Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА II. АПРИЛА 1904.

Број 15.

II 3 Л А 3 Е Н Е Д Е Љ Н 0 Ј Е Д А Н - П У Т ЦЕНЛ:

За Србпју на годину . . , на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 » 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Кеј и приетаниште Београда }4звештај етручне комиеије (Свршетак.)

Госиодину Министру ГраЈјевина. 7, Зидаљс обале у пристаништу биће знатно јефтиније и поузданије него ли зидање обале савоке; 8, Данас теже све вароши које су дуж река пловних да пристаништа граде ван корита речног и на откуп и подешавање терена за пристаниште издају велике суме, међу тим је Београд тако срећан да има још не заузет терен, којијо самом природом створен за пристаниште. Колика се превага даје пристаништу ван корита речног види се јасно и из извештаја који су поднели пре осам година инжељери изаслати од општине бечке да проуче грађење пристаништа и антрпоа. У закључку тога извештаја ти изасланици веле: „Изузев Пешту ми смо у свима варошима које смо посетили, нашли пристаништа ван корита речног, која су саграђена или преграђивањем рукавца или копањем басена; таква пристаништа имају превагу не само у томе што бродови улазе у мирну воду и тиме се олакшава манипулисање бродовима, него је превага и у томе што се могу саградити зидане обале тако да бродови могу са две и са трн стране пристајати уз магазе и антрпое. Такви се басени граде обично са мањим издацима, него што су издаци за зидану речну обалу". Исто су тако трговачка и занатлијска комора у Пешти, у више представака Министру Привреде, тражили да се грађењем пристаништа ван обале дунавске усредсреди бродарски саобраћа-ј са железничким. На основу свега тога комисија налази, да би се грађењем пристаништа у бари задовољили сви, у почетку истакнути, захтеви наше свеколике трговине, а и већи део локалних захтева. Ради задоволења и осталих локалних захтева, биће потребно сем пристаништа у бари да се део савске обале од тврђаве до савске полиције удеси тако да може примити сав локалан саобраћај. Остали део обале до моста преко Саве потпуно обезбедити да вода не може обалу односити и целу ту обалу удесити тако да се дуж ње добије пшрока улица од најмање 18 до 20 м. ширине.

На тај начин биће потнуно задовољени и локални захтеви Београда и захтеви нагпе трговине. Усвојив као најподесније место за пристаниште простор у бари, комисија је мишљења да положај басена треба тако изабрати да се потребне зграде за антрпое, магазе, царинарницу и друге потребе, подигну на простору између садашњих железничких магаза и басена који ће се ископати, а што ближе Никољском тргу и то тако, да исте зграде послуже и за саобраћај железнички и за саобраћај бродарски. С обзиром на то, да ће се у току идућих го~ина регулисати и Сава и Дунав тако да се може пловидба тим рекама вршити бродовима са пуним товарима и при малој води, као и да је тежња бродарских друштава да употребе шлепове који газе и више од 2. 5 м. треба при изради цројекта за пристаниште тежити да се добију басени у којима ће при малој води бити дубина воде од најмање З.зд м. * * * Остаје да се утврди врста и број зграда које треба подићи у пристаништу. Врста зграда. њихова величина и њихов број, зависи од врсте и количине робе и од начина како ће се манипулисати том робом на самој обали и у магазама. За нашу извозну трговину најглавније врсге робе јесу жито и сува шљива. С тога се неминовно мора саградити једна зграда за смештај те робе. Та зграда мора бити снабдевена машинском инсталацијом за утоваривање, чишћење, мерење, претресање и т. д. За тим треба имати нарочиту магазу за ону робу, која се оглашава за сместиште. Једну магазу за смештај розе која подлежи општинској трошарини. Једну магазу за транзитну робу. Једну шупу за кабасту робу. Осим тога се мора подићи једна зграда за царинару у којој ће бити управа цанинаре, трошарина и пристанишна управа; у подрумима или сутеренима тих зграда добиће се место за смештај вина, ракије и других течности. Исто тако биће потребне и зграде за становање онога особља, које ће по природи службе морати становати у самом пристаништу. За смештај целокупне машинске инсталапије мора се саградити нарочита машинска зграда. Комисија налази да број зграда треба ограничити на најмању меру, јер ће тада

бити администрација јефтинија и простија а биће мањи и трошкови за грађење пристаништа, као и издацч око Аанипулисања робом. На основу свега изложеног, комисија предлаже овакав програм за израду пројекта за пристаниште у Београду: 1, Да се за пристајање бродова и за њихово склониште ископају у бари Венецији басени у облику залива тако да дубина воде при малом стању Саве буде З' 50 м, да дужина обале за пристајање бродова буде до 4.000 м.; да површина воде у басенима буде толика да преко зиме могу у њима наћи склониште око 200 бродова, који у опште траже зимовник; 2, Да се у томе пристаништу озида обала на дужини од прилике 1.000 м. и то на оном месту где ће се вршити путнички саобраћај и где ће доћи зграде за царинару и за смештај робе; остала обала да се калдрмише; 3, Да се подигне једна зграда за антрпо жита и сувих шљива са елеваторима и са инсталацијом за етивацију шљива. Величина те зграде да буде толика да у њу може наћи склоништа до 20.000 тони поменуте робе. Свеколико манипулисање у згради са робом да се врши машинама. Положај и распоред те зграде изабрати тако да се она може доцније, кад затреба, повећати за смештај још 10.000 тона исте робе. Један део те зграде да буде у облику антрпоа а други у облику магазе на спратове; 4, Једну зграду за царинску, трошаринску и пристанишну управу са потребним станови.ча. Осим тога у тој згради да буду оделења за ону робу која се оглашава за сместиште, као и оделења за робу која подлежи општинској трошарини. У подрумима или сутеренима резервисати просторе за антрпо вина и друге течности. Манипулисање робом и у тој згради да, се врши машинама. Величина те зграде да се узме према количини оне робе, која ће се имати сместити у њој, а на основу података, које ће пројектанту дати царинска управа; 5, Зграде за становање особља које мора становати у пристаништу; 6, Једну зграду у облику антапоа за смештај око 500 тона транзитне робе; 7, Једну шупу за смештај кабасте робе са површином од 1.200 м 2 ; 8, Једну зград\ за машинску инсталацију; 9, Земљу која се добије копањем басена употребити за насипање целог оста-