Београдске општинске новине

XXII Годпна

— 2 —

Број 31.

Све ово противно је закону о панађурима и недељним пазарним данима, закону о општипској мерини и §. 383. крив. законика. Поред тога, кад се куповина хране врши ван општинских пијаца, које су за то одређене, дешавају се често преваре, а и мерењем хране ван општинских мерила штети се још и општинска каса. Позвап тач. 2. чл. 94. закона о општинама, да чува и потпомаже општинске интересе, а тач. 6. чл. 95. истог закона, да се у опште стара, да се преваре пе дешавају, — суд београдске општипе на основу чл. 91. поменутог закона, последње алинеје чл. 2. закона о пангђурима и недељним, пазарним данима, чл. 1. закона о општинској мерини (кантарини) и §. 383. тач. 1. крив. законика, овом својом Наредбом Забрањује сваком куповање суве хране у атару београдске општине, од лица која је па продају у атар београдске општине доносе, ван опшинских пијаца званих „Свето-Никољски" и „Марвени" трг. Онај, који после објаве ове наредбе, ипак буде изван означених пијаца у Београду пресретао лица, која храну у Бе ограду на продају доносе, и од њих куповао исту —- биће кажњен овим судом по §. 383. крив. законика. Наредба ова да се објави у општинским новинама, плакатима по вароши и добошем по трговима и за то одређеним местпма. Из седнице суда општине београдске 12. јула 1904. г. КБр. 2217, у Београду. Објава. На основу одобрења Господина Министра унутрашњих дела од 8. јула 1904. год. С№ 7174, суд београдске општине пренеће и саранити на новом општинском гробљу у једну општу костурнвцу коети свију оних, који су сарањени у старом општипском гробљу, а у делу истог званом: војничко гробље. Пре него би општински суд томе послу приступио, овим позива родбине свију оних; који су сарањени у војничком гробљу на старом општинском гробљу, да кости истих нренесу и саране у новом општинском гробљу до 31. ов. мес. закључно.

По истеку овога рока општински ће суд поступити као што је напред означено. Из споменика, који се налазе на старом војничком гробљу види се, да су у истом сарањени, поред оних, чија се имена и место, одакле су, не види, јер немају никаквих белега, још и следећа лица и то: Сава Тодороввћ из Тобута (Боена), Данило Бајшанеки, и.норучпик из Ст. Бечеја, Мирк. Живановић из Умке, Милаи Стевановић из Сибнице (окр. беогр.), Тома Матић, канлао из Дубља (окр. шабачки), Радивоје Петровић, лекар из Параге (Бачка), Радивоје Обрадовић из Забрадице (окр. в'аљев.), Тома Прујић, војник из Рановца, Јаков Јеремић, војник из Рожанца (окр. беогр.Ј, Ђорђе Да,"ић из Шанца, Стојан Маринковић из Чубре (окр. крајински), Јаћим Павловић из Братишевца, Рието Васојевић из Црне Горе, Миљко Бусијоковић, Марко Јеросс.мић, војник из Засавице (окр. шаб.) Коста Тутуновић из Рашца (окр. чачански), Сана Стојановић, војник из Коета Спасоје Марковић из Брезовице (окр. подрин.), Благоје Вучићевић, војник, Радојица Милутиновић из Левча, Јевта Вилотијевић из Рамаве (окр. топличии), П°вле Радовановић из Липе (окр. смедерев.), Милутин Урошевић, војн. из Барајев:\ (ок. беогр), Анта Костантиновић из Краљева, Владимир Маркјвић, Ђорђе Савић, етражар, Јован Стевановић, војн. из Трбушнице (окр. београдски), Живота Радовановић, тобџија из Липе (окр. београдски), Михаил Анџелевић, руски добровољац, Стојан Филиповић, којн. из Козајка (јадр. срез), Ваеа Манојловић, к<!ваљерист из Неготине, Танасије Ђукић, војник, Милорад У. Миљковић, Милојко Миловановић из Ракинца (пожар. окр.) Светозар Радивојевић, војник из Свавковца, (окр. ваљев.), Мијаило Стојановић из Шаринца, Миљко Милинковић, каплар из Тијање (ср. драг.) Никодија И. Ђорђевић, војник из Лугавчине, (окр. смедерев.). Алекса Недељковић, војник, Стојиљко Недељковић, Јанко Станојевић, Филип Вукадиновић, војник, Тодор Ђерђевић, бандист,

Радомир Радовановић, гардист из Сабанда, (окр. јагодински), Јован Матејић, војник, Крста Стојковић из Трнова, Ђурађ Крстић, војник Цз Скунљена (ср. посавотамнавски), Ранко Живковић из Миросаљаца, Живојин Митровић, војник из . . . . (ср. посав.), тамнавски), Матеја Марковић из Рогаче (окр. београд.), Стакоје Станојевић из Друговаца (окр. смед.), Живота Јовић, војник из Чумића (окр. к^аг.), Максим Радовановић, из Орешковице (окр. пожаревачки), Мијаило Марковић, војник из Конатице (окр. београдеки), 0еодор г Б ГусгавовичБ -Гербергг., Пожаревачкои бригад. каничииТ) 1-го клаее, Станко Стојановић из Крушеве главе (окр.врањ.) Богдан Рајчић, војник 3 ескадрона Страиша (ср. п окр. крајип.), Владимир Мионковић из Грбице (ср. и окр. краг.), Драгутин Предојевић из Чумића (окр. краг.), Радован Маринковић, војник из В. Моштанице, (окр. београд.), Илија Николић, војник, Богдан Станковић, гардист, из Суве Мораве, (окр. врањ.) Милош Росић из Липље (општина моравичка, окр. руднички), Миленко Петровић, војник стал. кадра. Од Суда београдске општине, 12. јула 1904. год. АБр. 6831. — Београд.

Објава. Суд општине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп на три године дана следећа општинска добра и то: I. На дан 3. августа тек. год. од 3 до 5 часова по подне: зграде у Таковској улици под Бр. 10, и II. На дан 4. августа тек. год. од 3 до 5 часова по подне: празан плац — део баре „Венеције", поетојећи на обали савској до кафане Нестора Милисављевића, илиџара. Лицитације ове држаће се и то: За зграде у Таковској улице пред или у кафани код „Орача", а за плац—пред или у кафани Нестора Милисављевића. Кауције су равне тромесечној кирији. Ближи услови могу се видити у канцеларији економног оделења Суда општинског сваког радног дана за време канцеларијских часова, а празником од 9 до 11 часова пре подне. Од Суда општине београдске 12. јула 1904. год. АБр. 6809, 6810. У Београду

За краљеве Радослава и Владислава, споменуто је већ, не знамо јесу ле што од своје стране прилагали Хиландару, а можемо као поуздано тврдити, и ако за то немамо нигде спомена, да су и њима доношене па потврду повеље Хиландару од Стевана Немање и Сгевана Првовенчанога, јер су Хиландарски калуђери то тражилн од свакога новога владаоца. Потврђујући повеље свога деде и оца може бити да су и ова два краља по штогод придодавали од своје стране, као што су доцнвји владаоци редовно чинили, али о томе не знамо ништа поуздано, јер нам није позната ниједна њихова повеља. Исто тако и од краља Уроша I. (1272.—1276.) није сачувана ниједна повеља Хиландару, али ми знамо из повеља сииа му, крал.а Милутина, да је и он давао обилате прилоге овоме манастиру, и иначе да се о њему брижљиво старао. Он је 1261. год. сазидао у гори више манастира Хиландара кулу ( стлђпђ ) где је по том јеромонах Доментијан живео и писао житије св. Симеуна и св. Саве (Моп. аегћ. 49). (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Већ овим, што су му приложили Сте- ј ван Немања и Стеван Првовенчани, Хиландар је с материјалне стране био обезту ће по свој прилици бити и планина Добри долови која се у овој повељи спомиње. „Вид'ћнје" и „Петћрче" биће исто што и „\Пс1аја" и „Ре1гс1", која су села записана на карти аустр. ђенералштаба у углу између Пећске Бистрице и Белога Дрима. Моравице су, по мишљењу Даничићеву (Рјечник, код речи „Моравица") садашњи моравски срез у чачанском округу, у коме доиста има село Брезова два до три часа на северозапад од Ивањице, али место Лознице нисам могао засад наћи ни на карти, нити да се гдегод спомиње. Вранићи су село у хаском срезу призренског санџака (Милојевић, Путопис III, 129), а забележено је на карти аустр. ђенералштаба на левој обали Б. Дрима, сат и неппо више од ушћа Пећске Еистрице на југу. Село Досуђс, за које се у повељи каже да је било у жупи Плаву, нијс на карти забележено, а нисам могао наћи да га когод гд^год спомиње. Њега је гако исто и Новаковић залуду тргжио на картама и у путописима (Кас! 37, стр. 10.); али ја мкслим да ]е оно било близу Плавског језера с источнс стране. Да тако мислим, наводи ме једно место у дечанској Хрисовуљи (Моп. Зегћ. 95), где се Досуђе спомише до села Требче, које се опет спомиње после Комарштице, а ово, без сумње, није ништа друго до село Комаре, које је на карти аустрискога ђенералштаба забележено (само ако му је име правилно забележено) источно од Плавског језера. Где су пак остала места управо била, да ли она и данас постоје са истим именима, засада не могу рећи, јер их нисам могао запазити на картама, нити их путописци спомињу (само ако их случајно нисам превидео . Може бити да понеко од њих и данас носи исто име и да постоји и у истим границама (али о томе се можемо уверити само ако одемо у тај крај или ако распитујемо, а тај посао захтева много више времена него што се имало за овај рад".

беђен како ниједан српски манастир у то доба и како, можда, ретко којих од других манастира у Светој Гори. Села која је имао, била су у најроднијем крају ондашње српске државе; у том крају роди обилно жита, изврсно грожђе, по планинама (имаи сада, а по свој прилици) било је (и онда) добрих пашњака за стоку. Али, поред свега овога није само ово од чега је Хиландар доцније живео; доцнији владаоци српски, све до пропасги српске државне самосталности, као да су сматрали за највећу задужбину а можда и као неку дужност да прилажу Хиландару. Изузев краљеве Радослава и Владислава за које се не зна да ли су од своје стране приложили што Хиландару (а без сумње јееу), сви остали срнски владаоци, па и нека богатија властела, давали су Хиландару села, њива, пашњака, стоке, прилога у новцу, у црквеним сасудима и другим црквеним нотребама. На тај се начин Хиландар у време Стевана Душана, свога највећега и најиздашнијега приложника и заштитника, богасгвом својим био издигао веома.