Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ нов

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 25. ША 1904.

Број 32.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА II Е ПРИМАЈУ СЕ

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК '25. јуна 1904. год. Председавао заступник нредседника београдске општине г. Мијаило Ерковић; од одборника били су: г. г. Ђока А. Димитријевић, Д. Л. Симић, Р. Ј. Јовановић, Ж. Бугарчић, Трајко Стојковић, Младен Тодоровић, М. С. Мидошевић, В. Н. Вуловић, Тодор Ђурић, С. Ј. Азриел, С. Ј. Костантиновић, Р. Драговић, М. С. Петронијевић, Тодор Пејчић, П. Т. Милић, Ј. Станковик, Стеван Максимовић, Мил. С. Мостић, Др. Милан Радовановић, Др. Марко Т. ЈГеко, Др. Е. Михел. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је заиисник одлука седнице од 18. ов. мес. и примљен без измена. II. Одборник г. Петар Милић наводи да је пре досга дуго времена упутио на председништво питање: зашто се сијалице код споменика Кнеза Михаила не пале, па до данас по томе није ништа урађено, нити је добио одговор. Траву око споменика деца су сву изгазила и нико нема да им стане томе на пут. Тражи да се сијалице пале редовно, да се стакла на фењерима оправе, јер су сва разлупана, и најзад, да се забрани деци да газе ону траву око споменика. Заступник иредседника објагањава да је председништво одмах наредило одељењу за осветљење да извиди, загато ове сијалице не горе. Нагало се, да се покварила електрична инсталација, и стога је наре^ено да се набави потребан материјал, како би се довела у исправност; но како је референт за електрично осветљење био на дужем одсуству, то до сад није урађено. Међутим наредиће се, да се гато

је могућно пре отклоне узроци који нису дозвољавали да се сијалице око споменнка пале. По саслугаању тога, — одбор је Примио к знањ) г ове изјане одборника г. Милића и заступника председника оп-

штине.

III.

Одборник г. Петар Милић пита: загато се не офарба ограда око парка и скверова теразиских, јер је се сва фарба отрла. Даље вели, да би ове скверове требало унигатити, јер само сметају саобраћају, а међутим се не могу одржати у добром стању због саобраћаја на Теразијама. Заступник председника објагањава, да је иитање о унигатавању скверова на Теразијама било пред одборском секцијом за вртарство, и да је она дала мигаљење, да их не би требало унигатити за то, гато они ублажавају бар колико толико велику жегу која влада на Теразијама, због тога гато је овај крај јако изложен сунчаној припеци. По саслугаању тога, — одбор је Примио к знању ове изјаве одборника г. Милића и заступника нредседника онштине. IV. Ио прочитању акта иследних власти АБр. 6113, 6226, 6084, 6085 и 6112, којима се траже уверења о владању и имовном стању појединих лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовпог стања Стојан Велловић, пенс.; да су доброг владања а средњег имовног стања

Светозар Цветковић, трг. помоћник и Петар Косгић бив. кочијага опгатиноки: да је доброг владања а сиротног имовног стања, Никола Кукулидес, бив. бакалин; да су му непознати: Верона Фигаер вешерка, Перка Бечкем, вешерка и Емилија Ђурић овд., Петар Јелић и Душан Жуњић, бив. практиканти, и Димитрије Анђелковић, продавац ћаја. V. По прочитању акта Унраве Београда АБр. 6215, којим пита каквога је владања и имов. ног стања Никола Јов. Љубисављевић, власник завода за прање и глачање рубља и може ли му се дозволити отварање завода за чигаћење и брисање прозора, — одбор је изјавио: Да је Никола Јов. Љубисављевић, власник завода за прање и глачање рубља, доброг владања а средњег имовног стања и да му се може дозволити отварање једног завода за чишћење и брисање прозора ако томе не стоје на иуту какве законске сметње. VI. По нрочигању акта Управе Београда АБр. 6097, ио молби Пегра Путника, инжињера, —• због ноданства —, одбор је изјавио мигаљење: Да се молиоцу може по молби учинити, ако томе не стоје на путу какве законске сметње. VII. Заступник председника износи одбору на мигаљеље молбу Драге Димитријевић-—Митри-

Хиландарско властелинство ДО КРАЈА XV. ВЕКА Н аписао мидош (Награђено 15/У1. 1904. год. првом видовданском наградом општине београдске у 400 дин.) (Наставак) (3) У повељи својој (која је штампана код Миклошића под бр. 1 ј ХН .) вели краљ Милутин, како је видео да је уништена повеља оца му краља Стевана Уроша, те он, у договору са матером својом краљицом Јеленом и свима ондагањим српским јепископима, обнавља и потвр!)ује иовељу очеву. Из те обновљене повеље дознајемо да је краљ Урога I био дао Хиландару пасиште ЛабиКево у Хвосну, коме је била овако обележена гранаца: „...како утиче Рибник у Дрин и од Рибника уз поток иа Саспишта, право уз Козник по делу, како се ками вали овамо и онамо, и на

Бели Врх през нонор на Градигате право на рупе у горње ч^ло Горачева на пут, како греде пут посреде Горачева у Љубижњу и како утиче Љубижња у Дрин" 1 ). Потвр1)ујући овај прилог свога оца, краљ Милутин даје Хиландару уз то и једну нарочиту повласгицу. Дотле је хиландарска управа морала плаћати пастирима за чување ергеле 12 ждребаца; сада пак краљ Милутин приложи хиландарском манастиру Влахе (пастире) и нареди да они чувају манастирску ергелу и да накнаде ако што изгубе, (и то коња 30 перпера а кобилу 20). Зато их пак ослободи од сваке друге и мале и велике работе. 2 ) О другим прилозима ') Моп. бегћ. 61. Већина од ових места постоје и данас са истим именима. Село Лабићево спомиње Милојевић (Путопис III, 141.) на северу од Призрена; у том крају спомиње брдо Горачево и село Сапинићи, које ће по свој прилици бити некадање Саспишта , затим у истом крају спомиње доњи и горњи Козник. Тако исто спомиње Милојевић у том крају и речицу Рибник, за коју каже, да на броду где се газн има 7'/ 2 хв. ширине и да утиче у Бели Дрин (Путопис III, 128.), а место Градиште, које сеуповељи спомиње, биће да је било на месту где је сада Градиш, који Милојевић спомиње у том крају (Путопис III, 128). Као што се види из овога, и данас би се могла одредити међа Лабићеву. 2 ) Моп. Зегћ. 61: » И ПДК2 КИД ^к КрДЛ1(ГК2СТК0 Л1И,

Милутиновим који се спомињу у овој повељи биће доцније говора. Сем пасишта Лабићева зна се још да је краљ Урош био дао Хиландару ћелију свете Петке у Тморанима у скопској области, коју је био сазидао некакав протосеваст Прибо у време бугарскога цара Асена (1218.—1242 .).3) кре ддле свти црккки нд годифг по .м. ждр^ккцд пдстиромх к^кл-кгоу, того рддн приложихт* кллх«, и ине кллхе издврдх^ од г к цркккних^к клдх^? ДД пдсоу кокиле црккокне, л дд не оузишм иггк црккке к^л-кгоу ничто, пдче дко что изгоуке, дл пллкдк> што секе конк по .л. пгрперк, л кокилд по ,к. перкперк, дд плдчгак> црккки. Того рдди шскети их^к крллккхстко ми шт2 кскх гк рдкотд шлихт* и келиких^н кр^шект*СТКД Л\И : ДЛ ИЛА Г 1\ н^к ПОНОСЛ НИК0ГЛ НИ ЖИТТ5.Н0ГД ни кинкногл, ни прокодд, ни конга, НИ ПСЈ, НИ поклисдрд НИ КЛЛДЛЛКЦЛ НИКОГЛрб КрЛЛ ^КТЈ.СТКЛ ми, ни од Скетоу Гороу дл не ходе никоимк посилжелгн рлзк^к дл плссу кокиле скете црккке". 3 ) Споменик III, стр. 11. Где је ово место Тморани, рећи ће се доцније што се може знати. (Наставиће се)