Београдске општинске новине

Год. XXII

— 2 —

Број 10.

IV. По нрочитању акта Евангелске црквеношкодске општине АБр. 680,, којим моли да се ослободи плаћања таксе за употребу и потрошњу воде, — одбор је по довољном обавештавању решио: Да се ова молба одбаци, а са разлога, што ни једна овака установа до сад није ослобођена плаћања ове таксе. V. Ио прочитању молби Глише Т. Андреје вића и брата, А№. 1380 и 1381. којима моле да им се врати плаћена трошарина на извесну количину мас' и, коју су по том извезли ван трошаринског реона, као и мишљења управе општинске трошарине по истом предмету одбор је решио: Да се усвоји мишљење управе општинске трошарине по овим предметима и да се молиоци од овога тражења одбију као неумесног, јер ничим не доказују да Ј е то баш она маст коју су увозили и на њу платили трошарину. VI По прочитању акта Безименог Друштва Трамваја Града Београда ТО№. 317., којим предлаже гарифу за вожњу трамвајима у Београду, као и мишљења надзорне комисије за електрично освегљење града Београда ОТ№. 82., — одбор је решио: Да се тарифа коју је безимено друшто трамваји града Београда предложило за вожњу трамвајима не усвоји као што ЈУ З е друштво предложило, већ онако како ју је предложила надзорна комисија за електрично осветљење и трамваје. VII. Црвдседиик моли одбор да саслуша један акт Господина Министра Унутрашњих Дела, упућен општинском суду но предмету избора сталног стручног одбора. Но прочитању тога акта А№. 1500. а после нотребног обавештавања, — одбор је носле ноименичног гласања са 19 гласова нротив Г. (против гласао одборник г. Тома ЦинцарЈанковић, са мотивацијом гласам да се извршење великих оншт. радова не одлаже,) а уздржали се од гласања одборници г. г. Трајко Стојковић и Урош Благојевић, раније изашао одборник г. Др. Милан Гадовановић, — решио: Да општински суд против овог решења Господина Мипистра Унутрашњих Дела у законом року изјави жалбу Државноме Савету. VIII. На нредлог одборника г. Марка Трифковића, — одбор је после потребног обавештавања решио: Да општина београдска у знак осећања дубоког признања за све услуге које је братска и моћна Русија учинила за Србију и цео српски народ стави на расположење о своме трошку руској војсци на далеком истоку једног лекара, хирурга, коме ће се дати потребна спрема, подвозни трошак и стална месечна плата за све време док војна буде трајала. Овлашћује се председнипггво, да нађе таког лекара, који мора бити хирург, и да са њим утврди услове, под којима ће се овај примити за ову цељ. Издатак на издржавање и спрему и нодвоз има да падне на терет позиције расхода на пепредвиђене потребе.

© Председпик извештава одбор да је одбор у једној конференцији решио, да општина београдска узме учешће у прослави стогодишњице устанка и тиме, што ће једној од београдских улица том приликом дати име Врховног Вожда Карађорћа који је први подигао заставу за ослобођење пре сто година. Гади споразума којој ће се улици дати назив Кара-Ђорђева одбор је изабрао ужи одбор у који су ушли са председником општине одборници г. г. Тома Ц. Јанковић, Др. Манојло Смиљанић, Милорад Гувицић, и прота Марко Петровић. Тај је одбор свршио поверени му посао саветујући се са нашим исгоричарима г. г. Љубом Јовановићем, Љубом Ковачевићем и Миланом Милићевићем. По мишљењу историчара Срби су ушли са Кара-Ђорђем у град, приликом освојења Београда са савске стране. Према томе би нај подесније било; да се једној од улица у томе савском крају да име Кара-Ђорђева. Ужи одбор се је сагласио, да би то требала бити садања Савска и Моравска са улицомкоја ће се кроз Параносов Хан иросећи до железничке станице. Та је улица и сад веома жива јер се њом врши саобраћај и од стране савског приетаништа и железничке станице. А кад се буде још боље усредсредио саобракај лађама и железницама на њеној страни биће једна од најбољих београдских улица. Сем тога има изгледа да ће се дозволити, да се ова улица нродужи кроз доњи град и тиме веже са улицом Цара Душана. Те би та нова улица — КараЂорђева везивала Немањину са Цар Душановом улицом. Одборник г. Уроги БлагојевиЛ налази да би боље било дати Кара-Ђорђево име улици, која води од железнице Немањином и Београдском улицом ка Тркалишту, наводећи томе за разлог, што на врачару постоје многе успомене на борбе око Београда јер су многим улицама у томе крају Београда дата имена Кара-Ђорђавих сарадника, тамо је споменик изгинулим борцима, те би се на тај начин начинио читав један венан који би опасивао скоро цео Београд и носио име свих наших јунака из доба устанка. Одборник г. Стеван МаксимовиИ вели да је нај згодније дати име Кара-Ђорђева савској улици, која ће се нроширити, а и сад је тамо усредсређен целокупан саобраћај и водом и сувим. 0 дборник г. Мнлан Иоиови/1 вели, да само треба да се поради на томе, да се савска улица продужи кроз доњи град, па ће она, кад се споји са моравском и кад се кроз Параносов Хан продужи до железничке станице, бити достојна, да носи име Врховног Вожда сриског народа. Одборник г, Раденко ДраговиИ наводи да треба да остане ири ономе, што су казали историчари, и кад они кажу да је Кара-Ђорђе са савске стране прво ушао у град онда нека се његово име да Савској улици са Моравском као што нредлаже г. председник. Председпик је за овим ставио на гласање, да ли је одбор вољан да се име „Кара-Ђорђева улица" да улицама савској и моравској од железничке станице до доњег града, или како предлаже одборник г. У. Благојевић да се то име да Немањиној улици и београдској. По свршеном гласању нађено је, да су за предлог одборника г. Уроша Благојевића гласали одборници г. Трајко Стојковић, Антоније Јовановић и Урош Благојевић осталих 20 присутних одборника гласали су за предлог председников. Према оваком исходу гласања нредседник

је објавио, да је се одбор сагласио, да се име ,,Кара-Ђорђева улица" да савској и моравској Моли одбор да се ово тштање не реши коначно у дапашњој седници, већ да се реши у свечаној седници 14.тек. мес. на дан када ће се по целој земљи прослављати стогодишњица устанка. По саслушању овога, — одбор је решио: Да се решење о давању Кара-Ђорђева имена једној од београдских улица одложи за свечану седницу 14. ов. мес. у којој ће се донети коначно решење по овоме предмету.

СВЕЧАНА СЕДНИЦА Одбора београдске општине, држана 14. Фебруара 1904. год. Председавао председник београдске општине, Коста Д. Главинић: Од одборника били: Тома Динцар-Јанковић, Д. А. Снмић, Ј. С. Нетковић, Трајко Стојковић, Мил. Лазаревић, B. Н. Вуловић, Др. М. В. Смиљанић, Тодор Ђукић, С. Ј. Константиновић, Марко С. Петронијевић, Р. ДраговиК, Петар Милијић, Милан Марковић, Ђорђе Н. Петровић, Н. И. Стаменковић, Др. М. Радовановић. Милош X. Поповић. М. C. Милошевић, Евг. М. ЧоловиЦ Младен Тодоровић, Др. Марко Леко, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, Ђока II. Димитријевић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. © Пошто је дошао довољан број одборника, председник је отворио седницу овим речима: Господо одборници, Данашњи дан, као највероватнији дан, кога је пре 100 година у орашачкој планини Кара-Ђорђе изабран за Врховног Вожда срнскога народа, у борби за ослобођење, прославља се по целој нашој милој домовини као државна светковина. Одбор београдске општине, као преставник свих грађана српске престонице, у иатриотској жељи да усиомена на Врховног Вожда и данашњу светковину траје све дотле, докле буде и Београд постојао, решио је на своме сасганку од 12-тог тек. мца. да се данас држи свечана одборска седница на којој ће се дати име неумрлога Кара-Ђорђа једној од најживљих београдских. улица садашњости, а вероватно и будућности, како би се и будућа српска покољења пролазећи том улицом захвално сећала Врховног Вожда првога српскога устанка и његових великих заслуга за васкрс српске државе. Извршујући номенуто одборско решење, сазвао сам данашњу свечану седницу, коју овим оглашавам за отворену и молим вас, господо одборници, да нре свега кликнемо овом ириликом: Слава Кара-Ђорђу, Врховном Вожду срнскога народа у борби за ослобођење и његовим сатрудницима. (На ове речи председника оишгине сви нрисутни одборници усгали су са узвиком : Слава Карађорђу, Врховноме Вожду српског народа! Слава јунацима, нашим за слободу !) — а за тим да у смислу номенутог одборског решења донесемо одлуку којом ће мо на видан начин обележити скромно учешће београдске општине у данашњој државној светковини. Госнодо одборници имајући на уму прво да су срнски устаници освајајући Београд 1806 годин ■ под вођством Карађорђевим, продрли у ондашњу варош Београл, која је била у шанцу, најпре са савске сгране; друго, да је Карађорђе пре устанка био и угледан трговац извозник; треће, да су Срби после вишевековне владавине туђинаиа, загосподарили београдском тврђавом прво нод ВрховнимВождом и четврто, да се Карађорђе у новој нашој историји издваја својим делима онако, као што су се у старој нам историји издвојили Немања и Дугаан, нредлажем вам да се улица Мо-