Београдске општинске новине

Година ХХИ.

са 27 гласова (против гласали одборници, Урош Благојевић и Тома Цинцар-Јанковић а раније изагпли г. г. Соломон Азријел и Јован Станковић), — решио: Да се резолиција инжињерског удружења прими к знању и удружењу нзјави захвалност, што се заинтересовало за ствари општине београдске, али да се миш.Ђење удружења изложено у његовој резолуцији не може у свему примити.

РЕДОВНИ САСТАНАК '27. Априла 1904. год. УТОРАК. Председавао председник београдске општине г. Коста Главинић. Од одборника били. Давид Л. Симић. Т. СтојковиК, Марко ТриФКовић, М. С. Милошевић, М. X. Поповић, М. Јовановић, Велислав Н. Вуловик, Тодор Ћурић, Тодор Пејчић, Ј. Станковик, Урош Благојевић, П. Т. Милић, Милан МарковиН, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Милан С. Мостић, Др. М. Радовановић, Н. И. Стаменковић, Др. Едуард Михел, Марко Петровић, Соломон Ј. Азриел. Деловођа Ђорђе Јанковић. I. Ирочитан је записник одлука седнице од 20. априла тек. год. Одборник г. Трајко Стојковић примећује да је погрешно заведено у записник да је одбор изјавио да је Трајко Младеновић, лиферант меса доброг владања а сиротног имовног ■стања; одбор је изјавио, да не може дати уверење за њега пошто није београдски грађанин јер ншви стално у Лесковцу. По саслЈ шању тога одбор је Примио прочитани заиисник са овом изменом одборника г. Стојковића. II. Одборник г. Урош Благојевић вели, да је у прошлој одборској седници одбор решио да «е општинско земљиште испод војног сењака изда под закуп Кости Симићу овд. шпедитеру. Како ло условима лицигације закупац може ово земљиште да оре, и како се по њему врше војна вежбања, то ће због тога он трпети штету, коју ће тражити да му општина накнади. Да тога не би било молп одбор да се одборско решење бр. 334. преиначи у томе, да ■се ово општинско земљиште за ову годину не издаје под закуп, већ да се за попашу истог наплаћује такса, која се наплаћује на осталим .општ. утринама. По саслушању гога, — одбор је репшо: Да се општ. земљишта на Врачару испод војног сењака за ову годину не издаје под закуп већ да се за попашу наплаћује такса која се наплаћује за попашу на осталим ошпт. утринама. Овим се решењем замењује решење одбора од 20. априла 1904. год. АБр. 3739, донесено по овоме предмету. III. Одборник г. Стеван Максимовић пита председништво, да ли је суду иознато, да је г. Боривоје Анђелковић, адвокат, заузео један део опшг. земљишта на Топчидерском брду, које се налази између имања Матковића и Параноса? Ако је то суду познато, јели што предузимао противу заузимача и ако није нредузимао мисли ли што иредузимати? Најзад пита, да ли води ко бригу о томе, да се овако не заузимају огпптинска земљишта. Председник изјављује да је то суду познато и да је наредио извиђај по томе предмету. Вели, да има много случајева заузећа општинских земљишта нарочито с тога што се опшгина није убаштинила на сва своја имања, и да има и таквих случајева, да су поједини

— 3 —

заузели општ. земљиште пре 20—25 год., а општина како нема доказа да је то земљиште њено јер нема тапија, врло тешко долази до свог права. Зато с.у већ издате потребне наредбе да се сва опшгинска земљишта сниме тако да ће се у току идуће године општина моћи убаштинити на сва своја имања. По саслушању тога, — одбор је Примио к знању ове изјаве одборника г. Максимовића и председника општине. IV. Одборник г. Милош Хаџи-Поповић иита председништво је ли суду иознато да је друштво за трамвај направило за нрелаз трамваја једну ћуприју код апатеке Богатинчевићеве у Свето-Горској улици тако да се са колима не може преко ње прећи без опасности да се кола преврну. Моли да се против друштва предузму кораци, да се ова ћуприја на прави тако да не буде опасна за прелаз кола. Председник изјављује, да му то није познато и благодари одборнику г. Хаџи-Поповићу, што му је ову сгвар доставио, да би суд могао предузеги кораке против друштва. По саслушању тога, — одбор је Примио к знању ове изјаве одборника г. Хаџи-Поповића и председника општине. V. По нрочитању акта иследне власги АБр. 4029, 4046, 4008, 3959, 3839, 3855, 3846 и 3901, којима се траже уверења о владању и имовном стању појединих лица — одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања Мика Мејухас трговац; да су доброг владања а средњег имовног стања: Јанко Јанковић, опанчар и Сима Ђорђевић, општ. чиновник; да су му непознати: Милан Стојановић бив. матроз, Владимир Недељковић, терзиски раденик, Светислав Томић, посредник, Константин Димитријевић, трговачки помоћник, Драгојло Боснић, кафеџија и Милан Панић кројач. VI. Но нрочитању акта Управе Београда АБр. 3986. и АБр. 4010. но молбама Стевана Јовановића тргов. номоћника и Глигорија С. Челорикића, општинског ноднадзорника, — због ноданства, — одбор је изјавио мишљење Да се молиоцима може по молби учинити, ако томе не стоје на путу какве закопске сметње. VII. По прочитању извештаја економног оделења АБр. 3984 о држаној лицитацији за издавање под закуп траве на општинским ливадама на Белим водама, — Одбор је решио: Да се трава за кошење на општинским ливадама на Белим Водама изда под закуп под прописаним погодбама за време ово-летње сезоне Раде Перишићу, машинисти водоводних инсталација по закупну цену од осам стотина педесет и пет динара. VIII. По прочитању акта Господина Министра Војног АБр. 4035, који се односи на размену општинског земљишта на Зап. Врачару са земљишгима државним на којима су сада војна државна болница и палилулска касарна, одбор је Примио к знању овај акт Господина Министра Војног.

Број 18.

IX. По прочитању акта Исака Ешкеназиа трг. АБр. 3398, Ристе Петровића каф. АБр. 3397 и Љубе Петровића сајџије, АБр. 3396 којим нуде општини цене за откун земљишта регулац. фонда која се њиховим имањима арондишу, одбор је решио: Овлашћује се председништво да са молиоцима ступи у ближи споразум и погодбу о цени земљишта регулац. фонда које се њиховим имањима арондише, с тим да постигнути споразум важи кад га и Одбор одобри; не могадне ли се доћи до споразума онда да се ова земљишта процене сходно грађевинском закону за варош Београд. (Наставиће се).

О СДНИТЕТСКО-ЏОЛИЦИСКОМ РРЕГДЕДУ МДЕ^Д. „Немачке општинске новине" донеле су интересантно саопштење о прегледу млека, који је санитетска полиција у О .тденбургу увела. Због његове интересабтности, а у жељи. да се и код нас у том погледу преглед млека усаврши, ми доносимо ово саопштеЕБе у изводу. Сваке недеље градска полиција у Олденбургу узима ради испитивања по неколико проба од млека, које се на трг доноси и резултате испитивања са назначењем лица, чије је млеко испитивано, објављује у дневним листовима. Овим поступком постиже се с једне стране то, што се публика обавештава о каквоћи млека, које купује, а с друге се стране подстичу продавци млека, да у сопственом интересу износе на трг што је могућно боље млеко. Искуством се утврдило, да су се ова објављивања резултата испитивања млека показала као врло корисна, те су их стога одмах многи градови усвојили. Овакав систем искључује све неправилности и оштрине законске, када се контрола редовно врши и испитивања стручно обављају. Општинском суду упућена је недавно молба, да се начин узимања пробе млека и поступак испитивања објави, да би се евентуално могли и јавно критиковати. Тој жељи одговорено је овако: одузимање пробе млека ради испитивања поверено је једном чиновнику, који је за то нарочито инструиран, и он млеко одузима, како из млекарских продавница, тако и од продаваца са улица. Он је дужан, да пре но што узме пробу од млека, исто добро измеша, особито у случајевима кад млеко стоји у миру, као на пример у продавницама, пошто се млеко у мирном стању скрами. Докле се млеко у ношењу покреће, мања је бојазан, да ће се оно ускрамити. Али, пошто је могућно, да се на млеку може ухватити скрама. када се оно дуже временоси, то је дужност овога чиновника, да пробе млека са улица по могућству рано у јутру и у вече узима и то на крају вароши, кад продавци у њу улазе, пошто је на томе месту кратко међувреме између сипања млека у судове за пренос и узимање пробе, те се тиме избегава погрешка, која би могла наступити услед скрамљења млека. Услед краткоће времена млеко се не може ускрамити, особито кад се налази у покрету. Мешање пак млека на улици било би незгодно из хигијенских обзира. Одузимање проба из млечних судова врши се на тај начин, што се млеко из њих узима помоћу каквог згодног суда, као