Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 8. АВГУСТА 1904.

Број 34.

и 3 Л А 3 Е н Е д е љ н 0 ј е д а н ■ ii у т ценл: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

непдакена писма н е примају се

IIР 0 II И С О ОДЕЛУ И ОПРЕМИ пожарме чете општине града Београда

(Наставак) 2. Панталоне.

(2

Панталоне су од п,?аве чоје, без испуска, а кројене су за чизме. Сем ових носиће командир дугачке панталоне са обичним ципелама. 3. Каиа. За командира, десетаре и редове службена је капа шлем. Он је састављен из два главна дела: доњег, који је од јаког блеха или коже, а који служи као заштита чела и врата, и горњег, који је од јаке говеђе коже (ђона). На шлему је површна коса, која је код командлра бела и на овој се пружа једна грана са жиром; код дес тара и редова површна је коса од челика или јаке коже, а код десетара на шлему се налази, по врху косе, једна бела полуокругла пантљика од блеха. Спреда на шлему је знан, и то код командира од жутога, а код свих пожарника од белога блеха. Овај знак састављају: штит у елипси, крст, четири оцила, венац, чакља, секира, змија, трака, зид и пламен. (на траци је напис „Пожарна чета — Београд"). Знак се утврђује за шлем тако, да доњи крај нешто мало покрива шав, који спаја горњи и доњи део шлема.

Кана за свакодневну ношњу код командира је од исте чоје, од које је и блуза. Крој капе је као у полицијских чиновника, а с бортом од црвене (гаранс) чоје. Ширина борта износи 35 м.м. а спреда на борту је тробојна метална кокарда са белим двоглавим орлом. Капа за свакодневну ношњу код десетара и редова је шајкача од плаве чоје (истог прописа као и војничке шајкаче). 4. Шињел. Ш'ињел је од исте чоје, од које је и блуза, без испуска. Јака је поврнута, широка од шава 11 с. м., и на њој је мала латица од затворено - црвене (гаранс) чоје. Шињел је на леђима набран, а на њему је позади преко струка шлингла, широка 6. с.метара. Шињел је на два реда дугмета; ова су метална, пуна и бела, а у сваком су реду по 6. На њима је знак, који састављају: секира, чакља, мердевине, конопац и шлем. На раменима долазе на шињелу нараменице исто као и на блузи. Дужина је шињела толика, да прелази преко половине листова, а ширина је толика, да се комотно може обући. Рукави су толико дугачки, да до половине шаке дохватају, када се рука опружи. Доњи је део рукава иокрнут, те образује нарукавље, које је одвојено од рукава. Командир и пожарници имају поред шињела и башлику — руске форме, коју

носе увек, кад год Је иотребно, али само не на иожар. (наслчвиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Велики концерат у Нишу. — Удружени писари општинских судова из округа нишког, у седници својег окружног одбора од 21. прош. мес.. решили су: да на ро!)ен дан Његовог Височанства Престолонаследника Ђорђа, 27. августа ове године, приреде велики концерат у Нишу, а у гостионици код „Европе", у корист касе одбора удружења. Чист приход од овог концерта има се употребити на извођење циља удружења општинских писара, тих врло заслужних, а само код нас у Србији најзапостављенијих јавних општинско - државних службеника; а с друге стране на томе, да се и они на потребан интелектуални и морални нивб уздигну, како би могли јогп боље доприносити оне користи отаџбини, које по својој служби, местима где исгу оба-вљају и положајима у којима се у истој налазе. заиста могу доиринети. За овај концерат чиие се велике припреме, те — како нас извештавају — биће величанствен и готово јединствен у Нишу. На концерту суделоваће поред одличне железничко - музикалне дружине „Костантин" и неколико чланова друштва „Душан Силни"; а пошто је се одбор обратио и I вом српском народном комичару г. Ђорђу Бабићу, надати је се да ће и он са једно-

Хиландарско властелинство Д0 КРАЈА XV. ВЕКА Написао љљшл.огп (Награђено 15/71, 1904. год. првом видовданском наградом општине београдске у 400 дин.) (Наставак) (4) Ово је у главном све што се зна да је краљ Урош приложио манастиру Хиландару. Спнму краљДрагутип (1276.—1281.) приложи такођер неколико села овоме манастиру. и то села: Витун, Мелнице (Осланце?), Масково и •Јаборско , и виноград у Вилуши код Призрена, 1 ) и село ЈГокви') Не можемо за сад поуздано рећи, где су ова места била, већ се као приближно може узети, да су била не1де близу Призрена. По казивању г. Ник. Радивојевића, философа, има у Сиринићској жупи село Горња и Доња иишињп, које унеколико опомиње на Ђишун , који се спомиње у овој повељи; где су пак остала местабила, нисам могао за сад наћи. У повељи су наведене границе, која као да је обухватала сва четири споменута села, према чему се може узети, да су сва четири била једно до другога. I раница је одређена овако: „Оу* 16КККЦ Г К, пр^кко

цу 2 ) и цркву светога Димитрија у Призрену са свим оним што је пре имала ова црква. Интереене су повластице које је краљ Драгутин дао становницима у овим селима дајући их Хиландару. Оп у повељи вели: „И призр-кнске л\етохше, кдко со\' стр-кгли стрджоу шд г к Грвкк дл не стр^кгоу, нк зд тоу стрджоу ДД ДДК) оу Скггоу ГорО\(- ЧЛОБлКЛ дд стр1жт г к стрлже нл мори нл пристлнифи, нк что илгк оузл^оу госол\к (да није „гоусолљ«?) шд^к Грккк, дд ил\ г к никто не при..лти ('?), дке не ко\где подкодд на н1е. И лнЈде си1е скетше оу Рожкце, оу Крдт г к15к г к1|1ицо \ј", кдко р^ћкдКел(в.|ц)л потече оу Пеккскк1и Стоуденкц г к." Кад би било списка свију места у околини Призрена, може бити да би било лако одредихи тачно, где су ова места била. Овако је то немогуће учинити. Да напоменем, да се село Заборско граничило са селом ЈЈоквицом, коме знамо место (в. ниже нап. 2.), што би значило, да су и та друга села била ту у близини, у средској или соринићској жупи, јужно или источно од Призрена. Данас има у околини Призрена (на један час хода према југозападу од Призрена место Белуша, које спомиње Милојевић (Путопис III, 159.), а има и на карти аустр. ђенералштаба, и које ће по свој прилици бити исто што и Белуша, која се спомиње у овој повељи. -) И данас постоји село Локвица недалеко од Призрена с јужне стране (Мило.јевић, Путонис III, 159.). У повељи је обележена граница овоме селу са доста месних имена, али ни једно од њих није забележено на карти аустр. ђенералштаба, те не могу за сад рећи да ли које од њих и данас постоји.

црккке пре (рдспре) кое ил\лк> л\егоу соколгк, дд се прк> пр^кдк игоулшолгк или пр^кд^к клддллкци црккккнк1л\и, рлзк-к нек-кре и прокодл зел\Л1е и крджде, л ск зел\лмнк1 соуд г к дл и 1естх пр-кд г к крлл1ел\ г к или пр^к ^дин-клгк шд г к кллдллкцк дкорл крлл1екл, ко1егл испроси иго\(л\кнк и крлтига, а секлст ни ннк кои кллдллкцк ни оу чел\к дл не со\-де оу си\к л\етохкпах г к. П ефе(...) сткори крдлекстко л\и поллофи и л\илосту(не) рлди скеткне Богородице и спдсенмга рлди скоиго, послоуси кои се (чи)же пр-кд г к крдл1бл\ г к или пр-кд к кллдллкци дкорл крдлккл ллего^ лијдкми и клл\к! си!б скети црккке что се прн? с г кземлгани или сллк1 мего\с соколгк, лке коуде до прокодд или до крджде, посло\сх г к дл 1ес(т г к) дкл динлрл." Затим ослобађа краљ манастнрске људе од војске, а наређује да у место тога имају свакога лета ићи у Свету Гору ради потреба манастирских. Тако исто наређује и за трг Книнац и, што се овога тиче, додаје: „Ако се ко деси те на овоме тргу узме што на силу, да плати десетоструко и да буде кажњен као иеверник." 3 ). 3 ) Споменик III, 11. Већи део ових одредаба наведене су онако како су исказане у повељи, јер има неких места, која нисам умео тачно изразити данашњим језиком. (Наставиће се)