и треба да приступи бар проучавању тог питања у овој гедини. „Па не само то, но моје је уверење, да ово мншљење које влада, категорички и императивно налаже нам да и том питању о проучавању за реорганизацију што пре пристунимо. „Полазећи са тог гледишта, да је то неопходно потрабно, ја сам мислио да ће се том питању и у самом буџету иоложити основа. Но колико сам разумео буџет ја нисам тога нигде нашао - Ја дакле, нисам нашао никакву позицију која би се имала да употреби на ту циљ, и према томе ја налазим да се том ироучавању није дала она важност и основа која је потробна. „Може бити да се то замишља да ће се моћи учинити из позиције на непредвиђене потребе; али ја сматрам да је то питање тако важно да би га требЛЛо истаћи и у самом буџету. Истина је, да је г. председник при бирању секција за поједине одељке, изнео како он очекује и од тих секција да оне та питања проучавају на и извесне нредлоге да поднесу. Ова је намера и начин ван сваке сумње похвална, али ја мислим да ми само на тај начин не можемо доћи до добрих резултата. „Неоспорно је, да рад тих секција може бити од неоцењене вредности, али се са њима по мом мишљењу не да ни замислити какав стваран успех, а ево зашто: „И ако на први мах изгледа да су поједина оделења засебна и да самостално функционишу ипак сва су та оделења једно с другим повезана на разне начине. Према овоме при проучавању овога питања о целокупној организацији ја налазим да мора бити у раду неке везе и јединства. Да тог јединсгва у овом проучавању не може бити при овакој подели ја мислим да је то потпуно појмљиво и да би због тога било излишно даље доказиваги. „Сем тога, може се слободно рећи, да ни један члан ни у једној секцији нема толико

времена колико је потребно за проучавање овог питања. „Па најзад, нека ми се не замери, што ћу казати да сви ми но тим секцијама нисмо ни довољно спремни да већину питања проучавамо. Општини београдској потребне су и за данас многе и многе установе и радови, који захтевају етручну спрему. Сви ти радови са свима осталим обичним радовима већ су и данас толико разгранити и развијени да очевидно захтевају једну смишљену и специјалну организацију, Потребе су општинске за данас већ толике да се може врло лако уочити да се управљање и рад у њој не може већ вршити по истој шаблани и истом типу који важи и за све остале општине. За општину беоррадску потребна је дакле носумњиво специјална организацнја и уређење, зашта је такође потребна стручна спрема у том правцу. Код нас таквих сличних организација још нема, а они пак који су се и бавили по културним земљама, посигурно се може рећи, да се нису ни могли бавити и тим проучавањем. „Према овоме, констатујући ово, ја мислим да се јасно види, да се и са тог гледишта, само са оваким секцијама, неможе очекивати какав одличан резултат и успех. „Утврђујући дакле тај факт, да се само са секцијама неможе постићи, и не нашав у буџету никакву основу, ја сам смаграо за дужност своју да вам ту потребу о проучавању реорганизкције што видније нстакном, како би се још у овој години нриступило што бољем проучавању тог питања. „Моје ја уверење да би се ми огрешили у својој дужности ако и ово питање неби што пре проучили. Па ако се нађе да нема боље организације но шго је ова садања онда је лако остати на овоме како је данас. „Напослетку. са правом се захтева данас да и законодавна тела унесу у закон о општинама извесне изузетке за општину београдску. Са овим се и ја потпуно слажем. Али не треба сметнути с ума да се може вавек одговарати: Па кад сама ошнтина налази да је наше типично уређење за њу још по најбоље онда с каквим се правом захтева да она буда изузетак. „Са једном добром и смишљеном организацијом општина београдска могла би добиги, не бамо извесне изузетке; но моје је уверење, да би она онда могла добити и какав специјалан закон еа многим и многим повласгицама за што самосталнији рад и управљање и. т. д. „Као што се из свега наведенога види, ма са које тачке гледишта да се нађе, вавек су разлози доста јаки да ми слободно можемо приступиги и том проучавању о реорганизацији. „Како, и на који начин да се то питање проучи, ја за сада мислим да би најбоље било Д12 се то питање у једној од идућих седница изнесе, па онда попгго се измењају мисли да се реши. „Но, и ако се тај начин још није изабрао ипак како је сад на дневном реду претрес буџета то ја сматрам за потребно да изнесем један дефинитиван предлог са којим би се створила могућност да се то питање врло лако ироучи па ма какав се начин изабрао. „Тај предлог састоји се у овоме: „Да се сад у буџету одреди извесна сума на проучавање тог питања о реорганизацији. „Из ове суме да се набави сладеће: 1.) Разна дела и часописи у којима се говори о разним стручним радовима по великим варошима; 2.) Да се набаве разни страни закони у којима се говори о општинским организацијама по већим варошима;